U udžbenicima istorije rehabilituje se Staljin, kao dobar rukovodilac. Vojska je ponovo uzela crvenu zastavu. Himna Sovjetskog Saveza, sa rečima prilagođenim novom vremenu, postala je himna Velike Rusije.

Padom Berlinskog zida pala je i poslednja brana koju su podigle učesnice dugogodišnjeg hladnog rata, što je omogućilo svetsku ekspanziju dolara.

Uz širenje tržišne ekonomije svetom se širi i zapadna kultura. Lokalne kulture će nestati. Ali najvažniji izvozni proizvod zapadne kulture nije ni Dizni ni Starbucks ni Tom Kruz, već sama ideja lokalne kulture.

Premijer je povodom svog rođendana pozvao nekolicinu pisaca u goste. Nema tu ničeg neobičnog. Poželeo čovek da ih lično upozna i da malo porazgovara o bolnim temama.

12. septembra u Vašingtonu dobili smo hiljade demonstranata koji protestuju protiv američkog pada u socijalizam, komunizam ili nacizam. Koliko je ovaj pokret ekstreman i koliko ozbiljno treba da ga shvatimo?

Minski je postavio prosto i uznemirujuće pitanje – može li se ponovo dogoditi ono? A „ono“ je, kao i neprijatelj Harija Potera, Voldemort, uvek ista stvar – Velika depresija.

Članovi elite su u vreme Putina postigli ono o čemu su još od marta 1953. sanjali njeni predhodnici.

Činjenica da su me smatrali doušnikom nakon što sam odbila da špijuniram pala mi je teže nego to što su pokušali da me vrbuju i što su mi pretili da će me ubiti.

Spletkama je moguće raspaliti rat, otrovati neugodnog svedoka, naručiti još jedan članak Uve Klusmana u Špiglu i provući još novca preko neke off shore firme.

Neumoljivo se približava dan izraelskog napada na Iran, koji odavno priziva i judofob broj jedan nadajući se bliskom konačnom rešenju jevrejskog pitanja.

Yale University je odbio da štampa crteže proroka Muhameda. Google u Kini ne dozvoljava pretraživanje Tiananmena.

Službenici Frans telekoma obamrli su od zaprepašćenja kada su saznali za dvadeset treće samoubistvo u svojim redovima u poslednjih osamnaest meseci.

Ključna tačka Obaminog govora o novoj finansijskoj regulativi sadržana je u izjavi: „Normalno stanje nije dovoljno za spokoj.“

Vreme je da se prestane sa spekulacijama na temu razmene koju Vašington predlaže Moskvi prilikom glasanja za sankcije protiv Teherana.

Možda je bilo naivno nadati se da će se prljavi napadi stišati kad Obama postane predsednik.

Vreme za prepirke i igre je isteklo. Sada je vreme za akciju. Sada moramo spojiti najbolje ideje obeju partija i pokazati američkom narodu da možemo završiti ono zbog čega su nas izabrali.

Ovi danas lažu bezgranično, s nadahnućem i s razbludnim uživanjem. Lažu bez gnjavatorske ideologije i bez instituta marksizma-lenjinizma. Lažu bez stida.

Poljska nije Zapad. Ona ne samo da zna šta je komunizam, već mu oseća ukus, miris i prepoznaje ga na dodir.

U Rusiji je broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva od 18,5 miliona u prošloj godini skočio na 24,5 miliona u aprilu 2009.

Kada smo zabrinuti za naš identitet, ne brine nas toliko ono što smo nasledili, već ono što će naši potomci naslediti od nas. Ne toliko ono što jesmo koliko to šta će oni postati.

Na ulazu u naselje Srednja Ahtuba u blizini Volgograda, nedavno je osvanuo reklamni baner s nasmejanim licem čoveka crne kože, u beloj košulji s kravatom.

Čitajte poslednjih šest poglavlja Dhammapade, jednog od najznačajnih i najpopularnijih spisa iz budističke religijske književnosti u kojima se na jezgrovit i jednostavan način izlažu osnovni elementi Budinog učenja u prevodu sociologa religije Milana Vukomanovića.

Mora da je to u prirodi Albanaca – potreba da se istorija pogleda iznutra, kao kod dece koja hoće da saznaju kako radi igračka.

Čitajte Dhammapada-u, poglavlja XI-XX, jedan od najznačajnih i najpopularnijih spisa iz budističke religijske književnosti u kojima se na jezgrovit i jednostavan način izlažu osnovni elementi Budinog učenja u prevodu sociologa religije Milana Vukomanovića.

Gde jedan pisac želi metaforički da bude pokopan? U knjigu, u čitaoca. Da bude pokopan u ovoj zajedničkoj zemlji. Pisac može da se rodi u jednoj zemlji a da piše u drugoj – ali čiji je to pisac? Čitaočev – koji možda živi u sasvim drugoj zemlji i u sasvim drugom vremenu.

Uvek mi je preostajala ona mogućnost koju su iskoristili Konrad i Kafka – da svojom genijalnošću samog sebe izdignem u univerzalnu stratosferu. Ali, izgleda da su uslovi koje treba da ispunjavate za tako nešto pomalo preoštri.