Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) apeluje na državne organe da zaštite ljudska prava građana i građanki Srbije i upozorava da se slučajevi nasilja, diskriminacije i govora mržnje veoma sporo procesuiraju.
U atmosferi u kojoj se fizički i verbalni napadi na LGBT populaciju pred „Paradu ponosa“ ponavljaju, u kojoj se nastavljaju napadi na Rome, sudski postupci koji se odnose na izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, politički i ideološki motivisano nasilje, kao i govor mržnje, jako dugo traju.
U istraživanju koje je u proteklom periodu sprovela Inicijativa uočeno je da uprkos velikom interesovanju javnosti za određene slučajeve, često se na otpočinjanje, a zatim i okončanje sudskog postupka čeka i po nekoliko godina. S druge strane, epilog postupaka koji relativno kratko traju je u mnogo slučajeva u potpunosti neadekvatno odmeravanje kazni za počinioce.
– Krivični postupak za paljenje Bajrakli džamije marta 2004.[1] godine još nije okončan. Optužnica protiv 20 osoba im stavlja na teret da su učestvovali u grupi koja je pokrala, oštetila i zapalila džamiju i teže i lakše povredila 22 policajca. Optužnica je podignuta 13. decembra 2007. godine, nakon trogodišnjeg istražnog postupka;
– Povodom nereda 21. februara 2008. godine,[2] tokom kojih je zapaljena ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, pokrenut je postupak protiv Milana Živanovića. Njemu se stavlja na teret učešće u paljenju ambasade, kada je u požaru poginuo Zoran Vujović iz Novog Sada, kao i krađa jakne i rukavica službenika ambasade. Suđenje Živanoviću je počelo 4. novembra 2009, da bi u februaru 2011. godine postupak bio iznova otpočet zbog promene sudije nakon završenog procesa izbora sudija. Nakon nedavnih napisa u dnevnom listu “Blic”, u kojim se tvrdi da je policija identifikovala 50 izgrednika, Republičko javno tužilaštvo je saopštilo da će proveriti tačnost ovih informacija, ističući da do sada od policije nije dobilo nikakvu informaciju o identifikaciji lica sa snimaka koje su zabeležile bezbednosne kamere;
– Vođe “Obraza” i “Srpskog narodnog pokreta 1389” Mladen Obradović i Miša Vacić optuženi su 30. oktobra 2009. godine za širenje diskriminacije na osnovu ličnog svojstva (seksualne orijentacije), a povodom “Povorke ponosa” koja je bila planirana za 20. septembar 2009. godine. Obradoviću se stavlja na teret širenje diskriminacije, organizovanjem pisanja grafita i izrađivanjem propagandnih materijala preteće i uvredljive sadržine za pripadnike LGBT populacije. Vacić je takođe optužen za širenje diskriminacije pribavljanjem i deljenjem propagandnog materijala i davanjem pretećih izjava u medijima povodom najavljenje “Povorke ponosa”. Njemu se na teret stavlja i neovlašćeno držanje vatrenog oružja, zbog čega je sud u daljem radu razdvojio ova dva slučaja. Krivični postupci u oba slučaja, koji se vode pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, (nekadašnji Prvi opštinski sud u Beogradu) još uvek nisu okončani.
– U neredima koje je prilikom održavanja „Povorke ponosa“ 10. oktobra 2010. godine izazvalo oko šest hiljada demonstranata, povređeno je više od 140 ljudi. Privedeno je 207 osoba, a 100 je zadržano u pritvoru zbog nasilničkog ponašanja i krađa. Sudski postupak je otpočet u slučaju 17 izgrednika. Za organizovanje nasilja, vođa “Obraza” Mladen Obradović je 20. aprila 2011. godine osuđen na dve godine zatvora. Pošto mu je ukinut pritvor u kome je proveo šest meseci, pušten je da se brani sa slobode. Njegova supruga Jelena osuđena je na godinu dana kućnog pritvora jer je trudna, a ostalih 15 optuženih na kazne zatvora od osam meseci do godinu i po. Za dela koja su im stavljena na teret zakonom predviđena kazna je od jedne do 12 godina zatvora;
– Inicijativa je 5. maja 2009. godine podnela tužbu protiv glavnog i odgovornog urednika „Nove srpske političke misli“ Đorđa Vukadinovića i novinara ovog časopisa Zorana Grbića zbog govora mržnje prema Albancima u Grbićevom tekstu „Očevi, oci i maćehe Srbije“, objavljenom 27. aprila 2009. godine. Postupak pred Prvim osnovnim sudom i dalje traje, nakon tri ročišta. Tuženi su 17. marta ove godine pred Ustavnim sudom pokrenuli inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba Statuta Inicijative mladih za ljudska prava.
Ovakva pasivnost i nezainteresovanost određenih državnih struktura za pronalaženje, procesuiranje i kažnjavanje osoba koje ugrožavaju i krše ljudska prava građana i građanki može samo da ohrabri huligane. Nezavisni sindikat policije je svojom izjavom da ovogodišnja „Parada ponosa“ ne treba da se održi, i time javnosti uputio jasnu poruku da izgrednicima zapravo niko ne može da se suprotstavi.
Inicijativa mladih za ljudska prava će sredinom septembra objaviti izveštaj koji je rezultat praćenja i analize procesuiranja slučajeva koji su od velikog interesa za javnost u Srbiji, a koji se tiču ugrožavanja i kršenja ljudskih prava.
Inicijativa mladih za ljudska prava, 31.08.2011.
Peščanik.net, 31.08.2011.
- 17. marta 2004. godine održan je protest ispred Vlade Srbije povodom nasilja nad srpskim stanovništvom na Kosovu nakon čega se grupa demonstranata okupila ispred Bajrakli džamije u Gospodar Jevremovoj ulici u Beogradu. U noći između 17. i 18. marta, oko 100 demonstranata probija policijski kordon na uglu ulica Kralja Petra i Gospodar Jevremove, pošto se policija povukla iz Gospodar Jevremove. Demonstranti su tom prilikom, uzvikujući parole „ubij Šiptare”, polupali prozore i inventar džamije, a potom je zapalili. ↑
- 21. februara 2008. godine ispred Narodne skupštine u Beogradu, povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, tadašnja Vlada premijera Vojislava Koštunice organizovala je miting “Kosovo je Srbija”, kao i moleban ispred Hrama Svetog Save na Vračaru. Okupljanje se ubrzo pretvorilo u divljanje na beogradskim ulicama, tokom koga je zapaljena ambasada SAD i napadnute ambasade Velike Britanije, Turske i Hrvatske. U neredima je poginula jedna osoba, a povređeno je više od 150 demonstranata i policajaca. ↑