Šok koji su izazvali višestruki koordinirani napadi u Parizu – prizori bespoštednog krvoprolića i užasa na ulicama, gnev javnosti usmeren protiv islamskog ekstremizma, zaklinjanje francuskog predsednika Fransoa Olanda da će biti “nemilosrdan” u borbi protiv “varvara Islamske države” – baš je ono što Isis želi. Što je veće neprijateljstvo prema muslimanima u Evropi i što više vojnih akcija zapad preduzima na Bliskom istoku, to je Isis bliži svom cilju stvaranja haosa i upravljanja njime.
Svojom strategijom Isis zbunjuje daleko nadmoćnije međunarodne snage i istovremeno jača svoju legitimnost u očima svojih sledbenika. Složenost zavere u Francuskoj pokazuje i da Isis ima određenu podršku lokalnog stanovništva u sekularnim zapadnim zemljama. Napadi na Isis u Siriji neće zaustaviti njegovo napredovanje na globalnom planu, koje je u Francuskoj dosad obuhvatilo preko 2.000 građana.
Naše istraživanje – intervjui s mladim ljudima u Parizu, Londonu i Barseloni, kao i sa zarobljenim borcima Isis-a u Iraku i borcima Džabat an-Nusre (ogranka Al-Kaide) iz Sirije – pokazalo je opasnost zablude da je Islamska država samo oblik “terorizma” i “nasilnog ekstremizma”. Otpisivanjem te grupe kao “nihilističke”, mi izbegavamo razumevanje njene primamljive misije promene i spasavanja sveta, i odbijamo da se sa njom suočimo. Ono što mnogi u međunarodnoj zajednici vide kao besmisleno, užasno nasilje, za sledbenike Isis-a deo je uzvišenog poduhvata očišćenja žrtvenim ubistvima i samožrtvovanjem. Ovo svrhovito nasilje – Abu Bakr al-Bagdadi, samoproglašeni kalif Islamske države, zove ga “vulkanima džihada” – stvara punktove otpora koji treba da se ujedine u silu koja će uništiti sadašnji svet i u ime Proroka stvoriti novi-stari svet sveopšte pravde i mira.
I zaista, teatralna surovost Isis-a – i na Bliskom istoku i u Evropi – deo je svesnog plana da se vernicima postepeno ulije osećanje svetosti i uzvišenosti i da se istovremeno na smrt preplaše neutralni posmatrači i neprijatelji. Ta strategija zacrtana je u manifestu iz 2004. Idharat at Tawahoush (Upravljanje divljaštvom), napisanom za prethodnicu Isis-a, iranski ogranak Al-Kaide; reč tawahoush izvedena je iz reči “zver” i označava životinjsko stanje. Evo nekih od osnovnih načela: „Unesite raznovrsnost u uznemirujuće udare na krstaško-cionističkog neprijatelja i proširite ih svuda po islamskom svetu, pa i izvan njega ako je moguće, da biste oslabili napore neprijateljske alijanse i tako je što više iscrpli.“
Da bi bili uspešni, napadi moraju biti usmereni na slabe mete jer one ne mogu da se brane, pa će to uzdrmati nacionalnu bezbednost: „Ako je pogođen turistički centar koji posećuju krstaši, svi turistički centri u svim državama sveta moraće da se obezbede dodatnim snagama, dva puta većim od uobičajenih, što će u ogromnoj meri povećavati troškove njihovog održavanja.“
Ova taktika treba da privuče nezadovoljne mlade ljude, sklone pobuni protiv autoriteta, željne samožrtvovanja i pune energije i idealizma, koje iritiraju pozivi na “umerenost” (wasatiyyah). Cilj je sledeći: „Motivisati grupe izvučene iz mase, naročito grupe mladih, da prebegnu u područja kojima mi upravljamo… [Jer], zbog svog buntovništva, ti mladi su bliži urođenoj [ljudskoj] prirodi.“
I konačno, ti siloviti napadi treba da uvuku zapad u što dublje i aktivnije vojne sukobe: „Radite na raskrinkavanju centralizovane moći Amerike tako da ona odustane od medijskog psihološkog rata i rata pomoću posrednika i počne neposredno da se bori.“
Sada, sedam godina kasnije, Isis koristi taj pristup protiv najvažnijih američkih saveznika u Evropi. Izazivanje haosa u Francuskoj daje Isis-u poseban podstrek. Prvi veliki vojni proboj Islamske države u leto 2014. izbrisao je međunarodnu granicu između Sirije i Iraka – simbol proizvoljne podele arapskog i muslimanskog sveta koju su nakon poraza Osmanlijskog carstva, sedišta poslednjeg muslimanskog kalifata, nametnule Francuska i Velika Britanija. Svetlosti Pariza koje oličavaju sekularizam u očima celog sveta, pa otud i “nepoznavanje božjeg usmerenja” (jahiliyyah), moraju biti ugašena dok ih Bog ponovo ne upali svojim božanskim zračenjem (an-Noor).
