Nakon što je protekle subote javljeno da je visoki ratni zvaničnik iz vlasti bosanskih Srba Radoslav Brđanin pušten na slobodu, prekjuče je stigla vest da je ovaj prevremeno pušteni haški osuđenik preminuo. Iz medija se moglo saznati da je Brđanin 30-ogodišnju kaznu zatvora na koju je osuđen pred Haškim tribunalom služio u danskom zatvoru odakle je, kada su se po tamošnjim zakonima stekli uslovi za prevremeno puštanje, prebačen nazad u Pritvorsku jedinicu Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu, a odande na prevremenu uslovnu slobodu u Bosnu i Hercegovinu, gde je i preminuo. Malo gde se, međutim, moglo čuti i pročitati nešto o Brđaninovim ratnim „poduhvatima“ zbog kojih je bio osuđen.
Kako se na sajtu Haškog tribunala u podacima o predmetu navodi, Radoslav Brđanin je tokom rata bio šef Kriznog štaba tvorevine zvane Autonomna regija Krajina (koja je obuhvatala više opština severozapadne BiH, poput Banjaluke, Prijedora, Sanskog Mosta, Ključa, Donjeg Vakufa), a obavljao je i druge dužnosti unutar vlasti AR Krajine i vlade Republike Srpske.
Brđanin je osuđen jer je pomagao i podržavao mučenja koja su počinile snage bosanskih Srba u sklopu oružanih napada na nesrpske gradove, sela i područja od proleća do kraja 1992. godine. Mučenja su podrazumevala namerno nanošenje teškog bola i patnji bošnjačkim i hrvatskim civilima, zatim seksualno zlostavljanje, silovanje, brutalno premlaćivanje zatočenika u policijskim stanicama, kasarnama i na drugim lokacijama. Primera radi, neki oblici mučenja podrazumevali su izlaganje zatočenika elektrošokovima, tako što bi im žice iz automobilskog akumulatora bile spojene sa ručnim i nožnim prstima.
Dalje, Brđanin je pomagao i podržavao snage bosanskih Srba u granatiranju gradova i sela koje su pretežno naseljavali Bošnjaci i Hrvati. Te snage su ulazile u gradove i sela, pljačkale i palile bošnjačke i hrvatske stanove, kuće i poslovne objekte, sa ciljem stvaranja straha i primoravanja nesrba da trajno napuste svoje domove.
Konačno, Brđanin je pomagao i podržavao pripadnike snaga bosanskih Srba u izvršenju više ubistava, među kojima su dva najmasovnija: ubistvo oko 140 bošnjačkih i hrvatskih civila u Kozarcu oko 24. maja 1992. i ubistvo najmanje 300 muškaraca Bošnjaka i Hrvata u selu Bišćani 20. jula 1992. godine.
Pomoć i podržavanje zločina imalo je različite oblike. Na primer, tako što je Krizni štab AR Krajine na čelu sa Brđaninom 12. juna 1992. osnovao Agenciju za preseljavanje stanovništva i razmenu u Banjaluci, koja je pomagala u sprovođenju politike etničkog čišćenja. Pomoć i podrška počiniocima zločina u Brđaninovom slučaju ogledala se i u huškačkim i diskriminatornim javnim izjavama koje je vredno davao tokom perioda izvršenja najtežih zločina nad nesrpskim stanovništvom Krajine.
U prvostepenoj presudi navedene su neke od tih izjava.
