Šta ako je svet u kome živimo poslednjih 5 godina nova normalnost.

Tri žene su 30 godina bile robinje u kući u Londonu.

Posle II svetskog rata zaključeno je da je mir moguć samo ako naučimo da vodimo svetsku ekonomiju.

O predlogu zakona o konfiskaciji dolarskih uloga građana i zabrani prometa u dolarima u Rusiji. 

Nas trojica smo pijuckali pivo i umakali kobasice u senf, kada se Moris lupio po čelu.

Već je isuviše mrtvih na stadionu i velikodušni možemo biti samo s vlastitom krvlju.

Iz nove knjige: Kultura citiranja posljednja je linija odbrane univerziteta.

Ostalo je još dve nedelje do potpisivanja sporazuma o udruživanju između EU i Ukrajine.

Evropski identitet prepoznaju samo obrazovani ljudi. To je žalosno, ali i to je neki početak.

Sto godina od rođenja Albert Camusa: „Nisam egzistencijalista: Sartre i ja se uvek začudimo kada nas ljudi povezuju.“

Želja za ubijanjem nam je u krvi, a možda ćemo je uskoro osjetiti i na drugom mjestu.

Republikanci više ne kontrolišu sopstvenu bazu, na sopstveno zaprepašćenje.

Hoću mikrofon, doviknuo je sudiji uhapšeni egipatski predsednik Mohamed Mursi.

Izgleda da je evropsko-američka politička elita pronašla kamen ekonomske mudrosti.

Nikita Mihalkov stoji u napuštenom selu i telefonira iz javne govornice.

Prelazak društvene kontrole sa crkve na državu označio je početak savremenog doba.

Moćne interesne koalicije često preuzimaju neoliberalne ideje, bilo da veruju u njih ili ne.