Vi vjerujete u neovisnost ruskog sudstva, da su ruski izbori zaista izbori, da je virus proizveden u američkoj laboratoriji? Vjerujete predsjedniku, vladi, dumi? Prosto tako? Samo iskreno, molim!

Kada se završi ova pandemija, ne očekujem da će odeljenja za filozofiju dobiti primetno veći budžet. Ali kladim se da će se budžeti medicinskih škola i zdravstvenih sistema znatno povećati.

Kritike lidera opozicije ne treba kvalifikovati kao štetno podsticanje unutrašnjih sukoba. Mehanizmi kojima opozicija poziva na odgovornost predstavnike vlasti sada se moraju jačati, a ne slabiti.

Prerano je za procene kako će se pandemija dugoročno razvijati. Ali već je jasno da nas iza ugla možda čeka nova globalna recesija koja će se značajno razlikovati od onih iz 2001. i 2008.

Ova kriza je naglasila i u prvi plan izvukla preovlađujuće odlike političkog života. Kao da su se države pretvorile u prenaglašene verzije onoga što su bile pre nego što je pandemija počela.

Evropa je doživela istorijski poraz. Posle dugih pregovora, na sednici ministara finansija evrozone doneta je odluka o zajedničkom odgovoru na ekonomske posledice pandemije korona virusa.

Politiku često svodimo na nadmetanje stranaka za našu podršku. Ali suštinsko pitanje demokratije je kako će ljudi na vlasti koristiti ogromnu moć koju im dajemo. I kako ćemo mi na to reagovati.

U svom poznatom delu „Strah na Zapadu“ Žan Delimo je 1978. opisao društvene posledice pandemije: glasine, poricanje, traženje krivaca. Evo nekoliko odlomaka iz ove knjige u izboru L’Obs-a.

Dosad smo krizu izazvanu korona virusom uglavnom tumačili iz dva ugla, epidemiološkog i ekonomskog, i u oba slučaja slika je bila sumorna. Verujem da isto važi i za pogled iz perspektive geopolitike.

U teškim vremenima koja mnogi ljudi odavno proživljavaju, a kojih smo postali svesni tek sa ovom krizom, potrebno je da se prisetimo i ponovo naučimo četiri osećanja koja smo zaboravili…

Ako ekonomski pad bude najveći u SAD i Evropi, jaz između velikih azijskih zemalja i bogatog dela sveta će se smanjiti. To je glavna sila koja utiče na smanjivanje globalne nejednakosti od 1990.

Evropljani nisu glupi. Iako ne znaju šta se događa iza vrata EU institucija, oni vide da se resursi ne koriste na način koji štiti njihove interese.

Osim činjenice da ova epidemija pogađa udoban svet koji nazivamo zapadnim i osim mera i vremena potrebnih da virus nestane, ne vidim ništa zbog čega bi trebalo naprezati mozak.

Postojale su dvije omražene kaše: bijela i crna. Ti nazivi bili su eufemizmi koje je majka stihijski smislila kako ne bi izgovarala njihova prava imena. Jasno da je bijela bila griz, a crna – heljda.

Zdravstvo je u epicentru državne uprave: preko medicine ona kontroliše stanovništvo. Društveni ugovor između države i građana podrazumeva garancije države o bezbednosti i zdravlju građana.

Sada nam je potrebna neka vrsta anti-kapitalističke imaginacije. Da bi primereno reagovala na krizu, država treba da preuzme kontrolu nad ekonomijom. Ali ona ne zna kako se to radi.

Šta da radimo kad izađemo napolje, koliko često da se tuširamo, kako da reagujemo ako se razboli neko s kim delimo životni prostor, prednosti i mane naručivanja pripremljene hrane…

Globalna panika izazvana pandemijom je razumljiva: svaka prevremena smrt je tragedija. Ali ekonomski trendovi su manje alarmantni nego što se može zaključiti iz novinskih naslova.

Tko sad ne citira: „Pred kugom, ko pred zimom zlom, Zaključaj se u domu svom. Napuni čaše, uždi sveće. Oseti zaborava slast. I, gozbe praveći sve veće, Carice Kuge slavi vlast.“

Južna Koreja pokazuje šta treba da radi zemlja srednje veličine s demokratskim uređenjem. Oni su brzo povećali broj testiranja, objasnili javnosti kako se sprovodi samoizolacija…

Zašto strahujemo zbog nečega što je manje verovatno nego da će nas za života pogoditi grom? Da bismo shvatili realnu moć korona virusa potrebno je da zavirimo u zečju rupu ljudske psihologije.