Posle pitanja saradnje sa sudom u Hagu, borba protiv korupcije je ključna tačka u odnosima Srbije i EU. Preciznije, uspostavljanje Agencije za borbu protiv korupcije bio je jedan od preduslova za stavljanje Srbije na belu šengen listu, a rad ove agencije, odnosno borba protiv korupcije, biće jedna od najvažnijih tačaka u budućim pretpristupnim pregovorima Srbije i EU. Demokratska stranka, koju mnogi smatraju stožerom procesa demokratizacije i evropeizacije Srbije, bila je idejni tvorac zakona kojim je uspostavljena Agencija za borbu protiv korupcije, koja je sa radom počela 1. januara 2010. godine. Međutim, danas smo svedoci jednog duboko uznemiravajućeg poteza DS.
Reč je o izmenama Zakona u pojedinim delovima koji je (DS) sama i napisala, a uz pomoć vladajuće koalicije, izglasala u republičkom parlamentu. Zanimljivo je da ovde nije reč o ukidanju eventualno loših zakonskih rešenja, već onih dobrih. Prva oblast Zakona o Agenciji koju je DS odlučila da izmeni tiče se sukoba interesa, odnosno akumulacije moći funkcionera. Skupština je donela odluku po kojoj je razvlastila Agenciju da primeni Zakon na funkcionere koji su protivno Ustavu i nekim drugim pojedinačnim zakonima pre početka primene Zakona o Agenciji postavljeni ili izabrani na više funkcija, pod uslovom da su na jednu od tih funkcija izabrani direktno od građana. Drugim rečima, Agenciji je onemogućeno da sprovede zakonske odredbe po kojima bi funkcioneri morali da odustanu od one funkcije (ili funkcija) koje obavljaju, a za koje Agencija proceni da nisu u skladu sa zakonom, odnosno, u skladu sa opštim interesom svih građana Srbije.
Jedna sociološka studija pokazala je da su naši izabrani i postavljeni funkcioneri skloni da obavljaju nekoliko funkcija u isto vreme. Tako je redovna pojava da partijski vojnici istovremeno obavljaju neke od sledećih funkcija: funkciju narodnog poslanika, poslanika u pokrajinskom parlamentu, člana upravnog odbora, funkciju gradonačelnika, predsednika opštine, direktora javnog preduzeća itd. I, mada niko od nas ne sumnja u neverovatne moći naših funkcionera da obavljaju tri ili pet funkcija u isto vreme, osnovna ideja sprečavanja akumulacije funkcija je i pretpostavka da bi takvom akumulacijom funkcija i moći neki od skromnih ljudi na vlasti mogli doći u različite vrste iskušenja (jedno od najvećih je korupcija).
Demokratska stranka je mogla da napravi neke druge sistemske izmene kojima bi se Agenciji za borbu protiv korupcije dala dodatna ovlašćenja, dodatni resursi i time veći ugled u našem društvu, ali je svojim potezom propustila da dokaže da borba protiv korupcije ne predstavlja simulaciju. Međutim, u Srbiji su partijski interesi uvek na prvom mestu. Tako je bilo nezamislivo da neki od cenjenih narodnih deputata iz Vojvodine pronađu drugačija rešenja za svoje funkcije. Nezamislivo je bilo da nekoliko gradonačelnika iz Vojvodine i ostatka Srbije (koji su u isto vreme i narodni poslanici ili poslanici u pokrajinskom parlamentu) odustanu od jedne ili druge funkcije. Dodatno, sitni interes vladajuće koalicije ne dopušta da ljudi poput Dragana Markovića Palme ostanu bez poslaničkog mesta ili mesta gradonačelnika. Na ovom mestu valja podsetiti da je, prema nezvaničnim informacijama, Draganu Markoviću ova kompenzacija obećana još tokom glasanja o rezoluciji o Srebrenici u maju 2010. godine kako bi njegovi poslanici dali većinu.
Urušavanje rada Agencije započeto je odlukom Ustavnog suda, a dovršeno je sramnom odlukom Skupštine Srbije. Dakle, pokazalo se da je u Srbiji svaki dogovor moguć, ali samo ukoliko takav jedan dogovor ne šteti sitnosopstveničkim interesima vladajuće koalicije. I za kraj, poseban fenomen: amandman na izmene Zakona o Agenciji prvi je pre nekoliko dana podneo upravo Dragan Marković Palma. Zatim je amandmane povukao, da bi ih u nešto drugačijem obliku podneo tzv. nezavisni poslanik Vladan Batić. Sve ove sramne poteze u medijima brani Nenad Čanak, lider stranke koja se nekada davno borila za autonomiju Vojvodine. Čanak je javnost upoznao sa tim da je upravo usvajanjem ovih amandmana ispravljena nepravda prema Vojvodini (sic!). Takođe je važno napomenuti da je izglasavanje ove izmene u Zakonu o Agenciji bilo nemoguće bez konstruktivne pomoći opozicije, koja je izlaskom iz skupštinske sale omogućila da vladajuća većina što lakše izglasa Batićev amandman.
Ostaje potpuno nejasno kako su jedan bivši trgovac benzinom u ratnim uslovima, jedan bivši ministar pravde u Vladi Zorana Đinđića, Čanak mr Nenad i ostatak vladajuće koalicije, ali i opozicija, uspeli da oforme jedan ovakav, po interese Republike Srbije i njenih građana, sraman savez. Naravno, Demokratska stranka, kao najodgovornija za ovakav razvoj događaja, nije imala čak ni minimalne pristojnosti da sama predloži izmene, već se sakrila iza grupe ljudi za koju je potpuno nejasno čije interese zastupa u parlamentu. Dodatno, DS se potrudila da se predloženi amandmani Vladana Batića pravno-formalno odbace od strane Vlade, čime ispada da su poslanici vladajuće koalicije postupili protiv volje vlade, tj. nadležnog ministarstva (vrlo providno). Ono što je sigurno jeste da Čanak, Batić, Palma i DS brane interese jedne elite koju čini nekoliko hiljada državnih funkcionera. Oni su napravili jedan neobičan savez elita kome je opšte dobro, konsolidacija i vrednosna evropeizacija društva manje važna od nekoliko hiljada bednih sinekura. I ovog puta sve zavisi od predsednika Republike. Borisu Tadiću Ustav omogućava da ne potpiše izmene i dopune ovog zakona, tj. da izglasani tekst vrati Skupštini na novo razmatranje. Pozivam predsednika Republike da ne potpiše izmene i dopune Zakona. Pozivam i predsednika Demokratske stranke da kontaktira s predsednikom Republike i da se dogovore o interesima građana Srbije.
Danas, 04.08.2010.
Peščanik.net, 05.08.2010.
PALMA