Prilično dobri prijatelji

 
François Hollande i Sigmar Gabriel odgovaraju na pitanja Sylvain Bourmeau, Marc Sémo i Nils Minkmar

 
Predlažemo vam novu reč i zanima nas šta o tome mislite? Slične konstrukcije ili bolje rečeno nove reči su sad u modi, kao „Merkozi“ na primer. Šta mislite o „Gabland“ ili „Oriel“?

Oland: Nisam pristalica takvih stapanja imena i prezimena. Za mene prijateljstvo ne predstavlja spajanje dve osobe u hibridno biće, koje onda vlada Evropom, već pre svega zajednički rad na političkim principima. Svako treba da očuva svoj identitet kako ne bi nastajale zabune.

Gabriel: Ovo stapanje imena je nepotrebno. Ne mogu da poverujem da gospođa Merkel smatra prihvatljivim antievropske stavove koje širi Sarkozi. Bilo bi zanimljivo čuti šta bi ona imala da kaže o njegovom najavljivanju izlaska Francuske iz Šengen zone ili o njegovim protekcionističkim stavovima. U tome vidim razlog zašto ona – blago rečeno – nije baš raspoložena za novi zajednički intervju sa njim.

Dobro, ali ovaj dvostruki intervju je premijera. Možete li nam na početku reći kako ste upoznali zemlju ovog drugog, kad ste bili mladi?

Oland: Moji roditelji su iskusili Drugi a njihovi roditelji Prvi svetski rat. Može se reći da sam dete oba rata. Uprkos tome moja porodica nije gajila antinemačka osećanja. Kasnije sam u gimnaziji učio nemački, koga se sada vrlo malo sećam – što nije nemačka krivica, već isključivo moja. Kao gimnazijalac bio sam više puta u Nemačkoj, u nekim kampovima za mlade. Proveo sam mesec dana u blizini Frankfurta na Majni. Nakon toga posećivao sam Nemačku redovno, što je bilo u opisu moga posla. Onda je došlo ponovno ujedinjenje. Fransoa Miteran je tvrdio da je video da ono dolazi, ali sam ipak bio potpuno zatečen brzinom kojom se sve odvijalo i naporima koji su preduzeti da bi ono uspelo. U vreme kada su Lionel Žospen i Gerhard Šreder vodili vlade naših zemalja bio sam prvi sekretar moje partije – ono što vi zovete predsedavajući partije. Odnosi između Žospena i Šredera nisu bili loši, ali je to u Francuskoj bio period kohabitacije: Širak kao predsednik a Žospen kao premijer. Onda je došao Toni Bler i pokušao da Šredera politički veže za sebe. Sve to je onemogućilo stvaranje jedne zaista zajedničke evropske politike socijalista, socijaldemokrata i laburista, što je činjenica zbog koje i danas žalim.

Gabriel: U porodici moga oca postojali su antifrancuski sentimenti. Moja baba je pevala pesme kao što je „Francuz u crvenim cipelicama“. Govorilo se o „večnom neprijatelju“. Slične predrasude su bile još izraženije prema Poljacima. Tek kasnije sam shvatio šta je bio koren svih tih predrasuda. Kao mladić pripadao sam Sokolima…

Oland: …Crvenim sokolima…

Gabriel: …tačno! Za njih sam gotovo 20 godina vodio omladinske kampove, u kojima je po pravilu učestvovalo oko 200 mladih. Većina ovih kampova organizovana je u južnoj Francuskoj, u St-Jean-du-Gard-u. Uvek su nam u posetu dolazili francuski socijalisti. Godine 1981. bili smo fascinirani pojmom „Union de la Gauche“^[1] i prvim mandatom Fransoa Miterana. Posebno zato što smo u Nemačkoj bili u poslednjoj fazi socijalno-liberalne koalicije i mi mladi smo imali utisak da se više ništa ne dešava. Kasnije je dijalog između ovih partija nažalost postajao sve teži. To je bila faza takozvanog trećeg puta, o kome danas mislim da je i on takođe bio pokušaj da se neoliberalni projekti zaogrnu socijaldemokratskom formom. Vremena u kojima su socijaldemokrati i francuski socijalisti zajedno razgovarali i sarađivali bila su uvek dobra vremena. Bilo je i teških faza kada je dijalog zamirao. Kada sam postao predsednik SDP-a založio sam se da se intezivira saradnja sa francuskim socijalistima.

