U listu Danas od ponedeljka 22. marta 2010. godine (broj 4557) objavljen je članak dopisnice iz Niša pod naslovom „Gnusna je neistina da smo ultradesničari“. U tom članku dekanica Pravnog fakulteta u Nišu, prof. Nevena Petrušić, iznela je niz netačnih tvrdnji, spominjući moje ime u veoma negativnom kontekstu.
U uzaludnom očekivanju vašeg dopisnika da čuje i drugu stranu, kako je, mislio sam, već red, prinuđen sam da Vam se sada obratim imajući u član 37 Zakona o javnom informisanju.
U vezi sa objavljenim člankom, upoznajem javnost sa sledećim činjenicama:
Prvo, izjavljujem da nisam ni na koji način uticao na prof. Nevenu Petrušić da dâ onakve izjave o tribini na Pravnom fakultetu u Nišu na kojoj je promovisana knjiga o Srebrenici. Sama ih je dala. Isto tako, izjavljujem da je nisam savetovao da se ogluši o zahteve nevladinih organizacija da se ta tribina ne održi. I to je uradila sama.
Drugo, i dalje tvrdim da je Katedra za međunarodnopravne nauke jednoglasno zatražila da se prekine sa praksom da se zbog održavanja tribina u organizaciji Srpske nacionalne svesti, Dveri srpske i Saveza studenata (bez odobrenja uprave fakulteta i bez plaćanja zakupnine) remeti normalan proces nastave. Upravo zbog njihovog održavanja u amfiteatru fakulteta u više navrata je prekidana nastava, odnosno studenti i asistenti koji su imali vežbe u tom terminu morali su da se sele u druge sale (tribine su počinjale u 19h, a vežbe trajale do 20h). Tu činjenicu žele da potvrde i studenti i asistenti kojima se to događalo.
Treće, dekanica Petrušić jeste uskraćivala informacije od javnog značaja koje su od nje tražene i o tome postoji obimna dokumentacija (zajedno sa rešenjima poverenika br.07-00-0434/2009-3 od 29. juna 2009. godine i br.07-00-00527/2009-03 od 27. novembra iste godine kojima joj je naloženo da te informacije pruži). Tu dokumentaciju ima i poverenik, te se istinitost mojih tvrdnji može lako proveriti. A povod za uskraćivanje – master studije iz oblasti evropskih integracija – posebna je (ružna) tema zbog koje je dekanica Petrušić prekršila Zakon o visokom obrazovanju, što je u svom izveštaju o izvršenom nadzoru nad radom Pravnog fakulteta u Nišu iz jula 2009. godine potvrdila inspekcija Ministarstva prosvete Republike Srbije. Ukoliko je potrebno, mogu otvoriti i tu temu, vrlo dokumentovano, svakako.
Četvrto, teško je razumeti reakciju dekanice Petrušić. Kao profesor procesnog prava, nije smela sebi da dozvoli da nešto tvrdi bez dokaza i da upire prstom na druge (actori incumbit probatio). Podaci o kojima je reč bili su predmet diskusija na sednicama Nastavno-naučnog veća i sadržani su u „materijalima“ za sednice Veća bilo u papirnatom ili elektronskom obliku. Kao takvi, dakle, oni su bili dostupni svakom članu Veća, štaviše, svakom zaposljenom na fakultetu. Činjenica da sam insistirao na otklanjanju nezakonitosti u radu dekanice Petrušić ne znači automatski da sam bilo kome dostavljao bilo šta.
Peto, pretnja pokretanjem disciplinskog postupka je krajnje neprimerena. Najpre, dekanica Petrušić preti članu akademske zajednice zbog korišćenja ustavom zajemčenog prava na pristup informacijama od javnog značaja! Osim toga, nekoliko dana unapred najavljuje kakvu će odluku Savet doneti, pri čemu ovaj organ, prema Statutu fakulteta u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke drugih organa, te nije ovlašćen niti može tražiti pokretanje disciplinskog postupka. Ne mogu poverovati da dekanica Petrušić ne zna koje su nadležnosti Saveta fakulteta.
Šesto, odbacujem navode da sam „unutrašnje nesporazume“ i „sukob“ na fakultetu iskoristio za „lično razračunavanje“ sa dekanicom Petrušić i na taj način „diskreditovao ne samo nju, već i čitav fakultet“. Ukazivanje na nezakonitosti u radu dekana, obraćanje nadležnim državnim organima da izvrše inspekcijski nadzor i otklone nezakonitosti i podnošenje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja ne mogu se nikako smatrati napadom na ličnost dekana niti narušavanjem ugleda fakulteta. Stoga se u ovom slučaju ne radi o nekom ličnom sukobu između mene i dekanice Petrušić, već je u pitanju suštinsko neslaganje oko načina na koji se brani ugled fakulteta. Uvek sam zastupao stav da se ugled fakulteta najbolje štiti doslednim poštovanjem zakona i zakonitim radom dekana, a ne delatnostima praeter ili contra legem i zatvaranjem očiju pred pojavama neprimerenim akademskoj sredini i pokušajima njihovog prikrivanja i relativizovanja.
Autor je profesor Pravnog fakulteta u Nišu
Danas, 01.04.2010.
Peščanik.net, 01.04.2010.