U jeku naših godišnjih odmora i razmišljanja Roma kako da prežive letnji period, kada po pravilu ne primaju socijalnu pomoć, stanovnike romskog naselja Grmeč u Zemunu posetila je građevinska inspekcija.
Posle 16 godina od rata na Kosovu, kada su izbegli u Srbiju, ovi ljudi su dobili rešenje o rušenju svojih kuća. Treba da ih sruše sami, i to za jedan dan, pod pretnjom prinudnog izvršenja na njihov teret. Žalba koju bi uputili drugostepenom organu ne odlaže izvršenje rešenja o rušenju.
Svaka od četrdesetak porodica iz Grmeča dobiće od države, u najboljem slučaju, 14,8 m2 mobilnog stambenog prostora, što je u stvari kontejner kakav se korisiti na gradilištima. Više stambenog prostora neki zakoni garantuju osuđenicima u zatvoru.
Lokacija predviđena za ovo kontejnersko naselje je daleko od očiju ne-Roma. Tu ne pomaže prva evropska presuda od pre nekoliko dana, koja je utvrdila da je izgradnja naselja isključivo za Rome primer segregacije i u suprotnosti sa antidiskriminacionim garancijama čiji je Srbija uredni potpisnik.
U maju ove godine neprimetno su prošla i preliminarna zapažanja Specijalne izvestiteljke Ujedinjenih nacija o pravu na adekvatno stanovanje. Osim što je konstatovala sveobuhvatnu stambenu krizu u Srbiji, Specijalna izvestiteljka je napomenula i da Grad Beograd mora odmah da zaustavi iseljenja Roma iz neformalnih naselja, koja dovode do segregacije i nezadovoljavajućih stambenih uslova, odnosno stanovanja u mobilnim stambenim jedinicama. Srpskoj vladi, koja se nedavno pred evropskim zvaničnicima „snažno obavezala“ da će još predanije raditi na unapređenju položaja Roma i rešavanju problema u oblasti stanovanja, ona je preporučila da usvoji i počne sa primenom zakona kojima bi bila zabranjena prinudna iseljenja, uz uspostavljanje procedure za sprovođenje iseljenja u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima.
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope prošle nedelje je izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog činjenice da Romi, posebno oni raseljeni zbog rata, nemaju adekvatan pristup stanovanju. Slični zaključci godinama se ponavljaju u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije. Romi ostaju trajno skrajnuti u stambenoj politici naše države, što je ne sprečava da ih kroz Dekadu Roma i druge programe koristi kao mamac za namicanje sredstava od strane međunarodnih donatora.
Verovatnoća da nam se posle čitanja vesti o Romima u Srbiji učini kako su svi oni srećni, veseli i zadovoljni je – ogromna. Mediji često prikazuju različite projekte i čuvene primere dobre prakse u integraciji Roma, uz obavezne fotografije njihovih novih, lepih i svetlih domova. Istina je, kao što vidimo, daleko od toga. Romi u Srbiji su redovne žrtve diskriminacije, segregacije i isključivanja u ostvarivanju prava na adekvatno stanovanje.
Za ovo poslednje pravo većina nas je čula kada je prethodna gradska vlast sprovodila masovna prinudna iseljenja romskih naselja. Sećam se tipičnog komentara iz tog vremena: „Romi podignu šator u parku i dobiju stan od države, a mi uplaćivali u fond, pa ceo život podstanari.“
Peščanik.net, 15.07.2015.
Srodni link: Mario Reljanović – Ministarska laž
ROMALEN