Prljave ruke

Poštovani gospodine Stankoviću,

sopstveno nerazumevanje ne može biti kriterijum kako za vrednovanje filozofije, tako ni za tumačenje mog teksta. Nisam tvrdio da ste Vi etnički nacionalista, niti boljševik, niti poštovalac Hitlera i neoliberal, već sam upozoravao u koje nas sve opasnosti može odvesti mišljenje bez promišljanja (onog promišljanja koje Vi tako olako odbacujete kao škrabanje). Mada, da budem iskren, smatram da ste Vi ovo zaista razumeli i kada ste moj tekst čitali, te da ste se samo napravili da vam nije jasan da biste u raspravi ostali, jer možda je nerazumevanje datog teksta cena Vašeg mišljenja o datoj temi.

Na žalost u ovoj raspravi koja se rasplamsala poslednjih nekoliko dana razmenjuju se previše brzi i kratki tekstovi, samo radi rasprave, pa je cilj više nije postao dolazak do nekog suvislog zaključka. Isključivi cilj rasprave je da se protivnik nadmudri ili nadreči, te je opao i kvalitet rasprave o belim listićima jer se sveo na međusobno optuživanje,  a da nije dotakao ozbilju analizu antiintelektualizma u Srbiji. Što se tiče (filozofskog) promišljanja naših postupaka, možemo privesti raspravu kraju jednom izrekom koju sam čuo od svog omiljenog nastavnika matematike: „i ćorava koka ubode zrno“. Da, zaista je moguće da se po nekim pitanjima slažem sa osobom koja do svog mišljenja nije došla promišljanjem, već… nema treće mogućnosti, slučajno. Ja ipak više cenim ona mišljenja do kojih se došlo nakon kompleksnog procesa promišljanja, pa makar se sa tim mišljenjem i ne slagao. Dakle, važnije od samog mišljenja je način na koji smo do njega došli, dakle promišljanje. Produžimo izreku: „ćorava koka nekad ubode zrno, ali ona koja vidi, ona zrno ubode gotovo svaki put“.

Liberalno Demokratska Partija je kažnjena na nivou Beograda: nisu uspeli da uđu u gradski parlament. I to je dobro. Ne može se očekivati od glasača neodgovornih stranaka da ih kažnjavaju za loše i neodgovorne postupke kada veliki procenat za njih glasa iz resantimana, dakle baš zato što su loši.^[1] Opasnost je kada glasači partije koja se predstavlja kao jedina odgovorna i reprezent najodgovornijih građana istu ne kažnjavaju za kompromise sa neodgovornošću. To i jeste glavna zamerka Liberalno demokratskoj partiji, ona je napravila kompromise sa mehanizmom fasadne demokratije (pa time postala i fasadno odgovorna i fasadno dinamična i fasadno liberalna dok je obećavala fasadnu istinu i fasadni preokret), pa na kraju i sa kafanskim filozofima Dobricom Ćosićem i Matijom Bećkovićem. Test pitanje: Da li bi se iko začudio ukoliko LDP sutra za okosnicu svog političkog programa proglasi floskulu „i Kosovo i Evropska unija“?

Ruke onih koji su glasali belim listićima, po mom mišljenju, nisu ostale čiste. Tamo gde je LDP nekad bio najjači, sada nije prešao cenzus pa su nekadašnji glasači ove partije (za koje upravo ova stranka smatra da su najgrađanskiji deo društva) najodgovorniji za to što ove partije neće biti u gradskim strukturama sledeće četiri godine i što sledeće četiri godine neće imati „parobrod“ i slične projekte. Ali to je cena koju su „beli glasači“ platili ne bi li ošamarili svog nekadašnjeg predstavnika.

Moral belih glasača, dakle, nije ostao netaknut. Delovanje belih listića posledica je loše političke ponude (a ona je posledica loše konstituisane političke sfere, oličene u nepravednom zakonu), a ne moralizatorska želja za pranjem ruku od političke sfere. Svojim tekstovima zagovarači belih listića ovu akciju stavljaju u centar političke stvarnosti, a ne u neupitnu moralno superiornu poziciju negde tamo „iznad političke prljavštine“. Tvrdnja Vladimira Pavićevića da su beli listići građanska neposlušnost zbog toga nije ni izdaleka besmislena. Građanska neposlušnost se nalazi u centru političkog kako kao jedna od mogućnosti koju građansko društvo ima, kako kao poslednja odbrana od nepravde, kako kao garant straha države od sopstvenog društva, tako i kao promišljeni politički potez sa konkretnim (da, nekad i bolnim) posledicama. Ali niukom slučaju kao neodgovorno i moralizatorsko „nadpolitičko“ pranje ruku.

Na kraju krajeva, oni koji su se na Peščaniku i drugim medijima njoj protivili, takođe ovo pitanje aktuelizuju kao političku temu sa konkretnim političkim posledicama. Kako bi drugačije i mogla da potegne toliko mnogo međusobno prepletenih problema a da je u isto vreme i „iznad njih“.

 
Peščanik.net, 10.05.2012.