Sektor Semedraž

Neki veliki šaljivdžija izazvao je pravu pometnju među građanima sela Semedraž, opština Gornji Milanovac; u njihov idilični bukolički život na pitomim proplancima Šumadije ovaj nepoznati pakosnik uneo je smutnju i nespokoj tako što je usred noći, kad pošteni Srbin i Srpkinja spavaju snom pravednika, telefonirao pojedinim meštanima, te lažno se predstavljajući Podrivao i Provocirao: jednom čestitom domaćinu je rekao, predstavivši se kao Nadležno Lice iz TO, da je NATO počeo da bombarduje Srbiju, i da se “jedan od glavnih udara očekuje u sektoru Semedraž” te da, u tom smislu, Nadležna Komanda očekuje od građana da se sklone u šume i odmah puste svu stoku; drugoj dvojici seljana je “naredio” da odmah uzmu “jedno ćebe i vodu i da na Ibarskoj magistrali čekaju vojne kamione”; u obližnjem selu je meštaninu “naložio” da zaustavi saobraćaj na magistrali “dok prođu tenkovi za Prištinu” (v. “Glas javnosti” od 27.2.1999). I neslana šala je, u zadivljujuće visokom procentu, upalila: čitave porodice su se razbežale po šumama i gorama sklanjajući se od virtuelne NATO-opasnosti; “mobilisani” veselnici su, sveže raskrmeljisani i s ćebadima pod miškom, dreždali na drumu čekajući imaginarne kamione, a i onaj novopečeni majstor-saobraćajac je krenuo da zaustavi štetni civilni saobraćaj, ali se usput ipak malo predomislio – to je scena koju u crtaćima dočaravaju tako što ti naprasno izrastu impozantne magareće uši – pa je, za svaki slučaj, svratio u policiju. K’o veli, da ne oduzima ljudima ‘leba.

Pričica je zabavna (samo) u onom ciničnom smislu u kojem je uvek slatko smejati se tuđim glupostima, u pauzi pravljenja vlastitih; ovde, zato, nije ispričana tek radi uveseljavanja čitalačkog općinstva. Jer, dok se smejemo lakomislenim šumadijskim patriotama na noćnom dežurstvu, promiče nam mnogo važniji deo priče: sve to je samo – naizgled “racionalan” – nastavak sage o gledanju u nebo kao omiljenoj zanimaciji Vaskolikog Srpstva u Otadžbini a. d. 1998-1999. Stanovnici “sektora Semedraž” (kako to ladlamovski zvuči!) koji u gaćama istrčavaju iz kuća pridržavajući učkur i plašeći nedužne lisice i veprove po okolnim lugovima nisu, bogami, ništa smešniji od onih hiljada uspaničenih ljudi koji su, koliko pre nekoliko dana, usred prosvećenog prestonog Beograda opsedali telefonske linije Hidrometeorološkog zavoda, Astronomske opservatorije, policije i raznih beogradskih redakcija ne bi li saznali kakva ih to čudna svetlost sa neba posmatra, i šta im to Zli Amerikanac sprema; stručnjaci su ih jedva uverili da se radi tek o uobičajenoj, rutinskoj kosmičkoj (nus)pojavi zvanoj konjunkcija, kada se planete Venera i Jupiter “spoje” u oku zemaljskog posmatrača. Neki se, vala, nikako nisu dali uveriti da se ne radi o špijunskom satelitu koji im zaviruje direktno u klin-čorbu. A koliko jesenas, kad je ceo grad panično čistio podrume i skloništa, i kada je tresnuo onaj mionički zemljotres, hiljade izgužvanih i razgaćenih ljudi bivakovale su vascelu noć pred kućama & zgradama proklinjući tu NATO ujdurmu. Prirodne sile? Jok brate, ne pali to kod nas. Ima tu Klinton svoje prste, a i ona CIA, garant! Plus veštice, karakondžule i parapsiholozi – čit’o sam, komšija, u “Srednjem uvu” ima feljton, crno na belo, sve im dokazali! Ma šta kažete! Pu, majku li im imperijalističku…

Bilo da se radi o “racionalizacijama” a la “sektor Semedraž” ili o vešticama i transvestitima koji paradiraju TV-radijacionim uređajima, činjenica je da je Srbima danas moguće prodati baš svaku priču koja se tiče pravedne borbe protiv Zlih Sila iz dalekog kosmosa (čitaj: izvan granica Ostrva Srbija). U masivnoj kretenizaciji već dovoljno zbunjenog podaništva ne učestvuju samo notorne petparačke bljuv-publikacije za zonosumračne, pogranične, zagranične, zaumne i bezumne fenomene, nego i mainstream mediji, sa pričama o čudotvornom drveću, raznim vidovitim deda-milojama i baba-paraskevama, tajnom Teslinom oružju, obaranju MIG-ova pomoću mrkog pogleda i sličnim kerefekama. Mediji na nekakvoj čuki pronađu nekog jurodivog čiču ili dementnu babu, a onda krene fešta… Stvari obično idu po sledećem scenariju: Baba Pelagija, čuvena gluvonema proročica iz Gornje Boguizaleđevine, opština Veliki Tutumrak, resko je izdiktirala našem reporteru pravo u diktafon da ćemo mi ipak pobediti sve Dušmane i Svetske Moćnike, a naš Voljeni Predsednik će berićetno vladati do 2039. godine… Inače, ova dugovečna gorštakinja, kao što znaju svi u njenom živopisnom kraju, neposredno nakon ubistva kralja Aleksandra predvidela je da monarh to neće preživeti; krajem aprila 1945, baba Pelagija je zapala u šestominutni trans, a nakon povratka se značajno zagledala u svoje ukućane, podigla kažiprst prema Istoku i značajno rekla: deco, Hitler će izgubiti rat, pazite šta vam vaša baba kaže! Mladići iz njenog sela zadivljeno pričaju da je Baba Pelagija predvidela da Senegal neće biti svetski šampion u fudbalu 1998 – i tako je i bilo!

Na prozračnom nebu nad Srbijom ne odigrava se (za sada!) ništa spektakularno, ali zato na zemlji geometrijskom progresijom raste procenat onih-koji-su-odlepili. Na patriotskoj bazi, naravno, i s dozvolom – čak preporukom – Nadležnih Institucija! Svaka ludost i sprdnja s mozgom većim i aktivnijim od pohovanog ćurećeg prolazi k’o od šale, a “velika hipnotisana gomila” (op. cit. Partibrejkersi) čeka da vidi šta će da je tresne – odozgo, odozdo ili sa strane. Jer da će nešto da je tresne, u to još malo ko sumnja. Vračare i medijske veštičare su tu da podaništvu lepo objasne da su za sve što mu se događa i što će mu se neizbežno desiti krive Zle Sile – jal’ nadzemaljske, jal’ američke, nije mnogo ni važno. U takvoj situaciji, i priseban čovek lako pobrljavi. Pa stane noćom na džadu grleći ćebe, dok šleperi puni cigareta prolaze li prolaze. A njemu ona ušesa rastu li rastu. Zato on, šta će, natakne šajkaču niže: bruka je, da ne vidi Svet. Iz špijunskog satelita.

 
Urbani Bušmani, Biblioteka XX vek, 2001.

Peščanik.net, 29.09.2007.