Sir Bedevere: Tell me, what do you do with witches?
Crowd: Burn, burn them up!
Sir Bedevere: And what do you burn apart from witches?
Villager: More witches!
Sir Bedevere: Izvinite, šta radite sa vešticama?
Gomila: Spalite ih! Spalite ih!
Sir Bedevere: A šta palite osim veštica?
Seljanin: Još veštica!
Monty Python and the Holy Grail / Monti Pajton i sveti gral
Kada bismo anketirali najbliže prijatelje, sličnomišljenike, razuman deo ove zemlje dakle, i pitali ih šta misle o tome što će Sonja Biserko svedočiti u postupku Hrvatska vs. Srbija, i to na poziv Hrvatske, šta mislite da bi ljudi rekli?
Mislim da ova tupa tišina koja vlada i na sajtu Peščanika daje odgovor na to pitanje. Sa jedne strane, Večernje novosti, Informer, Politika (sa posebnom uređivačkom pažnjom gospođe Smajlović), Pečat, B92, Naši, Obraz, 1389, opozicioni Blic, aman, svi se slažu da se izdajica konačno pokazala u svom punom sjaju. Zahvaljujući ovom svedočenju, sve što je Biserko radila od devedesetih godina do danas sklapa se u logičnu celinu. Uvek je bila protiv Srbije, zastupala ustaške interese, bombardovanja, jela malu decu, radila za CIA i Vatikan. Albance da i ne pominjem.
Sa druge strane, mi koji smo utripovali da smo bolji od gorepomenutih – ćutimo. A zašto ćutimo? Moguće je zato što se pomalo slažemo sa narodnim odisajem. Slažemo se da je ovo pogrešno, protiv sopstvene zemlje, nije patriotski. Naravno, mi nismo za to da se SB oduzme državljanstvo i da se ona protera, nismo ni za to da je baš ubiju na ulici kao onog drugog komunistu Stambolića. Ne, mi nismo za takve metode. U isto vreme, nije nam se digao tlak zbog toga što jedna punoletna građanka Srbije već dve nedelje ne sme da izađe na ulicu. Ipak je to njen problem. Ako već hoće da koristi svoje građanske slobode do kraja, morala bi malo bolje da razmisli o krvnom pritisku prosečnog Srbina.
Mi dobri ljudi se na koncu ipak zalažemo za to da moraju postojati neke crvene linije koje se ne smeju prelaziti.
Vi danas u Srbiji ne smete da se ne složite sa Vučićem. Ne smete ni da kažete da je suvereno pravo slobodnog pojedinca da se pojavi na nekakvom međunarodnom sudu i da svoj iskaz.
Naravno, niko nije postavio pitanje kakav bi taj iskaz zapravo bio. Uzima se kao prirodno da će žena reći da je 7,2 miliona građana Srbije krivo za rat u Hrvatskoj, da smo svi bacali karanfile na tenkove, slali rakiju i decu na ratište.
Čini mi se da se ovde radi o testu demokratskog i slobodnog društva, koje ni pod kojim uslovima ne sme dozvoliti javni linč, jer je u društvima poput srpskog javni poziv na osvetu previše puta završio praktičnom osvetom. Radi se i o testu izvesne Liberalno demokratske partije. Naravno, ne mislim na alpinistu Jovanovića, ali recimo da pitamo gde je Bojan Đurić? Bolje da ne pitamo.
Eto, godina druga Vučićeve epohe donosi značajna usaglašavanja i na „levoj“ i na desnoj strani spektruma: LDP i SNS, SPO i SNS, Liga i SNS, uskoro i DS i SNS. Sve je to jedna lista sa apostolom Vučićem na čelu. A onda smo na sve to, zahvaljujući Sonji Biserko, dobili priliku za viši stepen opštenarodne sloge. Ostaje još samo da se dogovorimo šta i kako oduzeti Sonji. Za početak joj svakako treba oduzeti pasoš, raspitati se da li je korisnik penzije, da li možda ima neku nekretninu? Sve to konfiskovati, za pravni savet (zarad legalnosti) pitati SANU, a Pravni fakultet da proveri zakone nacističke Nemačke iz tridesetih. Rezultate objaviti u Večernjim novostima. Naravno, budući da je ovo zemlja civilizovanih ljudi, svakako nećemo ići dalje od ovih administrativnih mera. Ovo ipak nije zemlja nasilnika. Ovde se konflikti tradicionalno mirno rešavaju.
Za kraj, odlomak iz Večernjih Novosti (22. novembar 2013). Reč je o idejama dr Miroslava Svirčevića iz Balkanološkog instituta SANU. Ideja je sjajna i prevazilazi gore pomenute administrativne mere:
KAKO TO RADI AMERIKA
Američki pesnik Ezra Paund je tridesetih godina 20. veka uživao Musolinijevo gostoprimstvo. Čak je i radio na jednom popularnom italijanskom radiju, na kojem je postao fašistički propagandista. Američka administracija ga je 1943. godine optužila za izdaju zemlje, da bi ga italijanski partizani predali američkoj vojsci u Đenovi, koja ga je tretirala kao pravog ratnog zarobljenika. Nikada nije bio optužen, niti je protiv njega vođen krivični postupak. Proglašen je neuračunljivim, što je automatski povlačilo odsustvo krivične odgovornosti. Ja, naravno, ne pozivam na bilo kakvo nasilje protiv gđe Biserko, već samo skrećem pažnju na to kako bi se provela da je američka državljanka i da je odlučila da radi protiv interesa SAD.
* pseudonim
Peščanik.net, 27.11.2013.