To što je stopa nataliteta u EU 1,59 i što joj je u doba izbegličke krize i usred pojačanog neprijateljskog raspoloženja prema imigrantima zapravo potreban veliki broj imigranata da bi održala produktivni nivo radne snage – još je jedna vrsta haosa koju će Islamska država znati da iskoristi. Francuski istražni organi našli su pasoš, verovatno falsifikovan, jednog Sirijca koji je povezan s napadima u Parizu i dva lažna turska pasoša, što pokazuje da Isis koristi izbegličku krizu u Evropi i podstiče neprijateljstvo i nepoverenje prema onima koji legitimno traže utočište; na taj način Isis stvara još veću podelu između muslimana i evropskih nemuslimana.
Francuska danas ima jednu od najvećih muslimanskih manjina u Evropi. Francuski muslimani su većinom na dnu društvene lestvice, što je nasleđe kolonijalne prošlosti i postkolonijalne ravnodušnosti. Na primer, iako muslimani čine samo 7-8% njenog stanovništva, među zatvorenicima ih ima čak 70%, što znači da su mladi francuski muslimani prepušteni uticaju radikalnih ideja, u zatvoru i van njega. Isis cveta u takvom socijalnom okruženju. Francuska je dala više boraca Isis-u nego ijedna druga zapadna zemlja.
Jedan od napadača na muzičku dvoranu Bataklan, gde je izginuo najveći broj ljudi, bio je Ismail Omar Mustafa (29), francuski građanin alžirskog i portugalskog porekla, sa šireg područja Pariza. Imao je kriminalni dosije i između 2013. i 2014. nekoliko meseci je boravio u Siriji – slično braći Kuaši, takođe Francuzima alžirskog porekla, koji su živeli u centralnom Parizu i pre nego što su u januaru izveli napade na Šarli ebdo, bili obučavani u taboru ogranka Al-Kaide u Jemenu.
Za poslednje napade osumnjičeni su i Salah Abdeslam Salah (26), koji je u bekstvu, i njegov brat Ibrahim, koji je detonirao bombu kod fudbalskog stadiona Francuska. Obojica Francuzi, braća Abdeslam živela su u siromašnoj četvrti Molenbek u Briselu, uglavnom naseljenoj arapskim imigrantima. Oružje nađeno u toj četvrti prošle godine povezivano je sa rođenim Parižaninom Amedijem Kulibalijem (30), poreklom iz Malija, koji je robijao u istoj ćeliji s jednim od braće Kuaši i u januaru izveo smrtonosni napad na jevrejski supermarket u Parizu, a povezivano je i sa Mehdijem Nemušom (29), Francuzem alžirskog porekla, koji je proveo više od godinu dana s pripadnicima Isis-a u Siriji i odgovoran je za ubistva u Jevrejskom muzeju u Belgiji.
Još jedan bombaš samoubica, Bilal Hadfi, takođe je Francuz i borio se na strani Islamske države pre nego što se vratio u Belgiju, državu koja po glavi stanovnika ima najveću stopu dobrovoljaca džihada u Evropi. Još dva Belgijanca, od kojih je jedan imao 18 godina, takođe su umešana u napade u Parizu, kao i Egipćanin Jusef Salahel (27).
