Prozirne kabine

Republička izborna komisija je pre desetak dana naprečac donela odluku o tome da uobičajene paravane za glasanje zamene kabine za glasanje i u tu svrhu odvojila zamašnih šest miliona evra.

Ova odluka je sa razlogom izazvala oštre reakcije, počev od ocena da je u pitanju sasvim neracionalno trošenje novca, pa do podjednako osnovanih stavova da preporuka ODIHR zapravo uopšte ne sugeriše nikakve kabine već „unapređenje biračkih mesta, izgled i pozicioniranje paravana“. Uostalom i sam naš Zakon na više mesta govori o paravanu, a uopšte ne pominje kabinu.

Zato nije slučajno da su mnogi u kabinama videli upravo mogućnost za unapređenje zabranjenih aktivnosti poput fotografisanja glasačkih listića, bugarskog voza i slično.

Ali ostavljajući za ovu priliku po strani šta će se sve zapravo kriti iza kabina, prilika je da se kaže da je već jasno šta se ne može sakriti a na šta su odgovorni subjekti poput Transparentnosti Srbija seriozno ukazivali.

Postupak javne nabavke pokrenut je nezakonito, jer nije predviđen godišnjim planom a ne postoje razlozi zbog kojih ga nije bilo moguće planirati unapred.

RIK je odlučio da nabavku sprovede netransparentno, u pregovaračkom postupku, bez javnog poziva. A ni za to definitivno nema zakonskih uslova.

Ukratko, uslovi za takav, najnetransparentniji, postupak su to da hitnost nabavke diktiraju okolnosti koje naručilac nije mogao da predvidi, a koji ne smeju biti prouzrokovani postupanjem naručioca.

RIK je hitnost obrazložio time da je krajem avgusta doneo Uputstvo o izradi paravana za obezbeđenje tajnog glasanja, sve „u cilju sprovođenja preporuka ODIHR-a“, dok je neophodnost hitnosti obrazložio frazom „ukoliko izbori budu održani do kraja oktobra“.

Da je ovakvo obrazloženje pravno neprihvatljivo govore dve činjenice. Prva je ta da je preporuka ODIHR-a na koju se RIK poziva stara skoro tri godine, što samo po sebi pozivanje na hitnost čini apsurdnim. A uz to očiglednom čini činjenicu da je hitnost, protivno zakonu, prouzrokovana upravo (ne)postupanjem, indolentnošću RIK-a.

Druga, pozivanje na izbore „do kraja oktobra“ takođe u zakonu nema nikakvo uporište. Redovnih izbora ove godine nema, a nikakvi vanredni izbori nisu raspisani. Jeste predsednik republike u mnogo navrata i sa različitim datumima pominjao nekakve izbore, ali u trenutku donošenja odluke o nabavci nije postojala nijedna pravna pretpostavka za to. Ni skupština nije raspuštena niti je predsednik republike podneo ostavku.

Kakav god bio respekt članova RIK-a prema liku i delu predsednika, zadatak RIK-a nije da anticipira predsedničke želje već da stvara pretpostavke za sprovođenje zakonitih izbora. Da potezom sa nabavkom kabina to ne čini, to je i sasvim vidljivo i kroz neprozirne zidove kabina.

Vlast građane vodi u „fer“ izbore u uslovima koji su u potpunom raskoraku sa nizom zakona – problematičan birački spisak, očajno stanje medijske sfere, javni servis u pravno haotičnom stanju, nekonstituisan REM i nesposobna Agencija za sprečavanje korupcije. Mogla ih je poštedeti bar glasanja u nezakonito nabavljenim kabinama.

Peščanik.net, 03.09.2026.

Srodni link: Sofija Mandić – U izbornoj kabini