Od početka pandemije korona virusa u prvi plan su izbile dve teme. Prva je neminovno bila vezana za stanje sistema javnog zdravlja: da li imamo dovoljno zaštitne opreme, kreveta, lekara i respiratora, kada uvesti mere socijalnog distanciranja i u kom obliku. Pošto je postalo jasno da ćemo morati da ograničimo kretanje, pa samim tim i odlaske na posao, počele su diskusije o posledicama pandemije po ekonomiju. Delovalo je da tu postoji priličan konsenzus, barem među evropskim zemljama: izbora nema jer je potencijal širenja virusa vrlo visok te stavljajući živote na prvo mesto svesno ograničavamo privrednu aktivnost. Neke zemlje, poput Engleske, izvesno vreme koketirale su s konceptom kolektivnog imuniteta ali nakon što su se suočile s rastućim brojem zaraženih odustale su od takve strategije i prešle na pun set mera socijalnog distanciranja: od zatvaranja škola i rada od kuće, preko izolacije, ograničenja kretanja i otkazivanja masovnih skupova. S druge strane, Švedska je ostala privržena ideji da će uz relaksiraniju verziju mera, bez uvođenja strogog karantina, ići u pravcu postizanja kolektivnog imuniteta i tako sačuvati privredu od velikih gubitaka. Šveđani inače spadaju u narode kojima nije problem da drže socijalnu distancu, išla su objašnjenja, pa će lako prihvatiti nove mere i uz mala prilagođavanja omogućiti da život nastavi da teče relativno nepromenjeno.
Nešto više od dva meseca pole potvrde prvog slučaja, Švedska se našla među prvih deset zemalja s najvećim brojem žrtava od korona virusa. Izgleda da neće uspeti ni da sačuva svoju privredu s obzirom da će prema predviđanjima Međunarodnog monetarnog fonda 2020. godinu završiti s padom BDP-a od 6,8 odsto, što je veći udar na privredu nego u susednoj Finskoj i Norveškoj. Ove dve zemlje, s druge strane, vrlo brzo posle registrovanja prvih slučajeva zaraženih odlučile su se na strogi karantin i trenutno imaju gotovo sedam puta manji broj preminulih od Švedske.
Zašto je bilo nerealno očekivati da privreda može na bilo koji način da se zaštiti od pada u ovoj godini? Uzmimo primer Tajvana koji se za sada vrlo uspešno bori s korona virusom imajući u vidu da je u populaciji od 24 miliona stanovnika umrlo svega sedmoro ljudi. Njihova strategija je sadržala niz koraka za kontrolu zaraze, ali bez zatvaranja škola, poslovnih subjekata i drugih strogih mera ograničenja kretanja. Pa ipak, usluge, poput industrije zabave i ugostiteljstva, pretrpele su veliki udarac iako nijedan od ovih objekata nije bio zatvoren. Odlasci u bioskop su opali za čak 76 odsto u odnosu na isti period prošle godine, odlasci u restorane smanjeni su za 22 odsto. Ukupna potrošnja (bez namirnica i goriva) zabeležila je najveći pad od poslednje svetske ekonomske krize iz 2009. godine. Tajvan se suočio i sa smanjenjem prodaje njihovih proizvoda u drugim zemljama u kojima je opala potrošnja. U aprilu su zabeležili najveći pad porudžbina industrijskih proizvoda u poslednjih 11 godina.
Drugim rečima, da biste spasili privredu nije dovoljno da držite zarazu pod kontrolom i da pustite privredne subjekte da rade. Ovo je važna pouka i za zemlje koje su nestrpljive u vezi s otvaranjem ekonomije jer iako veruju da će se sve vratiti na staro čim se ukinu mere socijalnog distanciranja malo je verovatno da će se to zaista i desiti. Potrošači će zbog neizvesnosti (recimo, od gubitka posla) još neko vreme odlagati kupovinu posebno onih dobara koja nisu neophodna (novi nameštaj ili automobil), a firme će smanjivati investicije. U drugim situacijama će oklevati s potrošnjom iz razloga zdravstvene bezbednosti (odlasci u restorane, hotele). Ima i primera, kao onih u Sjedinjenim Državama, gde poslodavci ne žele u potpunosti da se vrate poslu jer se boje tužbi zaposlenih u slučaju da se zaraze virusom zbog uslova na radnom mestu. Takođe, u nekim od federalnih država koje su krenule s izlaskom iz karantina restorani, suočeni sa zakonskim ograničenjem broja gostiju, razmišljaju da li im se uopšte isplati da otvore svoje objekte. Dakle, iako se na početku krize govorilo da će se ekonomska aktivnost od izbijanja pandemije kretati u obliku slova V, odnosno da će posle naglog pada uslediti brz oporavak čim izađemo iz svojih kuća, sve su manji izgledi da će se to predviđanje obistiniti.