Kao i u slučajevima dizanja voza u vazduh u Madridu 2004. i eksplozije u londonskoj podzemnoj železnici 2005, dosad se iz fragmentarnih izveštaja čini da je napade u Parizu izvela labava mreža članova porodice, prijatelja i simpatizera koji su, pre nego što su se pridružili Isis-u, sledili sopstveni, donekle nazavisni put ka islamu. Ali njihove dosta precizno koordinirane akcije na više mesta u Parizu ukazuju na visok stepen uvežbanosti, kolektivno planiranje i komandovanje i kontrolu Islamske države (uključujući i razmenu šifrovanih poruka), verovatno pod rukovodstvom Abdelhamida Abuda, poznatog kao Abu Omar (27), državljanina Belgije marokanskog porekla, koji je živeo u Molenbeku, a sada je u Siriji.
Takvu koordinaciju olakšao je veliki broj francuskih boraca u Siriji. U aprilu je francuski senator Žan-Pjer Sije rekao da je 1.430 muškaraca i žena iz Francuske otišlo u Irak i Siriju, za razliku od 2012. kad ih je otišlo samo 20. Oko 20 odsto tih ljudi su preobraćenici. U najnovijem izveštaju Centra za borbu protiv terorizma iz Vest pointa, koji poseduje detaljne dosijee o 182 francuska borca, navodi se da većina njih ima između 20 i 30 godina. Oko 25% čine stanovnici šireg područja Pariza, a ostali su iz manjih regija širom Francuske. Po podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, u Siriji i Iraku trenutno se nalazi 571 građanin ili stanovnik Francuske, od kojih se manji deo pridružio Al-Kaidinom ogranku Džabhat an-Nusri, a većina Isis-u. Poznato je da se više od 260 ovih ljudi vratilo u Francusku, a više od 2.000 ljudi iz Francuske direktno je umešano u sistem komunikacije džihadista koji se prostire po celoj Evropi: policija je u Belgiji i Nemačkoj već uhapsila osumnjičene za umešanost u napade u Parizu i ustanovila da je jedan od napadača, Sirijac, ušao u Evropu preko Grčke.
Po podacima francuske službe za kontrateroristički nadzor (FSPRT), identifikovano je 11.400 radikalnih islamista, od kojih 25% žena i 16% maloletnika – u ovoj poslednjoj kategoriji većinu čine devojčice. Pravne procedure sada su pokrenute protiv 646 ljudi osumnjičenih da su umešani u terorističke aktivnosti. Nakon poslednjih napada francuski predsednik vlade Manuel Vals priznao je da čak ni te ljude za koje se sumnja da su skloni nasilju nije moguće u potpunosti pratiti: neprekidni nadzor nad samo jednom osobom zahteva angažovanje 10-20 agenata službe bezbednosti, a njih u celoj Francuskoj ima samo 6.500.
Ne pomaže ni kontrola dotoka ljudi u Francusku. Po procenama francuskog Centra za prevenciju sektaških skretanja vezanih za islam (CPDSI), 90% francuskih građana radikalnih islamističkih uverenja ima dede i babe koji su Francuzi, a 80% potiče iz nereligioznih porodica. U stvari, Evropljani uvučeni u džihad većinom su “ponovo rođeni” u radikalnoj veri u koju su ih uveli ljudi istog socijalnog statusa. U Francuskoj, pa i u Evropi uopšte, više od tri na svaka četiri regruta pridružuje se Islamskoj državi zajedno s prijateljima, samo jedan od pet to radi sa članovima porodice, a veoma mali procenat direktno regrutuju stranci.
Veliki broj tih mladih ljudi ne identifikuje se ni sa zemljom porekla svojih roditelja ni sa zemljom u kojoj živi. Drugi identiteti su slabi i ne motivišu ih. Jedna žena iz pariskog predgrađa Kliši-su-Boa opisala je svoje preobraćenje kao proces sličan preobraćenju transrodne osobe koja odluči da više neće da pripada rodu koji joj je dodeljen rođenjem. “Bila sam muslimanka zarobljena u hrišćanskom telu”, rekla je. Verovala je da kao muslimanka može da živi dostojanstveno samo u Islamskoj državi.
