Tokom demokratskih izbora, mi novinari obično izveštavamo o određenim pojavama. Analiziramo kandidate i njihove stavove. Objavljujemo ispitivanja javnog mnjenja. Nakon izbora, govorimo o rezultatima – ko je pobedio, ko je izgubio, i zašto.
Izveštavanje o dirigovanim izborima, poput onih koji su se u nedelju odigrali u Rusiji, nužno je drugačije. Stavovi kandidata su irelevantni; stavovi građana su od marginalnog značaja. Ni pitanje ko je pobedio a ko izgubio nije zanimljvo, budući da svi, čak i oni plaćeni da se pretvaraju kako nije tako, znaju da je ishod bio unapred utvrđen. Pre dve nedelje, srela sam ruskog ambasadora u jednoj evropskoj prestonici. Pitala sam ga ko će biti naredni predsednik njegove zemlje. „Nemam pojma“, rekao je. A zatim je, mora mu se odati priznanje, prasnuo u smeh.
Zapravo, kod dirigovanih izbora nisu važni izbori, nego dirigovanje. Koliko je bila ubedljiva propaganda? Koliko je vešto vlast gušila pobunu? Na kraju, poenta dirigovanih izbora nije u tome da se izabere pobednik, već da se učvrsti legitimitet nelegitimnog režima.
Prema ovim kriterijumima, prošlonedeljni izbori u Rusiji bili su donekle uspešni. Po svemu sudeći, milioni ljudi su zaista glasali – oko 64 posto, prema (možda preteranim) zvaničnim podacima, mada i posmatrači govore o „energičnoj“ izlaznosti. Ovo je veliki uspeh za drugi Putinov predsednički režim: čini se da mnogi Rusi još uvek veruju, na nekom nivou, da ima smisla glasati, čak iako je ishod unapred poznat.
Režim je takođe ubrao neke poene time što nije preterivao u svojoj pobedi. Da je Vladimir Putin sledio primer predsednika Belorusije, Aleksandra Lukašenka, koji je tvrdio da je osvojio nemogućih 80 posto glasova 2010. godine, ispao bi budala. Ovako kako jeste, sa 64 posto, Putinova pobeda izgleda nekako izvodljivo – nezavisni posmatrači smatraju da je prava brojka oko 50 posto – ali makar je priznao da su neki drugi ljudi osvojili neke glasove, što je čitavoj ovoj stvari obezbedilo tanku glazuru uverljivosti.
Odluka režima da toleriše nekoliko masovnih protesta u Moskvi, makar do početka glasanja, takođe je bila uspešna. Na televizijskim ekranima širom sveta nije bilo leševa i okrvavljenih demonstranata, pa tako nije bilo ni osuda sa Zapada, koje bi možda odjeknule i u Rusiji. Zapravo, demonstracije u glavnom gradu nisu se proširile po zemlji – niske temperature su pomogle – pa je tako opozicioni pokret mogao da se otpiše kao urbano-pomodarski fenomen.
Ali bilo je i nekih značajnih promašaja. Jedan od njih bio je Putinov pobednički govor u nedelju. Pre zatvaranja birališta na dalekom istoku zemlje, proglasio je sebe pobednikom, služeći se emocionalnim rečnikom kakav se obično koristi na završetku dugogodišnjeg rata. Osudio je „pokušaje da se uništi Rusija i uzurpira vlast“, i izgledalo je kao da plače dok govori svojim simpatizerima: „Obećao sam vam da ćemo pobediti. Pobedili smo. Slava Rusiji!“ Kasnije je njegov predstavnik za štampu za suze okrivio vetar, ali šteta je počinjena: ako ste upravo pobedili na izborima gde niste imali prave protivnike – sve ostale kandidate odobrio je režim – i ako je stotine ljudi prijavilo velike izborne nepravilnosti, ne bi trebalo da ističete moralni značaj vaše pobede.
Naravno, nije lako održati takvu ravnotežu. S jedne strane, autoritarni lider koji je pobedio na dirigovanim izborima mora da se pretvara da glasanje ima smisla. S druge strane, ne sme da pretpostavi da će svi koji dovode u pitanje njegov legitimitet sada automatski nestati. Pre svega, mora da pripazi da ne ispadne budala. Mnogi ljudi će tolerisati malo pretvaranja, ali će mnogo manje ljudi tolerisati agresivne laži kakve je Putin iznosio u nedelju uveče. Ako se Putin zanese u svojim neistinama – ako zaista poveruje da su svi njegovi protivnici plaćenici Hilari Klinton, na primer, i ako u skladu s tim počne da se ponaša – rizikuje oštru reakciju građana.
Možda će do reakcije i doći. Ali još nije. Uprkos kritikama u Rusiji i izvan nje, uprkos vicevima na njegov račun, uprkos protestima na internetu i ulicama, Putin je pobedio na jedini bitan način: ponovo je postao predsednik Rusije. Borba da se Rusija oslobodi njegovog korumpiranog i otrovnog režima tek je počela.
Slate, 06.03.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 09.03.2012.