Kako vaša ćerka razume nemačko-francuske odnose?

Gabriel: Kada objašnjavam mojoj ćerki da nam je EU potrebna zato da više nikada ne bismo ratovali, ona mi kaže da ne planira da umaršira u Francusku. Želi samo da poseti prijatelje u Parizu…

Oland: Sad znam zašto si došao u Pariz!

Gabriel: (smeh)

Ko mora preći duži put ka ovom novom kosenzusu?

Gabriel: Mogu samo da govorim u ime nemačke socijaldemokratije i siguran sam da moramo ispraviti neke greške i odrediti novi cilj. U prošlosti smo se povremeno previše oslanjali na neoliberalne teologe. Trideset godina važila je neoliberalna dogma, u Evropi i u svetu. Danas prepoznajemo razliku između nas i konzervativaca i liberala samo na osnovu jedne rečenice. To je rečenica Angele Merkel u kojoj ona kaže da se zalaže za demokratiju prilagođenu tržištu. Mi verujemo u suprotno: Moramo stvoriti tržišta prilagođena demokratiji.

Ipak ostaju razlike. SDP podržava evropski pakt, socijalisti ne.

Oland: Da se samo radi o evropskom mehanizmu za stabilizaciju, mi bismo se složili, jer nam je ovakav instrument potreban za zemlje koje zapadnu u teškoće, kao što je to danas slučaj sa Grčkom. Kada bismo podržali ovaj mehanizam, stvorio bi se utisak da istovremeno podržavamo Fiskalni pakt čiji je isključivi cilj štednja. A njega ne želimo da prihvatimo. Zato ne želimo da glasamo za to.

Gabriel: U Nemačkoj je situacija ovakva. Socijaldemokrati su od početka zahtevali sveobuhvatni fnansijski kišobran koji je kancelarka prvobitno odbacila. Od tada važi zakon Angele Merkel: svaka tri meseca ona radi nešto potpuno suprotno od onoga za šta je ranije tvrdila da nema alternativu. Evropski mehanizam za stabilizaciju donekle odgovara našoj poziciji. Ali ove mere su došle prekasno! Kada je u pitanju Fiskalni pakt delimo stavove naših francuskih prijatelja, jer njemu nedostaje snažna komponenta za rast i zapošljavanje, kao i oporezivanje finansijskih tržišta.

Vi nam se, gospodine Oland, činite kao pravi socijaldemokrata, možda prvi kandidat za predsednika iz redova francuskih socijalista kome ovaj pojam pristaje. Slažete li se sa time?

Oland: U predsedničkoj kampanji je preporučljivo ostati jasan: moj projekat je socijalistički i ja sam socijalista. Nisam zaveden ni neoliberalizmom, niti bih želeo državu koja upravlja svime, od onoga šta ljudi misle, preko društvenih snaga pa do sindikata. Nisam umereni socijalista niti umereno socijalistički nastrojen – već jednostavno socijalista.

Da, ali šta to znači?

Oland: Tri stvari: Prvo, pravda. Našim društvima potrebna su pravila, bogatstvo se mora pravednije raspodeliti. Drugo, priroda rasta se mora promeniti, on mora postati solidaran i održiv. A moj treći princip je poštenje. Ne želimo da postupamo tako kao da se za predsednika može izabrati samo onaj koji puno obećava. U svemu ovome moramo obratiti posebnu pažnju na mlade. Moramo im stvoriti budućnost, i to ekološkom politikom, zalaganjem u kulturi, obrazovanju i nauci. Moramo sve da učinimo kako bi oni našli posao.

Šta smatrate inspirativnim u nemačkoj socijaldemokratiji?