Za druge ljude, one koji traže smisao života, Isis oličava uzbudljivu borbu za određeni cilj i poziva na akciju koja obećava slavu i ugled u očima prijatelja, a time i večni spomen i poštovanje u širem islamskom svetu, iako mnogi od njih neće dočekati da u njemu uživaju. Anketa koju je u julu 2014. sprovela agencija ICM Research pokazuje da od četiri mlada Francuza različitih vera i starih između 18 i 24 godine više nego jedan ima povoljno ili veoma povoljno mišljenje o Isis-u. Možda te procene nisu sasvim realne, ali i mi smo u sopstvenim intervjuima s mladim ljudima iz velikih i bezličnih stambenih blokova u predgrađima Pariza utvrdili da oni u iznenađujuće velikom broju tolerišu ili podržavaju Isis jer žele da budu buntovnici s razlogom – žele da, u skladu sa svojim viđenjem te stvari, brane potlačene.
Ipak, ti mladi ljudi u Francuskoj ne teže i da postanu “duboko pobožni muslimani”; njihova želja je da postanu mudžahedini (“sveti ratnici”): da preduzmu radikalni korak koji će ih odmah zadovoljiti i promeniti im život, to jest dati mu smisao putem samožrtvovanja. Iako se osećanja marginalizacije i besa mogu dugo nagomilavati, prelaz iz stanja u kojem se traga za identitetom u status mudžahedina često je brz i silovit. Činjenica da je šest od deset napadača u Parizu poginulo u samoubilačkim eksplozijama, a jedan u policijskoj pucnjavi dokazuje koliko je ta posvećenost iskrena, a to dokazuje i smrt stotina francuskih dobrovoljaca u Siriji i Iraku.
Jedan mladić od 24 godine koji se priključio Džabhat an-Nusri u Siriji rekao nam je: „Oni [zapadno društvo] nas uče da naporno radimo da bismo kupili lep auto i lepu odeću, ali to nije sreća. Bio sam trećerazredni čovek jer se nisam uklopio u korumpirani sistem. Ali nisam želeo da budem ulični razbojnik. Zato smo ja i moji drugovi naprosto odlučili da krenemo po kraju i pozivamo ljude da prime islam. Druge muslimanske grupe u gradu samo pričaju. Misle da će im istinska muslimanska država pasti s neba, bez teške borbe i napora na Alahovom putu.“
Francuski preobraćenici iz hrišćanskih porodica često su najžešći branioci Islamske države. Uzimanje učešća u tuđoj borbi kao da posebno motiviše ljude. Kada smo bivšeg bodibildera iz severnog pariskog predgrađa Epine-sir-Sen pitali zašto se preobratio u islam, odgovorio je da je stalno upadao u nevolje i bio čas u zatvoru čas na slobodi. “Bio sam u potpunom haosu, ništa mi nije bilo važno sve dok mi ideja da krenem mudžahedinskim putem nije dala pravila po kojima ću živeti”. Ta pravila traže da on usmeri svoju energiju na džihad i brani muslimansku sabraću od napada nevernika u Francuskoj i svuda, “od Palestine do Burme”.
Mnogi strani dobrovoljci su marginalizovani u svojim zemljama, pa u zapadnim vladama i nevladinim organizacijama preovlađuje mišljenje da bi ponude mogućih zaposlenja ili bračnih partnera, kao i veća dostupnost obrazovanja, mogle ublažiti nasilje i odvratiti ljude od Kalifata. Ali još neobjavljeni izveštaj Svetske banke pokazuje da nema pouzdanih dokaza da porast zaposlenosti ima veze sa smanjenjem nasilja, što znači da su ljudi koji imaju šansu da se zaposle jednako podložni privlačnosti džihada. Kada sam pitao predstavnika Svetske banke zašto to nije objavljeno, odgovorio mi je: “Našim klijentima [to jest vladama] to se ne bi dopalo jer su previše uložili u tu ideju.”
Istraživanje među dobrovoljcima Al-Kaide pokazalo je da ih brak nije sprečavao da se prijave, pa tako ne sprečava ni današnje dobrovoljce da se pridruže Isis-u; a među članovima takvih grupa ima mnogo onih koji su mogli da se obrazuju – naročito u oblastima tehničkih nauka i medicine, što zahteva veliku disciplinu i mirenje sa odloženom nagradom. Ako su ljudi spremni da žrtvuju svoj život, mala je verovatnoća da će ih ponuda boljih materijalnih uslova zaustaviti. (U stvari, naše istraživanje pokazuje da materijalni podstreci ili obeshrabrenja često imaju suprotan efekat i jačaju posvećenost predanih učesnika.)