U jednom TV intervjuu datom posle 15. septembra 1992. u vezi sa sprovođenjem Strateškog plana vlasti bosanskih Srba Brđanin je rekao: „Moraju svi da shvate da moramo stvoriti nacionalnu srpsku državu, i oni koji misle da trebamo i po treći put da oprostimo zajedničkom neprijatelju muslimansko-hrvatskom, ne verujem da će naići na povoljno tle kod našeg naroda. Mi nismo divlji narod. Ali, kamo sreće da smo još 1918. stavili bodljikavu žicu. Između nas, Hrvata i Muslimana ne bi bilo i ovog trećeg pokolja i napada na srpski narod“. U tom iskazu je sadržana suština plana rukovodstva bosanskih Srba, po kojem je srpski narod trebalo da živi sam u BiH na etnički čistoj teritoriji, odeljenoj od bošnjačko-hrvatskih delova zemlje. U prilog takvom zaključku, navodi se deo još jednog Brđaninovog TV nastupa u kojem kaže: „Ja sam za preseljenje naroda, ja sam za to da se prihvati činjenična situacija“.
Brđanin je, navodi se dalje u presudi, kontinuirano koristio pogrdne nazive za nesrbe, nazivajući ih „balijama“ (Bošnjake), „ustašama“ (Hrvate), „Šiptarima“ (Albance), „gamad“, „pogani“, „nekrsti“ i „ljudi drugog reda“. Tako je, na primer, na jednom mitingu u Banjaluci 1993. rekao: „One lijeve snage koje nam ponovo nude zajednički život moraju da znaju da je obaveza Srba da sljedećih sto godina brišu cipele od poganih nekrsta koji onečistiše ovu našu zemlju“.
U jednom TV nastupu 29. avgusta 1992. Brđanin je izjavio sledeće: „Ko nije lojalan neka ide, a ono malo lojalnih Hrvata i Muslimana neka ostane. Što reče Šešelj za 7.000 Albanaca na Kosovu, držaće ih ko malo vode na dlanu, tako ćemo i mi sa ovih naših 1.200 do 1.500 Muslimana i Hrvata… Ako su Hitler, Staljin i Čerčil mogli imati radne logore možemo i mi. Pa ljudi moji, mi smo u ratu“.
Teško je na jednom mestu pobrojati sve Brđaninove izjave kojima je doprinosio užasima nad nesrpskim stanovništvom bosanske Krajine, ali u haškoj arhivi ostaje zabeleženo i da je jednom saradniku na pitanje šta da se radi sa decom iz mešanih brakova rekao: „Bacićemo ih u Vrbas i ono koje ispliva je sigurno Srbin“, dok je u oktobru 1992. glumeći duhovitost izjavio da ga „čudi što su Muslimani navalili da kupuju drva za zimu, oni kao da misle da će prezimiti ovdje“.
Kakve su njegove izjave posledice izazivale najbolje govore delovi iskaza dva svedoka sa suđenja Brđaninu u Hagu:
„Strašno… da vidimo da su obični ljudi koji su inače živjeli zajedno i koji nisu imali nikakve zločinačke nagone u razdoblju od nekoliko tjedana, nekoliko mjeseci, postajali mašine za ubijanje, i to zahvaljujući strašnoj moći koju imaju mediji, koji su bili potpuno pod kontrolom i koji su bili korišteni kao propagandni instrument kako bi se proširila mržnja“ (zaštićeni svedok BT-19).
„Ja sam gospodina Brđanina mnoštvo puta slušao bilo na radiju, bilo na televiziji, sa raznim komentarima, sa raznim izjavama. Mogu odgovorno da tvrdim da je gospodin Brđanin bio najeksponiraniji čovjek, gospodar života i smrti na tom prostoru, koji je izuzetno mnogo koristio medije u svojim nastupima. Mogu da kažem da je ogroman broj ljudi, pa i ja sam, poslije njegovih nastupa na televiziji, na radiju, imao neprospavane noći. U nekom vremenskom periodu, već 1992. godine, ogroman broj ljudi ujutru bi donosio odluke o bježanju, odnosno načinu kako se izvući iz tog prostora poslije izjava koje je gospodin Brđanin… davao“ (zaštićeni svedok BT-7).
Dokumente iz arhive Međunarodnog rezidualnog Mehanizma za krivične sudove, iz kojih su preuzeti citati u tekstu, dostavio nam je Program Mehanizma za informisanje zajednica pogođenih sukobima.
Peščanik.net, 09.09.2022.