Sada kada je kongres konačno usvojio značajnu reformu zdravstva, uslediće čitav niz predviđanja o nevoljama koje će zbog toga sa biračima imati demokrate. Ja u to ne verujem, i mislim da bi za demokrate bila pogubna taktika kada bi pred svojim biračima počeli da se pravdaju zašto su usvojili zakon. Pre svega, reformi su se uglavnom protivili već osigurani ljudi, u strahu da bi ovaj zakon mogao poremetiti postojeći sistem, kojim je, za sada, većina osiguranika zadovoljna. Ali zakon neće uneti haos – do novembra se neće mnogo toga promeniti – i kada ljudi jednom shvate da im ova „nacionalizacija“ neće upropastiti život, pažnju će im privući oni delovi zakona koje podržava velika većina građana.
To je drugi, i ključni, deo jednačine. Osnovne principe ovog zakona – to jest, zagarantovano osiguranje (osiguravajuće kompanije moraju da ponude osiguranje svakom ko im se obrati, bez obzira na postojeću bolest) i tarifiranje po grupama (ljudi približno istih godina bi trebalo da plaćaju približno isto za osiguranje) – podržava ogromna većina Amerikanaca. Zapravo, te odredbe su podržavali i mnogi republikanski političari. Demokrate bi trebalo da ističu upravo te principe kada govore o novom zakonu, jer je najvažnija karakteristika reforme to što kao centralne elemente zdravstva ističe zagarantovanu mogućnost osiguravanja i tarifiranje po grupama: u suštini, ljudima je zagarantovana opcija prilično pristupačnog osiguranja, bez obzira na to jesu li ili nisu zaposleni ili bolesni. Naravno, u pojedinim delovima zemlje ova garancija neće biti tako popularna, ali u većem delu Amerike, to je upravo ono što ljudi žele.
Sada kada je zakon usvojen, njegovo ukidanje (a pretpostavljam da će to tražiti republikanci u predizbornoj kampanji na jesen) značilo bi, bukvalno, glasanje za to da se dozvoli osiguravajućim kompanijama da uskrate osiguranje već obolelim ljudima, da se dozvoli raskid ugovora, i da se oteža ljudima koji ostanu bez posla da zadrže svoje osiguranje. Teško mi je da poverujem da će se zalaganje za ove stvari politički isplatiti.
Bilo je lepo videti da je u svom kratkom obraćanju građanima, nakon usvajanja zakona, predsednik Obama istaka upravo aspekte zakona koji štite potrošače, kao i činjenicu da ćete „ako izgubite ili promenite posao, otvorite svoje preduzeće, konačno moći da platite kvalitetnu, pristupačnu zdravstvenu zaštitu, kao i spokoj koji ona donosi“. To su stvari koje su Amerikanci želeli, i to im je ovaj zakon obezbedio. Obama ima pravo kada kaže: „Ovo nije radikalna reforma. Ali jeste velika reforma.“ Na kraju će, po mom mišljenju, to biti i popularna reforma.
James Surowiecki, The New Yorker, 22.03.2010.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 23.03.2010.