U znak podrške jedinstvu Belgije tokom vikenda u Briselu se okupilo oko 2500 ljudi, prema proceni policije, dok organizatori tvrde da ih je bilo 5000. Okupljeni su protestovali zbog političke krize nastale zbog sukoba oko jezika između Flamanaca i Valonaca.
Demonstranti su uzvikivali „Triput ura za Belgiju!“, koračajući iza transparenta s natpisom „Da, mi želimo da živimo zajedno“ ispisanog na tri zvanična jezika te zemlje (holandskom, francuskom i nemačkom).
Organizatori skupa kažu da su zadovoljni odzivom građana, iako se na sličnim protestima 2007. godine okupilo 35 000 ljudi.
Belgijski parlament raspušten je 6. maja, čime je otvoren put za održavanje prevremenih izbora 13. juna. Istraživanja javnog mnjenja u toj zemlji pokazuju da, pred prestojeće izbore, raste podrška radikalnim flamanskim strankama.
Prethodni izbori za belgijski parlament održani su u 2007. godine, a belgijskim strankama trebalo je devet meseci da oforme vladu.
Avgusta 2008. Jan Buruma napisao je tekst Kome je žao Belgije, u kome između ostalog, piše:
Belgija je u opasnosti da se raspadne. Belgijski monah Albert II očajnički pokušava da spreči svoje podanike da razbiju državu. Osim kralja (koji bi mogao da izgubi posao), kome je do toga stalo?
Pre svega, Valoncima. Mada su Belgijanci koji govore francuski započeli evropsku industrijsku revoluciju u 19. veku, oni sada žive u zaostalom pojasu kome su potrebne federalne subvencije, a čiji značajan iznos dolazi od poreza što ih plaćaju bogatiji Flamanci koji kontrolišu visoku tehnologiju. Stalo je i šačici desničarskih holandskih sanjalica, jer oni imaju viziju ujedinjavanja belgijske Flandrije sa holandskom domovinom.
Možda bi sve nas ovo trebalo bar malo da se tiče. Ono što se događa u Belgiji je neobično, ali nije usamljen slučaj. Česi i Slovaci su se već razišli, kao što su to učinile i različite nacije Jugoslavije. Mnogi Baski voleli bi da se odvoje od Španije, kao i mnogi Katalonci. Korzikanci bi voleli da se reše Francuske, a mnogi Škoti Britanije.
Belgijski separatisti vole da kažu da Belgija nikad nije bila prirodna nacija-država, već incident istorije. Kada zajednički interesi više ne preovlađuju, jezik i kultura počinju da postaju važniji. Jedan od razloga zašto se flamanski Belgijanci bune je to što Valonce smatraju gotovo strancima. Većina flamanskih čitalaca ne čita listove i romane na francuskom jeziku, i obrnuto. TV stanice su odvojene. A odvojene su i škole, univerziteti i političke partije.
Ako flamanski građani ne žele da njihovi porezi idu Valoncima, šta da se radi sa pomoći nezaposlenim imigrantima iz Afrike, čiji su veliki deo Belgijanci nekada posedovali i eksploatisali kao glavni izvor svog prosperiteta? Ne treba da iznenađuje to što je Flamanska nacionalistička partija (Vlaams Belang) takođe neprijateljski raspoložena prema imigrantima.
Zato bi sudbina Belgije trebalo da interesuje sve Evropljane, naročito one koji Uniji žele dobro. Jer ono što se sada događa u Belgiji može na kraju da se događa i na nivou kontinenta.
Peščanik.net, 17.05.2010.
Srodni link: Ian Buruma – Kome je žao Belgije