060: Pre mesec i po dana, taman kad smo okončali parlamentarne izbore, iz hrvatskog kuta večito sklonog historijskoj tragediji, izgledalo je da je Srbija najebala: čekala se presuda o genocidu od strane Međunarodnog Suda Pravde, čekao se konačni Ahtisarijev predlog o neporecivoj nezavisnosti Kosova, čekalo se formiranje nove Vlade – da bi se na hrvatski užas sve okončalo veličanstvenim hepiendom. Srbija, dabome, nije kriva za genocid; Rusija i Kina će s nepodnošljivom lakoćom veta vratiti Kosovo u naručje Srbije i, što je najvažnije, nastavili su se, urnebesnom brzinom, razgovori o formiranju nove Vlade!
061: Retko plemenita ideja da Vladu formiraju tri partije (Demokratska stranka Borisa Tadića sa 64 mandata, Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice sa 47 mandata i G17+ Mlađana Dinkića sa 19 mandata) odmah je oblikovana lako postignutim sporazumom od pet principa koji podrazumevaju da se svi slažu (hrvatski: lažu) da Srbija želi da jednom bude dio Evropske Unije, da se okonča saradnja s Haškim Tribunalom, da se podrže nekakve ekonomske reforme, nastavi borba protiv kriminala i siromaštva… što je dovoljno uopšteno da na to, recimo, pristanu i Šešeljevi radikali.
Ali, onog časa kad je u ovom trouglu tri partije Demokratska stranka – pogrešno uverena da je broj 64 veći od 47 – zahtevala mesto premijera, Srbiji se dogodio “šesti princip”, odnosno zajednički zahtev Koštunice i Dinkića o “podeli odgovornosti” što u prevodu na hrvatski znači da jedna stranka ne može da ima i predsednika države i predsednika Vlade, bez obzira na izborne rezultate. Primenjen na hrvatski nogomet, “šesti princip” bi značio da Hajduk ili Dinamo nemaju pravo da istovremeno osvoje Kup i Prvenstvo, već prethodno moraju da “podele odgovornost” i dogovore se šta im od titula pripada.
062: Tehnički maler Demokratske stranke čiji je Boris Tadić već neku godinu Predsednik Države logično podrazumeva – koristeći instrumente 6. principa – da Predsednik Vlade mora biti Vojislav Koštunica, što se, da je bilo pameti, moglo uneti u preambulu Ustava gde bi, recimo, pisalo da je premijer obavezno onaj koji na izborima bude treći po broju glasova. Kad već to nije učinjeno, Koštunica 6. princip koristi kao simpatičnu ucenu: ili ću ja biti premijer ili idemo na nove izbore!
Uzgred, sasvim je očekivano da je autor 6. principa Mlađan Dinkić koji je svoju autorsku tezu ispravno razumeo kao jedini način da i dalje bude ministar finansija, jer bi u protivnom odmah bio u zatvoru! Njegov, vrlo ispravan strah da ga jedino mesto ministra finansija deli od rešetaka – zajednički je imenitelj mnogih ministara iz prošle Vlade koji su 6. princip prihvatili kao pojas za spasavanje; jebeš glasače, važno je da se mi dogovorimo!
063: Pretpostavimo da Boris Tadić bude navučen na 6. princip i odluči da mu je, recimo, važnije mesto predsednika države nego predsednika Vlade. Budu tako izbori, Tadić se kandiduje i izgubi: 6. princip, naravno, ne predviđa mogućnost poraza, što će za Tadića, je li, biti velika uteha. Tek iz takve vizure, vidi se da je 6. princip, u stvari, prvi princip: da se bilo kako, po svaku cenu, ultimativno, dr. Koštunjavi ostavi u svojoj premijerskoj fotelji jer je to jedina garancija da se nijedan od postojećih pet principa neće ostvariti. Dr. Kalašnjikov, tek da podsetim, bio je odgovoran za prekid svih razgovora sa Evropskom Unijom, on je taj koji je stopirao saradnju s Hagom štiteći Ratka Mladića, uzgred, isti taj Koštunica branio je Kosovo u Beču miloševićevskim argumentima pa je i rezultat isti kao 1999., jebo prvi ili šesti princip. Toliko o tome.
000: Taman kad se učinilo da je priča o principima ušla u montipajtonovsku srpsku fazu, oglasila se juče ozbiljno Demokratska stranka nudeći “nulti princip”: po kome, na lokalnom nivou, DS, DSS i G17+ treba da raskinu svaku koaliciju sa socijalistima i radikalima! Vlasnici 6. principa su, zar sumnjate, odbili da razgovaraju o 0. principu sve dok Šesti ne zaživi, tj. dok Voju Gubitnika ne ustoličimo kao Voju Pobednika, sve po onoj teoriji da Srbi nikad i nigde ne mogu da budu manjina, naročito ako su treći po broju glasova!
017: Inspirisan dinkićevsko-koštunjavim principijelnim principima, počinjem da oblikujem sedamnaesti princip Srpske Politike: “Bez obzira na rezultate izbora koji ne vode računa o podeli odgovornosti, a upravo zbog podele odgovornosti, Vojislav Koštunica u bilo kojoj budućoj Vladi mora biti premijer, Mlađan Dinkić mora biti ministar finansija, Velja Ilić mora biti ministar nečega a Dragan Jočić, kao sadašnji tehnički ministar policije, mora imati bar jedno ministarstvo sile.”
018: Dojavljuju mi 18. princip: “Građani na izborima imaju prava da glasaju, ali nemaju prava da interpretiraju rezultate. U situaciji u kojoj Koštunica nije dovoljno izgubio a Tadić nije dovoljno dobio, primenjuje se 17. princip.”
019: Što nas više gađaju principima od 120 mm, sve više uviđam da su za sve krivi izbori. Umesto besmislenog glasanja koje poručuje da je 64 više od 47 – a nije, vidimo – zar nije bolje da Koštunici i Dinkiću damo pravo da unapred naprave Vladu u naše ime? Rezultati izbora su relativni, podela odgovornosti je stvarna.
020: Konačno, javlja mi se princip: “M’rš u pizdu materinu”! Kao jedina smislena varijanta svih postojećih srpskih principa!
Feral Tribun, 13.03.2007.
Peščanik.net, 13.03.2007.