Centar za kulturnu dekontaminaciju predstavlja
Rizik #2: Srpski Faust i drugi citati
proto-produkcioni triptih (Hrabrog pozorišta)
1) Srpski Faust: Umesto predstave
– Kritičko čitanje (kon)teksta –
Tanja Simić-Berclaz: Srpski Faust i drugi citati
Umesto predstave, CZKD, 10.12.1996.
Koncept čitanja: Boris Bakal/Katarina Pejović
2) Biljana Jovanović:Soba na Bosforu/Centralni zatvor/Štanhajm
Dramaturška rekonstrukcija i režija: Zlatko Paković
3) Zorica Jevremović: Kopile
Režija: Anja Suša
O čemu pozorište govori kada govori o sebi? O čemu pozorište može i/ili treba da govori ovde i sada? Kakvi su obrisi (ne)moguće političke dimenzije pozorišta danas? Konsenzus i kompromis – gde je granica i koja je priroda provodnika između njih? Čemu pamćenje? Zašto zaborav? Da li pozorište govori (o) zajednici? I ako da, (o) kojoj zajednici?
Drama “Srpski Faust i drugi citati” Tanje Simić-Berclaz povod je (ali ne i jedini uzrok) pokretanja novog produkcionog ciklusa unutar projekta RIZIK Centra za kulturnu dekontaminaciju. U pitanju su tri pozorišna događaja zasnovana na sasvim različitim scenskim i dramaturškim polazištima, kojim se Centar za kulturnu dekontaminaciju vraća ovim i mnogim drugim pitanjima. Prostor je isti kao i burnih 1990-ih, kada je stvarnost, u nekoliko navrata, prodrla u pozorište do tačke njegovog (makar kratkotrajnog) institucionalnog zaustavljanja i kada su analiza, refleksija i dijalog bili nužni izlaz za pozorišne profesionalce. Vreme, međutim, menja svoje odlike brzinom (ili sporošću?) koju naše pozorište s mukom prati – ako mu je uopšte i stalo do toga.
U polazištu svake od tri proto-produkcije su dramski tekstovi autorki koje pripadaju različitim generacijama, ali za koje je zajedničko opredeljenje pozorištu najpre određenom idejama rizika, provokacije, sukoba sa neposrednim socijalnim, političkim i umetničkim okruženjem i vremenom u kom stvaraju. U pitanju su tekstovi SRPSKI FAUST I DRUGI CITATI Tanje Simić-Berclaz u scenskoj postavci zagrebačkog kolektiva “Bacači Sjenki”, SOBA NA BOSFORU, CENTRALNI ZATVOR i ŠTANHAJM Biljane Jovanović čiju dramaturšku i scensku rekonstrukciju potpisuje Zlatko Paković i drama KOPILE Zorice Jevremović, u rediteljskoj interpretraciji Anje Suše.
Predstojeći produkcijski triptih CZKD-a pokreće se u vreme mnogih otvorenih pitanja koja, za razliku od vremena 1990-ih, ovaj put, ne nalaze artikulaciju u uličnom protestu i građanskom buntu. Da li je pozorište prostor te artikulacije?
Razmatranja ovih tema biće strukturirana svaki put u drugom ključu. Ovaj put, pozvali smo osnivače grupe Bacači Sjenki, Borisa Bakala i Katarinu Pejović (beogradskoj publici, između ostalog, poznate i po predstavi “Ex-pozicija” nagrađenoj na BITEF-u 2007) da oblikuju vreme i prostor našeg prvog susretanja.
SRPSKI FAUST: UMESTO PREDSTAVE
– Kritičko čitanje (kon)teksta –
Koncept čitanja: Boris Bakal/ Katarina Pejović
Čitači i pevači: Boris Bakal, Katarina Pejović, Dragan Mićanović, Dragan Ristić i ROMA KAL, svi prisutni
CZKD, subota, 20. juni u 18h
(10. 12. 1996 – 20. 6. 2009 – … … … )
Bacači Sjenki su neprofitna međunarodna umjetnička i produkcijska platforma za interdisciplinarnu suradnju, stvaralaštvo te promišljanje intermedijalnih umjetnosti. Bavljenje javnim gradskim prostorom kroz različite umjetničke intervencije i projekte jedno je od glavnih područja na koje je fokusiran njihov rad. Od osnivanja 2001. godine do danas, ostvarili su i ostvaruju projekte: Shadow Casters, Process_in_Progress (proces_grad 03), Čovjek je prostor: Vitić_pleše, Bilježenje grada/Bilježenje vremena te Ex-pozicija (proces_grad 02).
RIZIK, projekat hrabrog pozorišta
Rizik shvatamo kao mogućnost, kao prostor i vreme u kojima uspostavljamo priliku za lične i institucionalne inicijative, kao idealizovani, ali i operativni mehanizam unutar kog se umesto “dogovorenih rizika” i “dogovorenih uspeha”, umesto “konsenzusa po svaku cenu”, otvara i realizuje sve ono što je nemoguće uraditi na drugom mestu, a što je nužno uraditi sada i ovde.
Rizik je imanentna kritika postojećeg modela “proizvodnje pozorišta”. Rizik je pokušaj da se ukaže na nedostatak kritičkog mišljenja o prirodi takve pozorišne produkcije. Istovremeno, to je i sasvim određeni predlog kulturne politike, model jednog od mogućih načina da se vratimo onoj umetnosti koja ulog sopstvenog autoriteta pretpostavlja rasporedu unutar hijerarhije moći.
Pre svega – Rizik je avantura, ah, u ime ideala. Rizik je i negacija i afirmacija. Izabrano promišljanje pozicije Centra za kulturnu dekontaminaciju ovoga puta na teritoriji pozorišne produkcije. Rizik je nastao kao analiza postojeće pozorišne produkcije u kojoj je poređenje sa “ovim ovde” postalo merilo vrednosti, “Rizik” je, dakle, jedan predlog, priziv i poziv.
Prva produkcija projekta RIZIK realizovana je u periodu oktobar 2007/februar 2008. godine kada su na scenama Centra za kulturnu dekontaminaciju, Beogradskog dramskog pozorišta i Magacina u ulici Kraljevića Marka izvedene drame EVROPA, ŽENA-BOMBA i RIO BAR Ivane Sajko, u režiji Bojana Đorđeva.
Peščanik.net, 18.06.2009.