Čitanje zapisa iz vremena epidemije side u izolaciji zbog pandemije korone: Više od četvrt veka posle Džarmanove smrti, u bolnicama se smrti umnožavaju kao opale latice bulki u njegovom vrtu.

Pre neki dan sam sedeo u parku kad mi je prišao čuvar i rekao da se park zatvara. Sledećeg dana tu je nikla ograda. „Bodler je voleo da bude sam“, pisao je Benjamin, „ali je želeo samoću u gomili“.

Hvatam sebe kako pažljivije nego obično pokušavam oslušnuti slabo dostupan unutarnji svijet mojeg mačka Dživsa, čiji je čitav zamisliv svemir ograničen prostorom našeg nevelikog stana.

Propao je predlog 9 šefova vlada evrozone o emitovanju korona-obveznica kojima bi se teret dodatnog zaduživanja zbog epidemije ravnomerno rasporedio na sve zemlje članice.

Čitanje možda jeste infekcija: um pisca uvlači se u um čitatelja. A ipak je u intimnosti koju nudi, koja je na sve druge načine zabranjena u vreme kuge – protivotrov, dokazan, neiscrpan i prekrasan.

Društvo je s lakoćom prihvatilo osećaj zaraženosti kugom, zatvaranje u kuće, ukidanje svog načina života, odbacivanje veza prijateljstva, ljubavi, rada, čak i verskih i političkih ubeđenja.

Odjednom shvatamo koliko je to mi neophodno. Postali smo svesni razmera naših međuzavisnosti i uprkos svojoj nestalnoj prirodi, to „mi“ mora biti najvažnije ako želimo da prevaziđemo ovu krizu.

Virus koji pogađa najbogatije zemlje zaustavio je lokomotivu kapitalizma. Imamo priliku da pažljivo osmotrimo njene delove, proučimo je i vidimo isplati li se popravljati je. Ili je lakše napraviti novu.

Intervju za Project Syndicate: Keynes se pitao ko može da kaže kolika će biti cena nafte za 10 godina? I mi danas možemo da se pitamo kolika je verovatnoća nove pandemije za pet godina.

Vi vjerujete u neovisnost ruskog sudstva, da su ruski izbori zaista izbori, da je virus proizveden u američkoj laboratoriji? Vjerujete predsjedniku, vladi, dumi? Prosto tako? Samo iskreno, molim!

Kada se završi ova pandemija, ne očekujem da će odeljenja za filozofiju dobiti primetno veći budžet. Ali kladim se da će se budžeti medicinskih škola i zdravstvenih sistema znatno povećati.

Kritike lidera opozicije ne treba kvalifikovati kao štetno podsticanje unutrašnjih sukoba. Mehanizmi kojima opozicija poziva na odgovornost predstavnike vlasti sada se moraju jačati, a ne slabiti.

Prerano je za procene kako će se pandemija dugoročno razvijati. Ali već je jasno da nas iza ugla možda čeka nova globalna recesija koja će se značajno razlikovati od onih iz 2001. i 2008.

Ova kriza je naglasila i u prvi plan izvukla preovlađujuće odlike političkog života. Kao da su se države pretvorile u prenaglašene verzije onoga što su bile pre nego što je pandemija počela.

Evropa je doživela istorijski poraz. Posle dugih pregovora, na sednici ministara finansija evrozone doneta je odluka o zajedničkom odgovoru na ekonomske posledice pandemije korona virusa.

Politiku često svodimo na nadmetanje stranaka za našu podršku. Ali suštinsko pitanje demokratije je kako će ljudi na vlasti koristiti ogromnu moć koju im dajemo. I kako ćemo mi na to reagovati.

U svom poznatom delu „Strah na Zapadu“ Žan Delimo je 1978. opisao društvene posledice pandemije: glasine, poricanje, traženje krivaca. Evo nekoliko odlomaka iz ove knjige u izboru L’Obs-a.

Dosad smo krizu izazvanu korona virusom uglavnom tumačili iz dva ugla, epidemiološkog i ekonomskog, i u oba slučaja slika je bila sumorna. Verujem da isto važi i za pogled iz perspektive geopolitike.

U teškim vremenima koja mnogi ljudi odavno proživljavaju, a kojih smo postali svesni tek sa ovom krizom, potrebno je da se prisetimo i ponovo naučimo četiri osećanja koja smo zaboravili…

Ako ekonomski pad bude najveći u SAD i Evropi, jaz između velikih azijskih zemalja i bogatog dela sveta će se smanjiti. To je glavna sila koja utiče na smanjivanje globalne nejednakosti od 1990.

Evropljani nisu glupi. Iako ne znaju šta se događa iza vrata EU institucija, oni vide da se resursi ne koriste na način koji štiti njihove interese.