​Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić​

​Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić​

Od kada se ustoličila na vlasti 2012, Srpska napredna stranka nas uverava da se medijske slobode kreću uzlaznom putanjom, a da su sve sumnje da je drugačije izazvane zlonamernim glasovima opozicije i građana koji pate od hroničnog kritizerstva. Tako smo (sad već godinama) uveravani da su neki ljudi, emisije, naslovi i tekstovi nestajali sami od sebe ili nezavisnom uredničkom odlukom. Ministar zadužen za informisanje je u prvo vreme izričito delio ovakav stav, dok se poslednjih meseci više oslanja na izjave “nemam komentar” i “nadležni organi će postupati”.

Upravo smo poslednjih dana svedoci kako izgleda postupanje nadležnih organa na koje ministar tobože neće da utiče svojim izjavama. Naime, polovinom oktobra tri televizije sa nacionalnom frekvencijom su uživo i u celosti prenosile sedmi rođendan vladajuće stranke. Nakon toga, Nezavisno udruženje novinara (NUNS) je Regulatornom telu za elektronske medije (REM) podnelo prijavu protiv ovih televizija. U prijavi se navodi da su te televizije “prekršile Opšte obavezujuće uputstvo o ponašanju emitera koje zabranjuje političku propagandu van predizborne kampanje”. Prve izjave koje su dolazile iz regulatornog tela potvrđivale su da će ono o ovakvoj prijavi odlučivati, kao i da je u prošlosti to bio slučaj sa oko 20 prijava.

Međutim, nekoliko dana kasnije, REM se predomislio, i to kako red u Srbiji i nalaže – jednoglasno. U svojoj odluci članovi regulatornog tela navode da su utvrdili da je usvajanjem novih medijskih zakona (pre oko godinu i po dana) prestalo da važi Opšte obavezujuće uputstvo za emitere na koje se NUNS poziva i “da stoga ne postoji osnov da se pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti televizija”. Savet za borbu protiv korupcije je reagovao na sličan način kao i NUNS, ali je predsednik REM Goran Karadžić naglasio da ovo telo “nije sveta katolička inkvizicija” da “spaljuje one u koje je uprto prstom”. (Karadžić i Savet nisu u najboljim odnosima još od kada je Savet prošle godine ukazao na činjenicu da je časopis u kome glavnu reč vodi Karadžićeva supruga dobijao novac iz budžeta, što je u suprotnosti sa zakonom.)

Karadžić je u pravu kada kaže da REM ne može biti sveta katolička inkvizicija, ali je propustio da zapazi da telo na čijem je čelu ipak ima jedan sveti zadatak – održavanje reda i poštovanje pravila u elektronskim medijima. Svojim reakcijama u prethodnih nekoliko nedelja, regulatorno telo i njegov predsednik zauzeli su stav da nema pravnog osnova za preispitivanje postupaka televizija, da su inicijative NUNS-a i Saveta za borbu protiv korupcije čisto “upiranje prstom”, odnosno neosnovana i nedobronamerna kritika na račun nacionalnih emitera. Zbog prava građana da budu istinito informisani o ovom pitanju, potrebno je reći da su ovi stavovi proizvoljni i neistiniti.

Pre svega, uputstvo za emitere na koje se NUNS poziva i u kom se navodi da je van trajanja predizborne kampanje “zabranjeno direktno ili indirektno reklamirati političke organizacije i oglašavati njihove skupove, akcije ili manifestacije bilo koje vrste u kojima se pojavljuje njihovo puno ili skraćeno ime” nije prestalo da važi. U članu 115. Zakona o elektronskim medijima navodi se da će regulatorno telo u roku od 90 dana od stupanja na snagu ovog zakona uskladiti svoj statut i druge opšte akte, a da će se stari propisi primenjivati dok se ovo ne dogodi. Pošto regulatorno telo godinu i po dana nije donelo nove podzakonske akte, čime je i samo prekršilo zakon po kome navodno kontroliše druge, stari akti su i dalje na snazi.

Ovo pitanje čak možemo ostaviti po strani. Naime, Zakon o elektronskim medijima u članu 47. navodi da svi koji pružaju medijske usluge moraju da “poštuju zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje”. Dakle, iako nije sporno da je uputstvo na koje se NUNS poziva i dalje na snazi, čak i da to nije slučaj, akt više snage zabranjuje ponašanje koje je predmet rasprave. Odnosno, čak i da je REM uskladio svoja uputstva sa novim zakonom, deo na koji se NUNS poziva ne bi bio promenjen.

Postavlja se pitanje da li je moguće da baš svi članovi regulatornog tela ne čitaju propise koje primenjuju ili se prosto radi o neskrivenom udvorištvu prema vladajućoj stranci, koje se prikriva nemogućnošću primene “zastarelih propisa”. Pošto je prvo teško zamisliti, drugo se očigledno nameće kao jedini odgovor.

Jedino rešenje ove situacije je da REM počne da primenjuje zakon i da u skladu sa njim postupa. Da ne izmišlja i ne obmanjuje javnost, jer i sam ima obavezu istinitog obaveštavanja građana o pitanjima iz svoje nadležnosti. Kada je spominjao inkviziciju i spaljivanje, predsednik REM kao da je naslutio pravac u kom treba ići – ako nešto treba spaliti to su najrazličitije prakse u kojima je najvažnije ne naljutiti stranku na vlasti. Budući da sadašnji sastav regulatornog tela nije u stanju da izvrši ovaj zadatak, ostaje nam da čekamo nove, etičnije, hrabrije i profesionalnije članove. Do tada će slavljenik na vlasti nastaviti da prima rođendanske čestitke.

Peščanik.net, 06.11.2015.

SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA

The following two tabs change content below.
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rešavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Generalna je sekretarka Peščanika, sa kojim sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Izbori pred Upravnim sudom 2022 – pregled postupanja i odluka (ur. CEPRIS, 2022), Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (CEPRIS, 2022), Sloboda izražavanja pred sudom (ur. SĆF, 2021-2022), Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2023), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (ŽPRS, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na izmene Ustava iz 2022, kao i zakona koji proizlaze iz ovih promena. Autorka je knjige „U krugu negacije, godine parlamentarnog (ne)suočavanja sa lošom prošlošću u Srbiji“ (2023).

Latest posts by Sofija Mandić (see all)