Neoliberalni režim je u praksi mrtav. Ključne zemlje koje su definisale njegova pravila prestale su da ih poštuju, ali za ostatak sveta to ne važi.

Mask i republikanski ideolozi opisuju Kamalu Haris kao marionetu skrivenih „lutkara“, posebno oca i sina Soroš, namerenih da sprovedu svoju „globalističku“ ili „kulturološko marksističku“ agendu.

Demokrate su s pravom oduševljene odličnim učinkom Haris na debati u utorak uveče. Ali raskrinkavanje Trampa nije dovoljno. Amerikanci žele promenu ekonomskih i političkih okolnosti.

Filozof danas ima utisak da ne razume nemačko javno mnjenje. Ko se promenio, on ili zemlja, koja se udaljava od pacifizma i „postnacionalizma“ koje je Habermas decenijama propovedao?

Bilo bi dobro živeti u svetu u kome su rod i etnička pripadnost Kamale Haris nebitni i gde se o njoj sudi samo na osnovu njenog učinka i njenih ideja. Ali ako takav svet postoji, on ne uključuje Ameriku.

Ekstremno desna Alternativa za Nemačku ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima u dve savezne države prošlog vikenda. Mejnstrim stranke se još uvek nisu probudile.

Nije „radikalna i luda“ progresivna agenda. Radikalna i luda je republikanska stranka s Trampom na čelu: ona hoće još poreskih olakšica za milijardere i još rezanja zdravstvenog i socijalnog osiguranja.

Iz arhive: On ima nešto novo da saopšti svakom od nas, pa i starim čitaocima umornim od mladih ili podmlađenih koji nam govore ono što smo mi svima govorili kad smo bili mladi.

Za Hanu Arent, volja je sredstvo za ostvarenje naše slobode, obećanje da uvek možemo biti drukčiji nego što jesmo, kao što i svet može biti drukčiji. Skratila je kosu i počela da puši.

Nedavni neredi u Ujedinjenom Kraljevstvu pokazali su nesposobnost i liberala i levičara da smisle kako da se obrate radničkoj klasi koju privlači krajnja desnica. Evo četiri lekcije.

Istorijski posmatrano, nemiri su ovog leta izbili zbog toga što je jedan deo britanske radničke klase suviše dobro upio propagandu društvenih slojeva koji su mu nadređeni.

Ponekad su imena direktno upućivala na Mao Cedunga, kao što je ime „Vejdung“, što znači „štititi Dunga“. Tokom ovog perioda, ljubav prema naciji mogla je da raskine i najjače porodične veze.

Izbačen iz Laburističke partije samo dva meseca pre opštih izbora, Džeremi Korbin je kao nezavisni kandidat ubedljivo pobedio u svojoj izbornoj jedinici. U razgovoru objašnjava kako.

Nikson i oni oko njega pretpostavljali su da mogu proći nekažnjeno za svoje zločine jer su verovali da su „svi ljudi zapravo kao oni“. Mislili su da su svi ljudi, na kraju krajeva, potkupljivi.