Rekao je da je bilo i drugih zahteva, ali se svemu pristupa sa oprezom zato što su u prošlosti zvaničnici koji su pregovarali u Mugabeovo ime davali obećanja koja on nije ispunio.

Često čujete kako se za nekog političara, ili kakvog drugog oportunistu kaže da bi prodao i sopstvenu babu ako bi to koristilo njegovim interesima.

U Bukureštu ćemo saznati da li demokratski Zapad zastupa svoje vrednosti slobode i tolerancije, podržava svoje prirodne saveznike i pruža li ili ne ruku onima koji, u Evropi ili na njenim marginama, gorljivo slave njegove konstitutivne ideale.

Opšte mesto postmodernog diskursa jeste čuvena priča o mnoštvu naracija, odnosno o tobožnjem odsustvu velike istorijske naracije, takozvane master narrative.

Nasuprot tenzijama koje su na Balkanu prisutne gotovo dvadeset godina postoji snažno iskušenje, u ime nekakvog realizma, da se pristupi konačnom prekrajanju granica po etničkim linijama.

Retko se događa da jedna mala zemlja prkosi Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama. A Srbija upravo to radi.

Borci za „nacionalno pitanje“ skoncentrisani su pretežno u 5-6 najvećih ruskih gradova. Najviši tonus ksenofobnog raspoloženja takođe se nalazu tu.

U poslednjih dvadeset godina Srbi su se pokazali nesposobnima da kontrolišu svoj bes, ponekad veoma legitiman, i da ga spreče da se pretvori u nasilje. 

U ponedeljak, 17. marta, UNMIK i KFOR su izveli loše isplaniranu, i jako loše tempiranu akciju uklanjanja bivših službenika suda iz zgrade suda u Mitrovici koju su oni prethodno zauzeli.

Nakon dosadašnjih američkih predizbora još uvek ne znamo ko će biti predsednički kandidat, odnosno kandidatkinja demokrata. No, čitavom svetu je verovatno još preče da sazna u kojoj će se meri naredni predsednik, odnosno predsednica, razlikovati od Buša.

Odluka SAD i drugih zemalja da prekrše međunarodno pravo koje kaže da suverenitet države predstavlja svetinju, i da potom dozvole albanskim separatistima na Kosovu da proglase nezavisnost, izuzetan je događaj.

Olimpijske igre u Pekingu predstavljaju ogromnu priliku za Kinu. Od opijumskih ratova naovamo ova zemlja je doživela ono što opisuje kao “vek poniženja”.

Sem Heris zajedno sa Ričardom Dokinsom i Kristoferom Hičensom čini „trojstvo“ polemičke publicistike sa kritičkim pogledom na religiju u SAD.

Rusija je izabrala novog predsednika. Ja sam glasao i ubeđivao sam svoju porodicu i prijatelje, a i mnoge druge, da izađu na birališta i glasaju – uprkos činjenici da je rezultat bio predvidljiv, čak programiran.

Opet je sezona izbora i interesovanje ruskog naroda za kandidate je visoko. Televizija prenosi sva dešavanja i sve debate. Oseća se da će doći do promena. Izbori o kojima govorim su američka predsednička trka.

Afera sa fotografijama sa turbanom za Obamu je bila propuštena prilika. Ako zaista hoće da popravi svet, mora se pozabaviti ovom islamofobijom.

Ako se oporavim od stomačne bolesti do nedelje, otići ću da glasam na ruskim predsedničkim izborima. Ali, nema potrebe da žurim sa ozdravljenjem, pošto moj glas ništa ne menja. 

Gotovo sve krize u Rusiji su proistekle iz toga što ta zemlja nema uspešne mehanizme za prenošenje vlasti s jedne na drugu državnu administraciju.

Kada je, u noći demonstracija, iz američke ambasade policija izvukla telo, spaljeno do neprepoznavanja, nemiri u Srbiji su odneli možda tek svoju prvu žrtvu.

Pre otprilike godinu dana Fidel Kastro je postao bloger. Gotovo svake nedelje ispisivao je svoja “Razmišljanja vrhovnog komandanta”.

Izbori u Pakistanu 18. 02. 2008. transformisali su politički krajolik zemlje. Poreknuti su izveštaji o predizbornim mahinacijama, a niko nije obratio pažnju na to kako je Mušaraf pokušao da obezvredi izborne rezultate.

Sanjajući o nacionalnom jedinstvu, Barak Obama želi da bude iznad podela zemlje i vodi kampanju izbegavajući niske udarce. Hilari Klinton, koja još uvek veruje u opoziciju levica–desnica, ne ustručava se od plovidbe po nemirnim vodama. 

U najslavnijim danima iz sovjetskog perioda, strašni moskovski zatvor Lefortovo služio je kao usputna stanica do Gulaga za političke zatvorenike poput Jevgenije Ginzburg, Vladimira Bukovskog i Natana Šaranskog.

Vreme događanja je 2008. godina, mesec januar. To nije Rusija Aleksandra Solženjicina. To je Rusija Vladimira Putina.