Nacrti zakona o elektronskim medijima i zakona o javnim medijskim servisima objavljeni su u sredu na sajtu ministarstva kulture i informisanja, uz poziv zainteresovanim građanima da dostave svoje komentare na predložena rešenja.
Sa druge strane, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Centar za unapređenje pravnih studija pozvali su ministarstvo da povuče ponuđene nacrte iz javne rasprave i omogući radnoj grupi eksperata da okonča svoj rad na ovim zakonskim tekstovima, u skladu sa najvišim evropskim i uporednopravnim standardima.
U zajedničkom saopštenju dve organizacije ističe se da radna grupa za izradu zakona o elektronskim medijima nije završila svoj rad na ovom zakonskom tekstu, dok se ponuđeni nacrt zakona o javnim medijskim servisima „bez imalo dvoumljenja može okvalifikovati kao tekst koji je protivan Ustavu Srbije i svim najvišim standardima koji se odnose na status i delatnost javnog servisa“.
NUNS i CUPS zahtevaju od resornog ministarstva da obavesti javnost ko je i po čijem nalogu pisao Nacrt zakona o javnim medijskim servisima, jer je nedopustivo da se zakoni od najvećeg značaja za demokratski poredak pišu u tajnosti. U saopštenju se podseća i da Srbija i dalje ima obavezu da celokupnu oblast javnog informisanja, uključujući i oblast elektronskih medija i javnih servisa, uredi u skladu sa najvišim evropskim standardima, i to na transparentan način, u okviru javne demokratske razmene mišljenja svih onih koji su neposredno zainteresovani za sadržinu ovih pravila.
Inače, kako je ranije najavljeno, prve javne rasprave o dva nacrta biće organizovane već krajem avgusta a budući da su odavno prekoračeni rokovi za zakonsku reformu predviđeni medijskom strategijom, očekuje se da će nacrti zatim biti prosleđeni skupštini na usvajanje po hitnom postupku.
Nacrtom krovnog medijskog zakona predviđeno je delimično povlačenje države iz vlasništva nad medijima – lokalne radio i televizijske stanice biće prepuštene privatnoj inicijativi dok će takozvani javni servisi, RTS i RTV, ostati u vlasništvu države. Rokovi za privatizaciju medija u vlasništvu lokalnih samouprava nisu precizirani, kao ni detalji o finansiranju ovih medija do privatizacije.
Rešenje koje je u suprotnosti sa preporukom Brisela o politički i finansijski nezavisnom javnom servisu biće na snazi privremeno: naredne dve godine RTS i RTV će se finansirati iz budžeta a posle će se „naći način za finansiranje javnih servisa“, objasnio je pomoćnik ministra kulture.
U međuvremenu, država će smisliti i načine kako da spreči sama sebe da utiče na program i poslovanje javnih servisa. Kako se navodi, zakonom je predviđeno da se novac iz budžeta „prebacuje direktno“ odnosno da niko ne može da utiče kada se i koliko novca prebacuje, što bi javnim servisima trebalo da obezbedi nezavisnost.
Javnim servisima biće dozvoljeno da obavljaju i komercijalne delatnosti što će, uz odgovarajuće fondove međunarodnih organizacija, biti rezervni izvor finansiranja.
U završnim odredbama nacrta zakona o javnim servisima konstatuje se da u ovom trenutku nije moguće proceniti iznos sredstava koja će biti izdvojena za potrebe javnih servisa. Direktor RTS izneo je početkom sedmice svoju procenu prema kojoj će za narednu godinu biti potrebno oko 80 miliona evra iz budžeta što bi, uz nešto manje od 20 miliona evra prihoda od reklama, bilo dovoljno za redovan program, pripremu digitalizacije te socijalni program za „odlazak oko hiljadu ljudi“.
Ukidanje televizijske pretplate jedno je od predizbornih obećanja Srpske napredne stranke.
Nakon dvogodišnjeg budžetskog finansiranja, pojasnio je nedavno pomoćnik ministra, pronaći će se novi metod za finansiranje javnih servisa – „na primer, putem pretplate ili naknade“.
Izvor: agencije
Pripremila Milica Jovanović
Peščanik.net, 08.08.2013.
Srodni link:
Nacrti zakona