Direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja iz Moskve dr Leonid Rešetnjikov gostovao je ovih dana u Beogradu. Rešetnjikovu je 29. aprila u Patrijaršiji SPC u Beogradu, u prisustvu visokih crkvenih velikodostojnika i članova ruske Dume, od strane patrijarha Irineja uručen orden Svetog cara Konstantina. Prema rečima patrijarha Rešetnjikovu je orden darovan zbog izuzetnih zasluga „na učvršćivanju duhovnih, kulturnih i istorijskih veza srpskog i ruskog naroda“. Nakon posete Patrijaršiji, u hotelu Moskva je održana promocija knjige dr Rešetnjikova Povratak Rusiji, a posle toga i okrugli sto. Gost iz Moskve je široj javnosti predstavljen kao posvećeni pravoslavni hrišćanin, nosilac nekoliko odlikovanja Ruske pravoslavne crkve, naučni radnik iz oblasti istorije, ali i ličnost koja je u periodu od 1976. do 2009. godine radila u Spoljnoj obaveštajnoj službi Rusije, obavljajući u okviru ove službe i određene visoke dužnosti. Mediji pišu da je jedno vreme službovao i u ambasadi u Beogradu, ali se ne navodi da li je to bilo za vreme SSSR-a ili kasnije. Penzionisan je u činu general-potpukovnika, i od tada, na osnovu ukaza predsednika RF, obavlja funkciju direktora naučnog instituta na čijem se čelu trenutno nalazi.
Prilikom dobijanja ordena, Rešetnjikov je srpskom patrijarhu i crkvenim poglavarima poručio da bez pravoslavlja „neće biti ni Srbije ni Rusije“. Zatim dodao: „Samo vera održava ova dva naša naroda, samo vera učvršćuje naša srca, te će i Srbi i Rusi moći da hode do kraja. Mi ćemo pobediti u ovoj borbi koju sa nama vodi neprijatelj ljudskog roda“. Bivši službenik KGB-a ne pravi razliku između teologije i politike, a episkopima to izgleda i ne smeta. Sintagma „neprijatelj ljudskog roda“ je u hrišćanskoj retorici sinonim za đavola koji duhovno vojuje protiv Crkve kroz greh. Ali kod Rešetnjikova, kao zamena za Crkvu Hristovu, dolaze narodi, Srbi i Rusi. Sledi da su politički protivnici Srba i Rusa oličenje đavola ili njegove sluge. Kao da ruska i srpska Crkva, kroz dodeljivanje crkvenog ordenja ovakvim ličnostima, rade na okupljanju pravoslavne političke vojske, a sve u perspektivi Armagedona i Strašnog suda, hrišćanske verzije kraja istorije. Rešetnjikove reči da će Srbi i Rusi zbog pravoslavlja „moći da hode do kraja“, aludiraju upravo na to. Mada je sasvim moguće da se misli i na planetarnu vladavinu ovih naroda nakon pobede u predstojećem svetskom ratu protiv Zapada. Pouka iz istorije i sadašnji politički stav je sledeći: vi, Zapadnjaci, možda imate ideje zbog kojih je Crkvi izmakla duhovna kontrola nad narodima, ali mi, pravoslavci, sada imamo ruske atomske bombe.
Rešetnjikov mi je privukao pažnju još prošle godine prilikom svoje posete Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Tada se, takođe, sreo sa patrijarhom, a održao je i predavanje na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U intervjuu koji je tom prilikom dao za Geopolitiku (br. 64, jun-jul 2013) Rešetnjikov je svoj Ruski institut za strateška istraživanja predstavio kao instituciju koja tesno sarađuje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Osnovna ideja u izlaganju Rešetnjikova je bila ta da je Rusija civilizacijska alternativa Zapadu. Doduše, u prošlogodišnjem nastupu u Beogradu ovaj ruski strateg još nije bio raščistio da li je Rusija potencijalna civilizacijska alternativa Zapadu, ili već predstavlja zasebnu civilizaciju koja se zbog te svoje posebnosti nalazi na udaru SAD-a. U intervjuu za Geopolitiku je tvrdio prvo, a u predavanju na Filozofskom fakultetu ovo drugo.
Zlokobno deluje analiza poteškoća sa kojima se suočavaju državni ideolozi u Rusiji i predsednik Putin. Rešetnjikov kaže da ideja o Rusiji kao civilizacijskoj alternativi Zapadu nalazi svoj odjek kod dela ruskog stanovništva, ali, nastavlja on: „U Moskvi i Petrogradu, i možda još u dva-tri grada, jedan znatan deo inteligencije deli ta opšta humanistička liberalna gledišta na razvoj Rusije i sveta. Mi smatramo da su ta gledišta odvojena od realnosti, zato što je Evropa odavno sa svojim ideološkim koncepcijama u vrlo dubokoj krizi… Ali, taj deo stanovništva realno postoji, i mi mislimo da iznosi samo deset do petnaest posto… i koji pokušavaju da na neki način privuku na svoju stranu ostali deo društva da bi zaustavili težnju predsednika Putina da gradi novu Rusiju“. Zlokobnost ovih reči je u tome što državni ideolog dr Rešetnjikov ne polemiše sa onim što naziva opštim humanističkim liberalnim gledištima, nego javno procenjuje postotak ruskog stanovništva koje se opire Putinovom ideološkom projektu nove-stare ruske civilizacije. Njegova je izjava na korak od pravljenja plana za raseljavanje visokoobrazovanih slojeva društva iz velikih ruskih gradova.
Zvanična ideologija ruskih državnih i crkvenih vlasti o Rusiji kao zasebnoj civilizaciji je očigledno predmet neslaganja i u samoj Rusiji, i nije slučajno što se to neslaganje očituje baš u gradskim sredinama. Trebalo bi da znamo da su u evropskoj istoriji upravo gradovi bili mesta u kojima su razgovor i rasprava bili rođeni, i u tom bi se pogledu moglo reći da atmosfera u savremenim ruskim gradovima, kako nas obaveštava Rešetnjikov, spada među najbolje stranice evropske istorije. Rusija se po tome, ipak, civilizacijski i kulturno ne razlikuje toliko mnogo od Zapada.
Peščanik.net, 01.05.2014.