U Beogradu će se 20. septembra održati Povorka ponosa, sa ciljem da ukaže na diskriminaciju sa kojom se suočavaju građani drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne. Po jednom istraživanju čak 65% gejeva i lezbejki bilo je izloženo nasilju samo zbog svoje seksualne orijentacije. Pre samo nekoliko nedelja Beograd je osvanuo prekriven pozivima na nasilje nad gejevima. Jednu lezbejku nedavno je grupa huligana tukla i maltretirala u gradskom autobusu u Beogradu. Početkom jula bačen je suzavac u gej klub u Beogradu u kom je u tom trenutku bilo 200 ljudi. Na internetu postoje postoje brojne stranice na našem jeziku na kojima se poziva na nasilje nad LGBT osobama (gejevi, lezbejke, biseksualne i transrodne osobe). Pojedini tabloidi redovno o LGBT osobama pišu uvredljivo i sa mržnjom, često pravdajući nasilje nad njima. Mnogi gejevi i lezbejke su prinuđeni da žive dvostrukim životom da bi izbegli da budu maltretirani i ponižavani u javnosti, šikanirani na poslu. Zbog toga je važno da zajedno gradimo odgovornu javnost koja će odlučno reagovati protiv diskriminacije, nasilja i mržnje. Zbog toga je važno da zajedno stvorimo atmosferu dobrog raspoloženja, razumevanja i solidarnosti, kako bi se Povorka ponosa – Belgrade Pride, zakazana za 20. septembar u Beogradu, održala na radost svih onih kojima je potrebna i uz poštovanje prema pravima i potrebama drugih – svih onih koji na nju neće doći. Ne samo odgovornost države, nego je i odgovornost javnosti u Srbiji da Povorka ponosa – Belgrade Pride ne bude odložena „iz bezbednosnih razloga“. To bi značilo da je Srbija bezbedna za siledžije, a nije za gejeve i lezbejke – a to nije i ne sme biti istina. Javnost Srbije mora jasno reći da svi građani imaju prava na solidarnost kada im je bezbednost ugrožena i da u ovoj zemlji nema manje ili više jednakih pred zakonom.
Argumenti da Povorku ponosa ne treba održati jer se radi o rizičnom događaju ne stoje, jer je dužnost države da obezbedi skup koji je u skladu sa zakonom, to jest da zaštiti njegove učesnike. Ona to često i čini kada su mnoge druge manifestacije visokog rizika u pitanju: fudbalske utakmice, veliki koncerti, predizborni mitinzi…
Da li se ovo pitanje postavlja kada javne skupove organizuju demokrate, radikali, liberali, naprednjaci, sindikalci, gradske vlasti, EXIT i mnoge druge institucije, organizacije i neformalne grupe građana? Da li smo spremni da prihvatimo da zakon koji važi za nas, ne važi za druge građane Srbije zbog njihove seksualne orijentacije?
Ovim se povodom govorilo i o slici koju Srbija šalje u svet. Mi o tome ovde nećemo govoriti. Mislimo da je mnogo važnije kakvu ćemo sliku ovim povodom poslati deci Srbije. Da li ćemo im pokazati Srbiju u kojoj se neguju Ljubav, Ponos i Solidarnost ili Srbiju u kojoj se tolerišu Siledžijstvo, Kukavičluk i Bezosećajnost?
Povorka ponosa u Beogradu neće biti karnevalska ulična žurka kao što je to slučaj u većini zapadnih zemalja – takve ulične svetkovine rezultat su jednog procesa koji u tim zemljama traje već decenijama. Prve povorke ponosa organizovane su u znak sećanja na Stonvolsku pobunu, kada su se 1969. godine u Njujorku gejevi prvi put suprotstavili policijskom maltretiranju.
Povorka ponosa ne vređa javni moral i održaće se u skladu sa zakonom koji propisuje pravila i ograničenja u javnom ponašanju i koji je kao i svi zakoni Republike Srbije jednak za sve građane bez obzira na nihovu seksualnu orijentaciju.
Beograd je svet. Srbija je zemlja slobodnih i solidarnih ljudi. Ja sam prijatelj Povorke ponosa.
Organizacioni odbor Povorke Ponosa 2009.
Peščanik.net, 08.09.2009.