Partijsko prepravljanje vlade ulazi u završnu fazu a među igračima koji su izvanrednim zalaganjem uspeli da sačuvaju svoje fotelje od pošasti rekonstrukcije, po svemu sudeći, biće i ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović. Naravno, nije to priznanje za rad njenog kabineta; planovi dva maršala mogli su mirne duše na mesto ministra, ili bar uticajnog savetnika u ministarstvu zdravlja rasporediti Homera Simpsona, vrsnog američkog nutricionistu.
Reč je, tek, o potvrdi političke odluke da je ovu žrtvu tranzicije najbolje ostaviti da na miru trune kraj puta u Evropu. Vlasti u tome, očigledno, imaju punu podršku birača.
Odlično informisana i vrlo motivisana za bunt kad je reč o parapsihološkom zdravlju ugroženom isparenjima mlaznih aviona, HAARP zračenjem i antinarodnim zahtevima za kontrolu kukuruza ili svinjokolja – srbijanska javnost neobično je ravnodušna prema raspadu ne samo sopstvenog zdravstvenog sistema već, čini se, i sopstvenog zdravlja.
Masne naslage u krvnim sudovima čuvaju se poput kakvog svetosavskog zaveta, a promocija nezdravih navika izraz je nacionalnog identiteta.
Ponosni na to što jesmo, poentiraće reklamni spot između dva priloga o ubrzanoj modernizaciji Srbije, dok dobroćudni čiča majstoriše oko praseta na ražnju i zaliva ga pivčugom. Za razliku od nekakvog francuskog fićfirića što je u prethodnom kadru šećerom u prahu posipao kolače za devojčice. Muškarci znaju zašto.
Oni muškarci koji pripadaju starosnoj kategoriji rumenog Mileta iz reklame, tipičnog predstavnika rizične grupe, ukoliko su početkom ove godine upisani na listu čekanja za jednostavan zahvat na srcu, opterećenom naslagama ponosa i masti, na red će stići za oko tri godine. Ukoliko ne stignu, neće nikome napraviti mesta na listi čekanja, naprotiv; broj obolelih u neprestanom je porastu.
Na pretposlednjem mestu u Evropi po broju obavljenih transplantacija, Srbija je u evropskom vrhu po broju obolelih od kardiovaskularnih bolesti ali i, još značajnije, po stopi smrtnosti usled ovih oboljenja. Nacija nam je lider i po smrtnom ishodu svih oblika malignih bolesti. Svaka druga smrt među građanima Srbije uzrokovana je bolestima srca, svaka peta karcinomom.
Više od 20.000 ljudi godišnje umire od raka, sa stalnom tendencijom rasta. Broj novootkrivenih slučajeva oboljenja od karcinoma tokom godine već prevazilazi 30.000. Četiri hiljade prosečnih Miletovih supruga i ćerki godišnje oboli od raka dojke. Više od trećine će ih tokom iste godine umreti.
Niko ne zna zašto.
Prema nepotpunim podacima, za poslednjih deset godina iz evropskih fondova za razne spasilačke projekte u posrnulom srbijanskom zdravstvu isparilo je više od milijardu i po evra. Pa ipak, prošle godine je prema indeksu EHCI kojim se meri standard evropske zdravstvene zaštite na osnovu 42 indikatora u 34 evropske zemlje, Srbija zauzela ubedljivo poslednje mesto.
Mada razmatra strateški prelazak na elektronske zdravstvene knjižice, Srbija do danas nije uspela da sastavi čak ni uredan nacionalni registar bolesti od kojih joj stanovništvo najčešće umire. Ni privatne ni državne zdravstvene ustanove nisu obavezne da dostavljaju podatke o obolelima iz svoje nadležnosti u centralnu ustanovu za javno zdravlje, pa su svi ovi sumorni brojevi samo procene odoka.
Medijima, pretvorenim u odrede za brzo reagovanje na lične tragedije nesrećnog Mileta i praćenje ožalošćene familije, zastrašujuće statistike služe samo za dizanje rejtinga i tiraža. Od javnih rasprava najdraže su im one u kojima ravnopravno diskutuju doktor i piljar, svako sa svojim argumentima za odnosno protiv, recimo, primene petroleja u lečenju kancera.
U ovoj terminalnoj fazi domaćeg zdravstva ni doktoru se više ne može verovati: sistem na koji bi se mogao osloniti je u potpunom rasulu, bez milosti je prepušten pacijentima izluđenim bedom, birokratijom i sistematskim ponižavanjem u čekaonicama. O farmaceutskim korporacijama, političkim i ostalim krupnim izazivačima korupcije izlišno je govoriti.
Pre nešto više od godinu dana u rezoluciji Evropskog parlamenta korupcija u zdravstvenom sistemu Srbije izdvojena je kao posebno zabrinjavajuća prepreka u procesu pridruživanja Uniji. U međuvremenu je nekoliko uzbunjivača platilo cenu hrabrosti, a poneka smena i najava krivične istrage još uvek više liče na rutinsko čišćenje zatečenog kadra po smeni vlasti nego na ozbiljnu borbu protiv korupcije.
Evropa od Srbije traži i aktivno planiranje prevencije kao najefikasnije i najjeftinije mere u suzbijanju kardiovaskularnih i malignih oboljenja, ali Srbija iz nekog razloga ne popušta pod ovim pritiskom. Računicu je ovih dana izveo direktor Kliničkog centra Srbije prema kojoj tri merenja holesterola u krvi godišnje koštaju nekoliko hiljada dinara po pacijentu, dok cena saniranja posledica infarkta usled nelečenog povišenog holesterola iznosi oko 5.000 evra.
Ministarka zdravlja je zasad ustanovila da su bolesničke sobe na pojedinim državnim klinikama prenatrpane. Rekonstruisana vlada znaće zašto.
Peščanik.net, 22.08.2013.