Lokalni izbori u BiH su završeni. Opozicija je uspela da odnese nekoliko važnih pobeda. O izbornim i predizbornim lekcijama čitali smo ovde i ovde. Pokušajmo sada da kažemo nešto i o postizbornim zbivanjima.
Podsetimo se, opozicioni kandidat Draško Stanivuković izabran je za novog gradonačelnika Banjaluke, ali je Dodik uspeo da sačuva većinu u skupštini grada. Dosadašnje nadležnosti gradonačelnika nisu beznačajne, što dodatno daje na značaju Stanivukovićevoj pobedi. Ipak, režim u RS je najavio da će izmeniti Zakon o lokalnoj upravi i samoupravi, tako da gradonačelniku ostavi samo protokolarne nadležnosti. Gradom bi u tom slučaju upravljao gradski menadžer izabran od strane gradske skupštinske većine. Na taj način Dodik bi zadržao kontrolu nad gradom, ali i prekrojio izbornu volju građana Banjaluke (i Bijeljine).
Zašto je ovaj čin nelegitiman? Građani su na izbore izašli sa jasnom i preciznom idejom za šta i za koga glasaju. To su dva odvojena pitanja, što smo na kraju videli i u izbornim rezultatima. Kada kažemo za šta glasaju, mislimo koje se telo ili funkcija bira i koje su njene jasne i precizne nadležnosti. One se utvrđuju pre samog čina glasanja. Kada kažemo za koga glasaju, mislimo na to kog kandidata biraju za određenu funkciju čije su nadležnosti, kao što smo rekli, prethodno utvrđene i poznate građanima. Potpuno je neprihvatljivo menjati smisao pitanja nakon što je na njega već odgovoreno. Deo legitimnosti demokratskog režima leži upravo u jasnim i javno poznatim procedurama za izbor jasnih i javno poznatih predstavničkih funkcija sa jasnim i javno poznatim nadležnostima. Dodikova naknadna promena nadležnosti neupitno je nelegitimna i Stanivuković s pravom najavljuje da će pozvati građane na protest ukoliko dođe do prekrajanja njihove izborne volje.
Ovo je scenario koji možemo očekivati i mi u Srbiji. Na osnovu malog procenta izlaznosti u prestonici na poslednjim izborima, čini se da opozicija ima šanse da na gradskim izborima ugrozi režim. Da od toga strahuje, režim je pokazao tako što je SPAS vezao za sebe i najavio spajanje gradskih izbora sa republičkim i predsedničkim. Mada je za nas ovde ključno da razgovaramo o tome kako izboriti pobedu u Beogradu i eventualno nekim drugim gradovima, zamislimo za trenutak da se tako nešto zaista dogodi. Režim će sigurno pokušati da različitim manipulacijama i postizbornim prekrajanjima umanji snagu te pobede. Verovatno bi se određene nadležnosti grada, kao u BiH, prebacile na republički nivo.
Da režimu ta praksa nije strana videli smo prethodne godine. Sportskim centrom Milan Gale Muškatirović, koji je bio u nadležnosti tada opozicione opštine Stari Grad, od pre godinu dana upravlja Grad Beograd. O načinu na koji je ova malverzacija izvršna može se pročitati ovde. Ono što je zanimljivo i čega se verovatno svi sećamo, jeste pokušaj Uroša Markovića, tadašnjeg odbornika opštinske skupštine, da na RTS-u i Pinku upozori građana da se u gradskoj skupštini sprema otimačina bazena. Novinarke obe televizije sa nacionalnom frekvencijom, od čega je jedna i javni servis građana, prekinule su ga ne dozvolivši mu da o tome bilo šta kaže.
Drugim rečima, režim će, kao i do sada, na sve načine pokušavati da zadrži sve ključne poluge vlasti, pritom pokušavajući da to sakrije i onemogući građane da saznaju istinu o tome. Kako će se, u susednoj državi, protiv toga boriti opozicija, zajedno sa građanima, ostaje da vidimo. Jedno je na kraju sigurno. Opozicija u Srbiji mora biti spremna na ovaj scenario i mora imati spreman odgovor. Za razliku od BiH, ulice Beograda i ostalih gradova neće biti samo poprište borbe, već i sredstvo informisanja. Na to se mora računati i u skladu sa tim se moraju osmišljavati sve buduće akcije.
Peščanik.net, 26.11.2020.