U poslednje vreme se u nemačkim medijima sve češće pominje uticaj Kremlja na unutrašnju politiku u Nemačkoj, to jest da on u saradnji sa ultradesnim političkim snagama vodi sve otvoreniju i žešću kampanju protiv nemačkih vlasti. Opšti stav je da Putin tako želi da omekša nemačku poziciju po spornim pitanjima u odnosu na Rusiju, pri čemu se pre svega misli na ukidanje evropskih sankcija protiv Rusije.
Ali bojim se da su Putinovi planovi znatno ambiciozniji. Cilj ruske informaciono-lobističke ofanzive je preoblikovanje nemačkog društva, rušenje njegove liberalističke osnove i usmeravanje njenog javnog mnjenja protiv politike evropskih integracija. Da bi sa Nemačkom mogao da nađe bilo kakav zajednički jezik i od nje napravi svog saveznika, Putin mora da je promeni. Osnovni instrumentarij ruskog uticaja na nju su propaganda ksenofobije, široka primena prljavih informacionih tehnologija, izvoz korupcije u Nemačku i banalno potkupljivanje pojedinih pripadnika nemačke elite.
Donedavno su mnogi lideri evropskih zemalja bili „Putinovi drugovi“, pa su i „drug Berluskoni“, i „drug Šreder“, i „drug Sarkozi“ često ukrašavali naslovne stranice naših izdanja. Jedino je Angela Merkel od samog početka pokazala da nema nameru da se „druži“ sa ovim bivšim čekistom. Ona je jedini zapadnoevropski lider koji je, kao i Putin, odrastao tokom vladavine komunističkog režima, i jedino je ona oduvek tačno znala s kim ima posla, šta se od ruskog „kolege“ može očekivati i kako s njim treba pregovarati kada se on nađe u ulozi pregovaračkog „partnera“. Verovatno je to razlog zašto je Angela Merkel danas ključna figura evropske politike „zauzdavanja“ agresivne putinske Rusije. Njena pozicija je jemstvo da će evropske sankcije biti na snazi sve dok ne prestane ruska agresija protiv Ukrajine.
Tokom poslednjih godina, Kremlj je u Evropi, a posebno u Nemačkoj, stvorio moćan informativni i politički lobi koji sada intenzivno koristi aktuelnu izbegličku krizu i sve oko nje, s ciljem da međusobno posvađa i podeli članice Evropske unije. Prvi zadatak u sprovođenju ove politike je da se što pre iznudi ostavka Angele Merkel.
Putinu u tome svojski pomaže nekoliko kategorija nemačkih građana. Da bi nemačko društvo uobličio prema svojim potrebama, njemu pomažu lažni ili prevareni levičari, Putinovi ultradesni ideološki jednomišljenici, bezimeni „pragmatičari“ spremni da radi brze zarade svoju zemlju uvale u ozbiljne dugoročne probleme i na kraju, prosto skupo iznajmljeni „advokati“ Kremlja.
Posmatrajući svo to nabrojano društvo i tek ovlaš analizirajući njihove političke programe i pozicije, levičari si ti koji se najteže, rekao bih nekako najneprirodnije daju uklopiti. Zašto Putina podržavaju neofašisti tipa Marin le Pen, mađarski Jobik ili nemačka Pegida, to je više manje jasno. Ali kako je moguće da to isto čine i pripadnici deklarisane levice, kao na primer neki lideri Die Linke ili Socijaldemokratske partije Nemačke? Zar oni ne znaju da u Putinovoj Rusiji suvereno vlada sve ono protiv čega se u svojoj zemlji bori nemačka levica? Zar ne vide do kakvih monstruoznih razmera su u današnjoj Rusiji dovedeni i socijalna nepravda, i kršenja prava radnika, i korupcija, i samovolja policije, i zagađenje životne sredine, i rasizam, i homofobija, i klerikalizam, i imperijalistička spoljna politika, i militarizam?
Druga kategorija Putinovih „pomoćnika“ su takozvani „pragmatičari“ – pojedini pripadnici nemačke poslovne elite. Šala na račun evropske buržoazije koju pripisuju Lenjinu, glasi otprilike ovako: oni će nam prodati konopac o koji ćemo ih mi potom obesiti. Stiče se utisak da se od tada malo šta promenilo. I danas postoje predstavnici takozvane zapadne biznis elite koji su spremni da Putinu radosno prodaju konopac kojim on namerava da pridavi evropsku demokratiju. Oni svoja zalaganja za ukidanje sankcija protiv Rusije obrazlažu zaštitom interesa nemačkog biznisa. Međutim, zapravo se događa to da oni tako pomažu putinskom režimu da stabilizuje svoju ekonomsku situaciju, a time i njegovo ekspanzionističko delovanje na međunarodnoj političkoj areni. Oni svojom podrškom pothranjuju njegove „ideološke“ i informativne napade na demokratsko ustrojstvo Evrope.
Najaktivniji i najbrojniji su takozvani „Putinovi nemački prijatelji“ koji su organizatori i učesnici projekata obrade nemačkog javnog mnjenja, izdašno plaćenih od strane Moskve. U toku prve decenije postsovjetske Rusije, koruptivne bahanalije su temeljno satrle prve izdanke njene demokratije. Sada je korupcija, zajedno sa naftom i gasom, postala osnovni izvozni artikal Rusije. Ruska vlast danas grosističkim metodom kupuje nemačke političare, novinare, takozvane političke „eksperte“ i sve ostale ljude od javnog uticaja. Korumpirajući tako nemačku elitu, Kremlj ne samo da pridobija „nove pristalice“ svoje politike, već menja nemačko društvo i uništava osnove njene demokratske pravne države.
U Nemačkoj postoji i priličan broj pravih Putinovih istomišljenika. To su ultradesničarske partije i konzervativni desničarski politički pokreti. On ima mnogo ideoloških pristalica unutar partije AfD (Alternative für Deutschland), pokreta Pegida, među raznim evroskepticima, nacionalistima, borcima protiv imigracije, zadrtim antiliberalima, rasistima i klerikalima. Mnogi Nemci sa ultradesničarskim nazorima, na Putinovu Rusiju gledaju kao na primer koji bi i Nemačka trebalo da sledi. Zato nije nimalo slučajno to što popularna parola koju na svojim mitinzima uzvikuju pripadnici pokreta Pegida glasi: „Merkel u Sibir – Putina u Berlin!“
Migrantska kriza je snažno aktivirala saradnju Kremlja sa svim nemačkim ultadesničarskim organizacijama. Otuda i to da su se domaći konzervativni mediji i nemačka desnica zajedničkim snagama tako besno bacili na diskrediticiju politike Angele Merkel. Moskva sasvim otvoreno pokušava da ovu krizu koristi u cilju, ako ne eliminisanja, ono barem slabljenja pozicija svog najjačeg evropskog političkog oponenta.
Ruska državna propaganda je reči liberalizam i tolerantnost u javnom govoru već odavno svrstala u kategoriju psovki. Moskva svojim uticajem pokušava da to isto proturi i nemačkom javnom mnjenju. I tu nije kraj. Ostavka Angele Merkel je za Kremlj tek prvi zadatak koji će označiti start za zaokret Nemačke u pravcu reakcionarne, klerikalne i ksenofobične Putinove Rusije.
Igor Ejdman, Kasparov.ru, 21.02.2016.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 28.02.2016.