Žalbeno veće Haškog tribunala donelo je 5. maja 2009. godine konačnu presudu Veselinu Šljivančaninu za zločin na poljoprivrednom dobru „Ovčara” (Vukovar), gde je novembra 1991. ubijeno 194 ratnih zarobljenika, uključujuči ranjenike i pacijente bolnice u Vukovaru. Prvostepena kazna od 5 godina zatvora preinačena je u kaznu zatvora u trajanju od 17 godina. Žalbeno veće Haškog tribunala je preinačilo presudu Pretresnog veća tako što je Veselina Šljivančanina oglasio krivim i za pomaganje i podržavanje ubistva ratnih zarobljenika, za šta ga je pretresno veće oslobodilo, dok je presuda u delu u kojoj je Šljivačanin osuđen za pomaganje i podržavanje mučenja ratnih zarobljenika potvrđena.
Žalbeno veće je zaključilo da je Šljivančanin odgovoran za prepuštanje više od dvesta ratnih zarobljenika pripadnicima paravojnih formacija i Teritorijalne odbrane, jer je on u trenutku povlačenja jedinice JNA mogao imati saznanje da će zarobljenici biti ubijeni. Sud je konstatovao da je Šljivančanin „bio u mogućnosti da deluje, ali to nije učinio”, kao i da bi „ubistvo ratnih zarobljenika bilo znatno manje verovatno da je Šljivančanin uspeo da obezbedi povratak vojne policije na Ovčaru”. Žalbeno veće zaključuje da je “shodno tome Šljivančaninovo neispunjenje dužnosti prema zakonima i običajima ratovanja znatno doprinelo ubistvu ratnih zarobljenika”.
Odmah po objavljivanju da je kazna Veselinu Šljivančaninu, u vreme izvršenih ratnih zločina u Vukovaru majora JNA, a sada generala VS, povećana na 17 godina nastala je prava erupcija negodovanja.
Reakcije medija je najvidljivija preko naslova. Izdvajamo neke:
Dnevnik Kurir. KAZNA BEZ ZLOČINA, SKANDAL, ZLOČIN SE NASTAVLJA.
Dnevnik Press. NOVO HAŠKO SILOVANJE SRBIJE, ŠLJIVANČANINU 17 GODINA!
Dnevnik Poitika: ŠLJIVANČANINU UTROSTRUČENA KAZNA.
Dnevnik Glas javnosti: ŠLJIVANČANINU UTROSTRUČENA KAZNA.
Mediji su potencirali vest o utrostručenoj kazni, uz neskriveno iznenađenje i, po pravilu, nisu se bavili zločinom za koji je optužen, a zatim i osuđen Veselin Šljivančanin. Njima na ruku je išao i Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom saopštenjem da će „drastično pooštravanje kazne okrivljenom Šljivančaninu od strane drugostepenog veća na osnovu dokaza koji su bili poznati i prvostepenom veću biti teško razumljivo za našu javnost…To pooštravanje kazne će predstavljati još jedan faktor koji će doprineti da se poverenje srpske javnosti u nepristrasnost rada Tribunala dodatno umanji ili čak svede na minimum”.
Izjave državnih funkcionera i političara, od predsednika Republike do opozocionih lidera (izuzev Čedomira Jovanovića, predsednika Liberalno demokratske partije) takođe su bile u skladu sa ovom opštom erupcijom povređenosti i nezadovoljstva. Predsednik Republike Boris Tadić: „Veoma razočaravajuća odluka Haškog suda”, Dragan Šutanovac (Ministar odbrane): „Presuda Šljivančaninu neprimerena”, zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić: „Presuda Šljivančaninu antipravnička i nepravedna”, Srpska napredna stranka: „Skandalozna presuda”…
Ministar za rad i socijalna pitanja i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, Rasim Ljajić je, vidno razočaran, javno postavljao pitanje kako će biti moguće nastaviti saradnju sa Haškim tribunalom kad se donose ovakve presude i tako podilazio onom delu javnog mnenja koje zaista misli da je sud antisrpski i politički. To je, čak, i krunisao izjavom da će se zbog ove presude on lično žaliti glavnom tužiocu Haškog tribunala Seržu Bramercu!
U takvoj političkoj atmosferi, u kojoj je politička elita u Srbiji, uključujući i predsednika Republike, bezrezervno stala u odbranu Veselina Šljivančanina, direktno ili indirektno optužujući Haški tribunal da je pristrasan, antisrpski politizovan, malo koga su iznenadili kometari građana povodom vesti o povećanju kazne Veselinu Šljivančaninu. U preko pet stotina komentara čitalaca dnevnih listova (Politika, Kurir, Press) i elektronskih medija uključujući i sajt b92, preko 90% čitalaca je negativno komentarisalo Haški tribunal i njegov odnos prema Srbiji i Srbima, uz, veoma često i direktnu podršku zločinu. Tako je na internet stranama dnevnika Politika („nacionalne institucije” koja je u delimičnom vlasništvu države) objavljen i komentar: „Na Ovčari nisu ubijeni ratni zarobljenici već ustaše! Šljivančanin je heroj!” Ovaj komentar, naravno, nije bio jedini ovakve vrste, ali je najkarakerističniji po svojoj konciznosti i poruci.
„Zlo i naopako! Nastavlja se INKVIZICIJA nad Srbima!” je zapravo najkarakteristični komentar koji u raznim varijantama predstavlja suštinu svih komentara – ugroženost i srpska žrtva, što su nažalost političari u Srbiji podržali.
Prognoza:
Reakcije na presudu u slučaju Šljivančanin su direktna posledica prakse političara da svojim izjavama podilaze kroz ratnu propagandu 1990tih godina indukovanom stavu građana o nepravdi nad Srbima, stavu koji opet dominira javnim diskursom u Srbiji. Bez jasnog suočavanja sa okrutnošću zločina za koje su osuđeni srpski „heroji” poput Šljivančanina, ovakvo moralno zagađenje i sve veću podršku bezumlju i ratovima iz devedesetih, kao i stalnu napetost ili nastavak rata koji još mentalno uvek nije zavrsen, predstavljaće bitnu odredicu političkog, intelektualnog i kulturnog ambijenta u Srbiji. Krajnje je vreme da politička elita spozna i na sebe preuzme odgovornost za uticaj na javno mnjenje u duhu jasnog stava da je rat iz devedesetih bio pogrešan a da se zločini koji su izvršeni ne mogu pravdati nikakvim veštačkim simetrijama i jadikovanjem što drugi nisu kažnjeni.
Dok se ovo ne desi, razumljivo je da se supruga osuđenog Šljivančanina javno obraća predsedniku Tadiću, i, oslanjajući se na njegov stav o nepravednosti MKS, zahteva da joj on vrati muža iz Haga.
YUCOM, Kršenje ljudskih prava i demokratije, Newsletter No. 37
ICTY appeals Chamber sentence in the Šljivančanin case and its echo in Serbia
Peščanik.net, 11.05.2009.
VUKOVAR