Kada smo zabrinuti za naš identitet, ne brine nas toliko ono što smo nasledili, već ono što će naši potomci naslediti od nas. Ne toliko ono što jesmo koliko to šta će oni postati.

Na ulazu u naselje Srednja Ahtuba u blizini Volgograda, nedavno je osvanuo reklamni baner s nasmejanim licem čoveka crne kože, u beloj košulji s kravatom.

Čitajte poslednjih šest poglavlja Dhammapade, jednog od najznačajnih i najpopularnijih spisa iz budističke religijske književnosti u kojima se na jezgrovit i jednostavan način izlažu osnovni elementi Budinog učenja u prevodu sociologa religije Milana Vukomanovića.

Mora da je to u prirodi Albanaca – potreba da se istorija pogleda iznutra, kao kod dece koja hoće da saznaju kako radi igračka.

Čitajte Dhammapada-u, poglavlja XI-XX, jedan od najznačajnih i najpopularnijih spisa iz budističke religijske književnosti u kojima se na jezgrovit i jednostavan način izlažu osnovni elementi Budinog učenja u prevodu sociologa religije Milana Vukomanovića.

Gde jedan pisac želi metaforički da bude pokopan? U knjigu, u čitaoca. Da bude pokopan u ovoj zajedničkoj zemlji. Pisac može da se rodi u jednoj zemlji a da piše u drugoj – ali čiji je to pisac? Čitaočev – koji možda živi u sasvim drugoj zemlji i u sasvim drugom vremenu.

Uvek mi je preostajala ona mogućnost koju su iskoristili Konrad i Kafka – da svojom genijalnošću samog sebe izdignem u univerzalnu stratosferu. Ali, izgleda da su uslovi koje treba da ispunjavate za tako nešto pomalo preoštri.

Prvih deset poglavlja Dhammapada-e, jednog od najznačajnih i najpopularnijih spisa iz budističke religijske književnosti u kojima se na jezgrovit i jednostavan način izlažu osnovni elementi Budinog učenja u prevodu sociologa religije Milana Vukomanovića.

Da li će nakon rata s Gruzijom doći do rata s Ukrajinom? Mnogi će reći da takav rat nije moguć. Rat s Gruzijom je takođe izgledao kao nemoguć.

Problem „nacionalne književnosti“. Postoji li tako nešto? Da li bi trebalo da postoji? Ako ne, zašto ne?

Kao ideja, ili pre kao ideal, Evropa nesumnjivo ima božanske pretenzije, bar kad je u pitanju sistem vrednosti: ona definiše sebe preko onog što nije ili bar tvrdi da nije, ona neprestano povlači razliku između sebe i nečeg drugog.

Mada se avgust u Rusiji obično isčekuje s nekom mutnom uznemirenošću, danas već i deca znaju da se početkom ovog meseca zemlja može naći u drugom talasu krize.

Nacija je histerični i panični informacioni sistem koji sebe neprestano uzbuđuje, kod samog sebe izaziva stres, pa čak mora i da se teroriše i dovede do panike kako bi samog sebe impresionirao i kako bi se­be uverio da zaista postoji.

U Rumuniji postoje dve javne institucije koje bi trebalo da proučavaju zločine i zloupotrebe počinjene za vreme komunističkog režima. Međutim, to nam saznanje nije od neke vajde.

Isus je rekao da mu poverava misiju obnavljanja crkve i da će mu biti dozvoljeno da poseti drugi svet sa svojim bezbrojnim rajevima i paklovima…Ovde nacionalisti bujaju; kažu da ih pokreće opravdana ili čista namera da neguju najbolje argentinske osobenosti.

Uprkos tome što u Evropi ima četrdeset različitih nacionalnih kultura, ipak postoji nekakav zajednički identitet.

U mirnoj i još uvek naprednoj Evropi ljudi se na sve naviknu. Na Istoku, ubistva se nastavljaju, gomilaju se i kod nas izazovu tek poneku zgroženu reakciju, koja se brzo zaboravi.

Mađarsku krizu nije izazvala liberalna država – tako nešto nije ni postojalo. Izazvala ju je država blagostanja – najveća među novim demokratskim državama u regionu – koja je bezobzirno opteretila privredu. 

Rusiju su počeli ozbiljno da shvataju. Nakon potpisivanja sporazuma za izgradnju Severnog toka, objavili smo svetu da se u našim rukama pojavilo energetsko oružje.

Nakon udara ekonomske krize u Americi ima mnogo više kolektivne nade i individualnih strahova. U Evropi je situacija obrunuta. Razlog za to je jednostavan: SAD imaju Obamu, a Evropa je zagovornik države opšteg blagostanja.

Postoji li smisao u kome se može braniti ideja kolektivne odgovornosti – odgovornosti za nešto što sami nismo učinili, a što nas ipak opterećuje? Mislim da takav smisao postoji i da nije u suprotnosti sa običnim osećanjem pravednosti.