Да ли се овде добија пуноважно, стварно време, време у неку руку одвојено из свеже бале са мирисом новог и боје? Напротив. То је сасвим употребљено, од људи изношено време, време излизано и поцепано на много места, провидно као сито. Ништа чудно, то је некако избљувано време – молим да ме добро разумете – време из друге руке. Жали боже…
Бруно Шулц, Санаторијум под клепсидром
Често ме ових дана питају пријатељи “Шта се ово дешава? У ком то времену живимо?“ Најчешће одговарам „Не знам, и сам се чудим“. Не желим да повредим особе до којих ми је стало. Понекад је боље оставити људе на миру да илузијом самозаварања „прескоче“ и преживе ово време, јер им друге могућности нису на располагању.
А које је „то садашње време“ које живимо? Мислим да живимо неко secondhand време као „метафизичко време“ у коме су покидане све везе са реалним. Реално време мери се протоком секунди, часова, дана, векова итд. У њему постоји прошлост, садашњост и будућност, истине и заблуде које се јасно препознају. У мом схватању „метафизичког времена“ не постоје поделе на прошлост, садашњост и будућност. Све је ту измешано, прошлост за тили час постаје стварност, будућност се гради ретро враћањем у прошлост, издајници постају патриоти и обрнуто; све „истине“ се могу бесконачно преиспитивати итд; дражесно зар не? У таквом времену ми сада живимо у Србији.
Услов да се из реалног пређе у „метафизичко време“ је губитак наде. Како је нада основа за пројекцију будућности појединца, група, етноса, држава, заменимо будућност илузијом. Варају се сви они који мисле да илузија не може заменити и стварност.
Када у Андерсеновој бајци „Царево ново одело“ поданике уверавају да је цар обучен у одело саткано од тако финог и невидљивог материјала да се не може видети ни опипати, они на крају у то поверују иако им очи саопштавају да је цар у ствари го. Неки ће рећи“ Али то је само бајка“. Погледајте око себе. Зар не видите пресвучену голотињу обмана и подлости. Потребно је само да верујете својим очима и здравом разуму.
У Америци постоји агенција преко које у неком сазвежћу космоса можете за 10 долара купити звезду. Можете са њом радити шта хоћете, дати јој име пројектовати уређење држава, уводити, распуштати институције. Једино не можете отићи до ње иако звезда физички постоји. Да ли вас ово на нешто подсећа?
Србија је сада негде у другој половини 19-века, у процесу формирања сопствене државности и националних циљева. Тим питањима и њиховим решавањима тада су се и бавиле напредне европске државе. Код нас сада појам националног, у метафизичком стампеду уназад граби ка 1389. години и даље ка Душановом царству. У тренутку кроз који пролазимо у Србији је испреметано сво камење и све змије измилеле су из својих скровишта.
У периоду 2000-2003. Србија је имала шансу да илузије „метафизчког времена“ замени стварним, реалним временом. Садашњост је тада заиста почињала да бива садашњост, свет је починјао да разумева Србију и, што је далеко важније, Србија свет. Знамо шта се тада догодило. А затим је све до прошле године трајала успаванка неспособних и надобудних, односно бенигни повратак у нови циклус „метафизичког времена“.
Наивни мисле да су 2012. на власт дошли људи који ће пробудити Србију. Питам се када су се и како они сами пробудили. Јер нисмо наивни, знамо их од раније. Ако су уопште и спавали, који сан су сањали после кога су постали неки други? И да ли су се пробудили у реалном или secondhand времену. Ја њима не верујем и питам се које нам у ствари време нуде.
Србија је сада у стању хибернације, и можда пред еутаназијом. Замандаљена су сва врата у тој палијативној соби клинике за изгубљене душе. Они који још имају снаге, а то су углавном млади људи, нека плету мердевине или чаршафе с чворовима, па што пре кроз прозоре на слободу где могу продисати пуним плућима,
Бићу сасвим јасан; бедан је морални став оних који су сада на власти, а и оних у опозицији, по систему „Држте лопова“ и „Нисам ја, мајке ми“. Као нешто се “брани”, нешто “осуђује”, а у ствари је све то позив “Срби на окуп”. Уместо да се боре да се овом народу поврати каква таква нада и да се крене ка будућности, вероватно ће из безбедне ложе гледати даље несреће које ће нас због њих задесити и хистерично викати: “Људи па ово је светска завера и неправда, издаја, издаја, издаја…”
Пешчаник.нет, 03.02.2013.