Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Možda neko veruje da će Agencija za borbu protiv korupcije raditi objektivno i nepristrasno bez obzira na to što u njenom Odboru sedi jedan od potpisnika podrške “650 javnih ličnosti” Aleksandru Vučiću na izborima 2017. i što je direktor koga je taj Odbor jednoglasno izabrao imao bliske veze sa Srpskom naprednom strankom. Možda će se neko pretvarati da veruje u to. A neki će se, možda, pretvarati da je sa Agencijom, hvala na pitanju, sve u redu.

Možda je Dragan Sikimić vrhunski pravnik, željan dokazivanja u nekima od najosetljivijih oblasti (sprovođenje izbora, “intenzivan rad na smanjenju stope nezaposlenosti”, pa sad i borba protiv korupcije), ali mu je za to bila neophodna veza sa partijom, ako ne i članstvo u njoj. Nešto poput onih vremena kada su stručni ljudi, kako bi napredovali u karijeri, postajali članovi SKJ, iako nisu verovali u partiju i ideologiju.

Možda novi direktor iskreno veruje u sopstvenu nezavisnost i možda ne shvata zašto je problem to što je bio član radnog tela RIK-a u Zemunu na predlog SNS-a, i to što je bio kandidat na lokalnim izborima i to što je davao donacije za izbornu kampanju SNS-a, kada on SADA ispunjava sve uslove, SADA nije član partije, sve je to dokazano i pokazano Odboru, čak je i snimljeno kada su ga pitali “Da li ste član neke političke stranke”, a on odgovorio da nije. Rekao je istinu i samo istinu. I sve je formalno u redu i možemo da verujemo da je sa Agencijom, hvala na pitanju, sve u redu. Ili da se pretvaramo da verujemo.

Ako je sve baš tako, mogao bi da priupita neki skeptični građanin, kako direktor kao vrsni pravnik koji je “temeljno proučavao zakone” i “prikupljao i analizirao podatke”, nije svestan da će imati problema u radu. Zakon po kome je osnovano telo na čijem je čelu, naime, sadrži odredbe o sukobu interesa, pa direktor tako ne bi smeo da se bavi Srpskom naprednom strankom i njenim funkcionerima. A moglo bi se postaviti pitanje i kako će se njima baviti ljudi kojima je on nadređen.

Možda, međutim, direktor veruje da Agencija ima dovoljno nadležnosti da se on posveti svemu osim SNS-u i naprednjačkim funkcionerima, jer za njih će brinuti zamenik, kada jednoga dana bude izabran. Možda je to “integrisano rešenje za kompleksnu situaciju” u kojoj se Agencija, direktor i Odbor nalaze. I možda je baš dobro što je Dragan Sikimić izabran za direktora jer on, kako stoji u njegovoj biografiji, “ima iskustvo kako će radom u multidisciplinarnoj radnoj grupi pronaći integrisano rešenje za kompleksnu situaciju”.

Meni lično ovo rešenje deluje isuviše kompleksno da bi bilo funkcionalno. Jer čak i ako se direktor bude izuzimao od svega što se tiče SNS-a, a (brzom brzinom izabrani nestranački) zamenik preuzme tu dužnost, nad Agencijom će opet ostati teška senka.

Neće pomoći to što Odbor možda nije znao da je Sikimić IMAO veze sa SNS-om, što možda niko nije sugerisao koga treba izabrati, kao što se ranije dešavalo, a o čemu je govorio bivši član Odbora. I što su članovi Odbora možda jednostavno zaboravili da pitaju kandidate postoji li nešto u njihovim biografijama što nisu naveli, a što bi moglo da naškodi ugledu Agencije, ili direktno da li su ranije bili članovi neke partije, kao što se radilo pri svim prethodnim izborima direktora.

Možda su u Odboru SADA svesni problema. Možda su se u prvom šoku, zasuti pitanjima u vezi sa izborom Sikimića instinktivno branili prvim što su dohvatili – procedura, zakonski uslovi…

Ali prošlo je dovoljno vremena da reaguju, da se upitaju kako će zaista Agencija funkcionisati, ko će joj verovati. Ko će se sa vlastima boriti da u zakon uđu odredbe koje će vlast ograničavati, a Agenciji dati snažnija oruđa da radi svoj posao. Ako je to nekom SADA uopšte bitno – Odboru, Agenciji, Srbiji, Evropskoj uniji…

U proteklih osam godina Agencija je imala uspone i padove, ali ta sinusoida osciluje sa sve manjom amplitudom. Osnovana je uz osporavanje od strane Saveta za borbu protiv korupcije i Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa. Iako su mediji najavljivali “viđene kandidate”, za direktorku je izabrana kandidatkinja koja nije imala partijske repove. Usledio je, međutim, sunovrat i smenjivanje direktorke, pa ponovni uspon poverenja u Agenciju sa novom direktorkom, zatim njen nagli odlazak u Ustavni sud. Potom buđenje nade sprečavanjem da se izabere partijska direktorka i to u vreme dok jedna od članica odbora potpisuje predizbornu podršku Aleksandru Vučiću. Sada konačno dobijamo izbor čoveka tesno povezanog sa strankom, kroz iglene uši loših zakonskih rešenja, od Odbora u kome sedi još jedan potpisnik podrške Vučiću.

Sve to uz skladnu pratnju parlamenta koji manipuliše sastavom Odbora i saučestvuje u ubijanju institucija, svestan da je i sam predviđen za odstrel, kao nepotrebni relikt iz doba vere da će se u Srbiji uspostaviti parlamentarna demokratija.

Na kraju, bez obzira što je amplituda uspona i padova Agencije sve manja, što se bliži tome da postane ravna linija, nalik na EKG očitavanje mrtvaca, to telo će nastaviti da funkcioniše. Ako ništa drugo, moći će uspešno da radi ono što je direktor naveo u svojoj biografiji: “iskustvo u saradnji sa institucijama kao što su vlada, skupština, ministarstva” i “iskustvo u pravnom savetovanju funkcionera, i nadređenih generalno“.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 25.01.2018.

Srodni linkovi:

Zlatko Minić – Zvocanje

Vladimir Kostić – Podrška bez posledica

Vladimir Kostić – Partijska direktorka

Nemanja Stjepanović – Prilog biografiji Danice Marinković

Dejan Ilić – Vrzino kolo devedesetih

Nakibe Keljmendi – O sudiji Marinković

Sofija Mandić – Odgovor direktorki Agencije za borbu protiv korupcije

Татјана Бабић – Реаговање Агенције за борбу против корупције

Sofija Mandić – Račun za kiflu


The following two tabs change content below.
Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).

Latest posts by Zlatko Minić (see all)