Oland: Ja više verujem u stratešku ulogu države, ali mi se kod nemačkog modela sviđa ideja kompromisa i uključivanja socijalnih grupa. Zato želim da i u Francuskoj, pre donošenja važnih zakona, negujem socijalni dijalog. Desnica u Francuskoj na ove stavove gleda sa podsmehom: Vi ne odlučujete? Prvo slušate šta drugi imaju da kažu? Tu mogu samo da kažem: Da, sve je to deo procesa sa-odlučivanja. Prvo saslušati, pa delovati. To za mene znači i decentralizaciju, tj. uključivanje regiona u politički proces. Čvrsto verujem u dinamiku regionalnog, u čemu vi Nemci imate daleko više iskustva zbog vašeg federalnog sistema.

Gospodine Gabriel, čime vas inspirišu francuski socijalisti?

Gabriel: U mojoj opštini nalazi se jedna od najznačajnijih evropskih biblioteka iz perioda prosvetiteljstva, u kojoj je i Lesing bio bibiliotekar. To bi bilo nezamislivo da nije bilo francuskog prosvetiteljstva i revolucije. Čovek se može pitati: šta znači levo? To nije pitanje kako organizovati penzijsko osiguranje ili da li je neko za ili protiv nuklearne energije, već pitanje glasi: verujete li u snagu prosvetiteljstva? U snagu argumenata? Verujete li u ideju sposobnosti ljudi za emancipaciju? Uveren sam da niko nije rob sudbine već da svako može da učini nešto od svog života i da politika ima zadatak da stvori uslove za dobar život. Politika to ne može da garantuje, to svako radi sam za sebe, ali određene uslove ona ipak treba da obezbedi. Ova ideja me je uvek asocirala na Francusku: Fransoa Oland se zalaže za jednu novu Evropu, za onu u kojoj je čovek u njenom centru. On ne svodi Evropu na zajedničko tržište, već je shvata kao prostor u kome možemo i želimo da stvorimo uslove za bolji život. Zato bi njegov izbor za predsednika bio tako važan signal za Evropu!

Oland: Po prvi put u zadnjih trideset godina imamo jasnu saglasnost o ciljevima koje želimo da zajednički ostvarimo. U prošlosti se nijednom nije desilo da smo na vodećim funkcijama u obe države: Miteran je sarađivao dugo sa Kolom i CDU-om, to su bila teška vremena za nemačku socijaldemokratiju. Kasnije je Šreder bio na vlasti, ali on je bio skloniji Bleru. Tada nam je bilo teško. Vreme koje su obe partije provele u opoziciji bilo je dobro za novo zbližavajne i duboko promišljanje o svemu. Možemo i moramo u ovim teškim vremenima za Evropu mnogo toga da pokrenemo, i ja bih – ako budem izabran za predsednika – pokušao da idem tim putem.

Šestog maja Angela Merkel će i dalje biti kancelarka Nemačke.

Oland: Sa njom želim dobru saradnju, ne želim da imam bilo kakve nesuglasice sa njom. Ali imamo više toga zajedničkog sa SDP-om! Kakav će biti ishod izbora u Nemačkoj, o tome će odlučiti Nemci.

„Goldman Saks vlada svetom“, rekao je jedan broker na BBC-ju. Mogu li države voditi politiku koja ne odgovara finansijskoj industriji?

Oland: Države pojedinačno nemaju nikakve šanse u borbi protiv tržišta, jer špekulanti okreću države jedne protiv drugih. To se već dogodilo. Smisao evropske saradnje mora biti zajednička borba protiv moći neracionalne i nesputane finansijske branše, koja ne stvara prave vrednosti već joj je cilj trenutno i bezobzirno bogaćenje pojedinaca. To mora biti naš veliki zajednički projekat. Kompjuter i matematički modeli u službi pohlepe ne smeju odlučivati o našoj budućnosti. Citiraću Sigmara Gabrijela koji je rekao da demokratija mora biti jača od tržišta. Ako to ne bude slučaj, ljudi se neće odreći tržišta već demokratije.

