Dve značajne i monumentalne zgrade u Beogradu su već dugo okružene skelama, Skupština i crkva Svetog Marka. Te dve kuće, dva svetilišta, jedno demokratije a drugo samog boga, koje navodno treba da ovo društvo drže na okupu, predstavljaju najbolju metaforu onoga što živimo. Kućama gospodare skele, u njima ne stanuju ni demokratija ni bog, a ako i stanuju zaključali su se iza sedam brava.
Političke stranke su kao neka vrsta kostura koji državu treba da drži uspravno, da joj daje osnovni oblik, a društvo je meso. Nažalost, 130 godina od kada su u Srbiji formirane prve stranke, mi nismo uspeli da napravimo pristojne političke partije, nego su one takve da nagrizaju meso, društvo, a naše savremene stranke su napravile vladu koja je organizovana po principima mafije; porodice su podelile delove zemlje, delove gradova, štite svoje članove po svaku cenu i reketiraju koga god stignu. Kao što u mafijaškim porodicama neprikosnoveno vladaju kumovi i donovi, tako i u našim strankama za vjek i vjekov vladaju isti ljudi. Ko je lud da pomisli da bi šef G17+ mogao biti bilo ko drugi nego Dinkić, DSS-a neko drugi nego Koštunica, LDP-a neko ko se ne zove Čedomir Jovanović…
Sutra je skupština DS-a, pre nekoliko dana bio je kongres SPS-a. Mnogo je zajedničkih imenitelja između ove dve stranke koje su se nacionalno pomirile pre neku godinu. Stranku moderne evropske levice i najveću evropsku i modernizacijsku stranku u Srbiji, karakteriše to što njihovi lideri nisu bili raspoloženi da dozvole da imaju protivkandidata. Vladimir Goati za stranke u Srbiji kaže da su – faraonske, dakle Ivica I i Boris I izabrani su aklamacijom, odnosno aplauzom svojih podanika, koji će doduše zaokruživati nešto po papirićima, a demokrate će umesto glasačkih listića čak grebati neke kartice sa PIN kodovima, kao što dolikuje najmodernijoj stranci u Srbiji.
Povodom skupštine SPS-a, čule su se ponovo priče da eto, nije bilo lustracije, da je za nju sada kasno. I jeste kasno, ko sada ima pravo da poziva socijaliste da se lustriraju? Oni isti koji sede sa njima u vladi i nikada ništa ne kažu o radu njenih ministara? Oni koji tvrde da je Dačić odličan šef policije, a Bajatović veliki humanitarni radnik koji malo malo pa sirotinji deli jednu od svojih plata? Ni iz Evrope niko više nema ništa protiv Miloševićevih drugova i drugarica. Zadovoljni su i hvale Dačića što je, za razliku od prošle godine, policiji naložio da štite učesnike Parade ponosa. A on, Ivica, je sam priznao da je bio protiv te Parade, a onda je kao svaki sposobniji seoski politikant, to što je morao pretvorio u svoju pobedu i svoja uverenja, i u stranku primio gej aktivistu Milićevića. Tako sada, blago nama, umesto ratne i zločinačke stranke imamo hipi stranku koja je za to da se vodi ljubav, s kim god, a ne rat.
Evropljani uostalom, po pitanju lustracije imaju prilično dosledan stav. Kada su za prošle izbore u Albaniji neki političari pokušali da ožive priču o lustraciji, iz EU su poručili da su za to imali vremena do 2000-te, ali da je sada kasno, jer smatraju da je priča o lustraciji samo instrument da se iz borbe za vlast eliminišu politički protivnici. Verovatno će na isti odgovor naići i najnovija ideja bugarskog premijera Bojka Borisova koji traži od predsednika da iz diplomatskih predstavništava povuče skoro polovinu ljudi za koje tvrdi da su radili za tajnu službu u vreme Todora Živkova.
Sutra je na demokrate red da još jednom iskažu lojalnost šefu stranke Borisu Tadiću. DS se jedno vreme hvalila da je jedina stranka u Srbiji koja je imala prave izbore za šefa stranke, ali ta tekovina nije dugo trajala. Tadić je, čim je pobedio Zorana Živkovića, poslušao tadašnji savet DSS-a i pročistio stranku od loših ljudi, između ostalih i Čedomira Jovanovića. To mu se isplatilo i sada sa svog trona samo nadgleda ko će mu biti prva dvorska dama i ko će ući u krug njegovih vernih samuraja.
Sećam se bogatog i raznovrsnog muzičkog programa na prošloj skupštini demokrata, taj muzički miks je odražavao politiku Tadićeve DS. Bilo je tu od svega po malo i za svakoga po nešto, od trubača, gudača, gutača vatre pa sve do rokera… što bi rekli ovi iz Politikinog zabavnika: kod nas ima sadržaja za sve od 7 do 107 godina. Ove godine demokrate će umesto glasačkih listića imati neke greb-greb kartice sa PIN brojevima, imaće i glasačke kabine koje će obezbediti potpunu tajnost glasanja. Svi će tajno da biraju između Tadića i Tadića: te kartice i te kabinice odražavaju shvatanje modernosti ove stranke, a to što nema konkurencije, što im, na primer, žene u stranci imaju tako ponižavajući status da ih u GO predstavlja Jelena Trivan koja je tu izabrana kao najzaljubljenija u svog šefa, nema veze.
DS za sada, na radost Evropljana i demokratske javnosti izgleda nepobedivo, ali i rimsko carstvo je nekada izgledalo nepobedivo. Cezar je mislio da zdravlje Rima i njegove demokratije ne zavise toliko od toga da li su centurije i centurioni najbolji način formiranja vojnih jedinica, a jesu bili, osvajali su svet. Ne, on je smatrao da će Rim uništiti jedna tehnička pojedinost: izborni postupak. I tada su kandidati krali na izborima, nameštali ih, isluženi vojnici su razbijali glasačke kutije i od tada datira cezareva rečenica: nijedna institucija nema autoritet, republika beše tek isprazna reč.
Muzika u današnjoj emisiji: Lhasa De Sela – Rising
Emisija Peščanik, najava, 17.12.2010.
Peščanik.net, 17.12.2010.