U svom anemičnom programu Think Again Turn Away američki Stejt department je pokušao da objavljivanjem uglavnom negativnih anonimnih poruka na društvenim mrežama odvrati mlade od učešća u džihadu. “Da li ovako izgleda budućnost DAEŠ-a (Isis-a)? Da li treba odrubiti glavu svoje budućnosti? Da li želiš da neko kontroliše ono što jedeš i oblačiš?” Sve ovo već svi znaju i potpuno je nevažno ljudima privučenim ciljevima Isis-a. Jedna tinejdžerka uzvratila je agentima FBI-ja koji su je sprečili da odleti u Siriju: “A šta je s barel-bombama koje ubijaju hiljade ljudi? Možda će odsecanje glava to sprečiti.”
Nasuprot tome, Islamska država troši stotine sati na pokušaje da regrutuje pojedince i grupe prijatelja; ona s njima saoseća umesto da im drži predavanja, njihova lična razočaranja i nezadovoljstvo pretače u univerzalnu temu o proganjanju svih muslimana i tako preokreće bes i osujećenost u moralni gnev. Jedna mlada žena poslala je iz Sirije sledeću poruku drugoj mladoj ženi: „Znam koliko je teško ostaviti voljenu majku i oca i, dok ne stigneš ovamo, ne reći im da ćeš ih uvek voleti, ali da si došla na ovaj svet da bi učinila nešto više, a ne samo da budeš s roditeljima i poštuješ ih. Znam da će to verovatno biti najteža stvar koju si ikad morala da uradiš, ali dozvoli da ti pomognem da je objasniš i sebi i njima.“
Pored toga, svaki ozbiljan proces regrutovanja mora biti podešen tako da odgovara pojedincu i onima koji su s njim povezani; to ne sme biti masovni marketing koji ponavlja iste poruke. Mladi ljudi saosećaju jedni s drugima i ne drže lekcije jedni drugima. Gotovo 50.000 profila na Tviteru podržava Isis i svaka ima u proseku 1.000 pratilaca.
Evo šta nam je prošle nedelje bivši imam iz Islamske države rekao u Amanu: „Mladima ne možete držati lekcije kao nerazumnoj deci; oni su većinom puni razumevanja i saosećanja, ali su zavedeni. Moramo im poslati bolju poruku, pozitivnu i konkurentnu. U suprotnom, progutaće ih DAEŠ (Isis).“
Neki zvaničnici koji su prošlog aprila govorili u ime svojih vlada na istočnoazijskom samitu u Singapuru tvrdili su da Kalifat sprovodi uobičajenu politiku moći pod maskom mitologije. Istraživanja među onima koje je privukao cilj Isis-a pokazuje da je to opasna greška. Kalifat je ponovo izronio kao zavodljiv i podsticajan cilj u glavama mnogih muslimana, od Levanta do zapadne Evrope. Imam iz Barselone, učesnik međuverskog dijaloga s hrišćanima i Jevrejima, rekao nam je: “Ja sam protiv nasilja Al-Kaide i Isis-a, ali oni su obelodanili našu tešku situaciju u Evropi i drugim mestima u svetu. Ranije samo bili naprosto ignorisani. A Kalifat… Mi o njemu sanjamo kao što su Jevreji dugo sanjali o Obećanoj zemlji. Možda to može biti, kao Evropska unija, federacija muslimanskih naroda. Kalifat je tu, u našim srcima, iako ne znamo kakav će stvarni oblik na kraju imati.”
Francuska, SAD i njihovi saveznici mogu se opredeliti za oružanu silu, sa svim nepredvidivim i slučajnim posledicama koje će verovatno proizaći iz tog načina ratovanja. Ali čak i da Isis bude uništen, njegova poruka će privlačiti buduće generacije. Dok ne priznamo da je strast te poruke u stanju da uskomeša nezadovoljnu mladež širom sveta, rizikujemo da je ojačamo i doprinesemo haosu koji Isis želi.
Scott Atran i Nafees Hamid, The New York Review of Books, 16.11.2015.
S engleskog prevela Slobodanka Glišić
Peščanik.net, 25.11.2015.
NAŠ TERORIZAM