Gabriel: U 20. veku smo uspeli da u svakoj od naših država pojedinačno zauzdamo kapitalizam. I u Francuskoj i u Nemačkoj usidrili smo socijalna prava, a pravila igre određivao je parlament. Kad su se 1889. godine predstavnici radničkog pokreta sastali u Parizu da bi proglasili 1. maj za praznik rada, napisali su: Kapital je nacionalno organizovan, jedini odgovor je međunarodna solidarnost radnika. Više od sto godina kasnije ustanovili smo: kapital je međunarodno organizovan, a politika još uvek nacionalno. To želimo da promenimo: na međunarodnom nivou moramo ostvariti još snažniju saradnju, a Evropa je pravo mesto za početak. Evropa je odgovor na nesputana finansijska tržišta. Sve opcije su na raspolaganju. Pitanje nije da li ćemo bliže sarađivati već je pitanje da li to politički želimo!

Da se zadržimo malo na pitanju pomoći Grčkoj. Nije li tu postojala razlika između vaših stavova?

Gabriel: Ne, mi kažemo da politika koja insistira isključivo na štednji šteti Grčkoj i ostalim državama u krizi. Uz to: ne bismo se našli u takvoj krizi da smo od samog početka odlučnije reagovali. Dugo čekanje je od krize jedne zemlje, koja ostvaruje samo 2% celokupnog društvenog bruto proizvoda EU, stvorilo evropsku krizu. To je rezultat politike Angele Merkel i Nikole Sarkozija. Borba za Grčku je metafora za jednu drugu raspravu: ko odlučuje kakav će biti zajednički život u Evropi? Vol strit i londonski Siti? Ili građanke i građani i političari koje su oni birali?

Oland: Ovo pitanje posmatram na sličan način. Danas i imamo ovaj domino efekat zato što se nismo odmah, temeljno i svim snagama uhvatili u koštac sa krizom. Bez podsticanja rasta preti nam recesija širom Evrope.

Šta Nemačka i Francuska mogu da urade na podsticanju rasta?

Oland: Neophodni su novi instrumenti i novi ciljevi. Predložio sam evropske obveznice za finansiranje tačno određenih projekata kao i porez na finansijske transakcije. Novac bi trebalo da se upotrebi za tri stvari: za borbu protiv nezaposlenosti mladih, za prelazak na obnovljive izvore energije i za istraživanje i razvoj, što obuhvata i podsticanje saradnje među evropskim univerzitetima.

Gabriel: Borba protiv nezaposlenosti mladih je centralno pitanje. U mojoj mladosti Evropa je bila simbol nade i bolje budućnosti. Danas je mladi u mnogim zemljama Evrope vide pre kao pretnju. Nezaposlenost među mladima u Grčkoj, Italiji, Španiji, kao i u Francuskoj je zastrašujuće visoka. Moramo predložiti niz mera kao što je finansiranje projekata obnovljive energije. Ako smo u stanju da u Nemačkoj u sektoru obnovljiva energije stvorimo 350.000 radnih mesta, zamislite samo koliko ih možemo stvoriti u Evropi.

Helmut Kol i Fransoa Miteran su posetili Ernsta Jungera. Koga biste vas dvojica zajedno posetili?

Oland: Ne znam kakve odnose sa njim ima Sigmar Gabriel, ali smatram da bi to bio Jirgen Habermas koji je uvek nalazio jasne i prosvećene reči o Evropi.

Gabriel: Idem i ja sa tobom, odmah.

 
Fransoa Oland je kandidat Socijalističke stranke (Parti socialiste) na predsedničkim izborima u Francuskoj, koji se održavaju 22. aprila (prvi krug) i 6. maja (drugi krug) ove godine.

Sigmar Gabriel je predsednik nemačke Socijaldemokratske partije (Sozialdemokratische Partei Deutschlands), jedan od mogućih kandidata za kancelara Nemačke na izborima 2013.

Pitanja su postavljali Sylvain Bourmeau, Marc Sémo (Liberation) i Nils Minkmar (F.A.Z.),16.03.2012. Simultano prevodila Gabrielle Wennemer.

 
Frankfurter Allgemeine Zeitung, 26.03.2012.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 31.03.2012.