Svi podaci kojima smo zatrpani ovih dana o padu bruto domaćeg proizvoda, sunovratu berzanskih indeksa, jednom rečju – privrednoj katastrofi neviđenih razmera – pokušavaju da procene ekonomske troškove mera socijalnog distanciranja. Ipak, nedavni razgovor s dvojicom ekonomista Univerziteta Čikago pokazao je da su ekonomske koristi od socijalnog distanciranja neuporedivo veće. Uz pomoć epidemiološkog modela, poredeći scenario sa merama karantina i bez njih, oni dolaze do rezultata da bi tri do četiri meseca socijalnog distanciranja u Sjedinjenim Državama spasilo 1,76 miliona života. Od tog broja čak 630 hiljada života bi bilo spaseno jer bi se u scenariju s karantinom ograničio broj situacija u kojima bolnice s pretrpanim kapacitetima te nedovoljnim brojem respiratora i osoblja ne bi bile u stanju da pruže negu svim zaraženim osobama. Kada se ovih 1,76 miliona života uz pomoć koncepta statističke vrednosti života pretvori u novac, dobija se iznos od neverovatnih 8 biliona dolara, što predstavlja 40 odsto vrednosti ukupnog godišnjeg bruto domaćeg proizvoda Sjedinjenih Država. Koncept statističke vrednosti života se inače koristi prilikom izrade propisa usmerenih ka smanjenju zdravstvenih rizika, konkretno stope smrtnosti, poput onih koji regulišu bezbednost na putevima ili zaštitu životne sredine.
Kako tvrde ova dvojica istraživača, trenutno ne postoji nijedna politika koja bi mogla da donese ovoliku ekonomsku korist stanovnicima Amerike kao što su mere socijalnog distanciranja. Svako domaćinstvo u proseku ima potencijalnu korist u iznosu od 60 hiljada dolara, što je dobitak koji nijedna druga politika ne može da proizvede. Naglašavaju da je to donekle i potcenjen iznos jer ne uzima u obzir mogućnost da će virus korona povećati morbiditet, odnosno stopu oboljevanja od određenih bolesti. Recimo, već se javljaju prvi dokazi da je virus kod zaražene dece povećao broj oboljevanja od Kawasaki bolesti, a kod starijih pacijenata pojavu šloga. Koristi od socijalnog distanciranja u iznosu od 8 biliona dolara potcenjene su i zbog toga što još nemoguće u ovom trenutku ukalkulisati moguće posledice na dugi rok koje su zabeležene kod ranijih pandemija. Na primer, istraživanja dokumentuju da je Španska groznica dovela do trajnih zdravstvenih oštećenja kod osoba koje su in utero zaražene virusom.
Ekonomisti su navikli da razmišljaju u okvirima nagodbi, kompromisa prilikom izbora između alternativa. U slučaju krize izazvane pandemijom virusa korona izbor koji je izbio u prvi plan, čak i kada nije bio ovako eksplicitno formulisan, jeste onaj između spasavanja privrede i ljudskih života. Proračuni koji, uzimajući u obzir statističku vrednost života, računaju ekonomske koristi od karantinskih mera pokazuju da nagodbe između spasavanja privrede i života nema. Privredu teško možete sačuvati od gubitaka bez obzira da li ste uveli karantin ili ne, ali postojanje mera socijalnog distanciranja, s druge strane, znatno smanjuje potencijalni broj preminulih. Izbor je u tom slučaju jasan.
Autorka je profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Peščanik.net, 20.05.2020.
KORONA