Paganski običaj kojim se svakoj novoj Vladi ostavlja sto dana da luduje bez granica, navodno: da na miru pokaže šta zna i ume – bez ikakvog razloga primio se u Srbiji gde ovih dana u kolektivnom urnebesu slavimo tromesečnu agoniju najnovije Koštuničine Vlade koja se po količini akutne poremećenosti nimalo ne razlikuje od prethodnog Koštuničinog kabineta; upravo zbog vesele činjenice da je Nova Vlada zapravo Stara Vlada – opet su s nama isti pacijenti: Velimir Ilić, Mlađan Dinkić, Dragan Jočić – obeležavati jubilej znači sudsko priznanje da se nešto bitno promenilo od trenutka kad je Vojislav Koštunica na mestu premijera nasledio Vojislava Koštunicu.
Sasvim nebitan podatak da je u New Vladi čak desetak ministara iz nekakve Demokratske stranke – u ovih 100 umrlih dana nije bilo moguće proveriti; čak i pod science-fiction uslovom da u Koštuničinom timu stvarno ima ministara ili potpredsednika kojima je partijski šef Boris Tadić, poslednjih tri i pol meseca uspešno su se sakrivali, nestajali, bežali od javnosti, ćutali, putovali što dalje od Srbije, usavršavajući nevidljivost kao karakternu osobinu ljigavosti.
Imao se ispravan utisak da ovom zemljom, u tandemu, vladaju Velimir Ilić i Vojislav Koštunica: prvi se kao lav borio da nikako ne vidimo ugovor Vlade za koncesiju autoputa, usput se bavio neprijateljskim muzičkim sadržajima na vlastitom Saboru u Guči, nastavio da gradi privatnu bolnicu od nekoliko tisuća kvadrata, stotine svojih nekretnina stavio u stanje bojne gotovosti – dok je melanholični Koštunica, opsednut demonskom idejom da sačuva Kosovo u Srbiji, dane, nedelje i mesece provodio u rusofilskom transu, udišući pravoslavni ekstazi koji mu se, kao olovo, taloži u mozgu, odakle mu je pre deset dana utekla misao da Amerika na Balkanu pravi “NATO državu”.
Nije prošlo ni dvadeset minuta od Koštuničinih reči, a negde iz školskih klupa se oglasio ministar prosvete Zoran Lončar i oštro osudio stvaranje “NATO države”, upozoravajući Ameriku na čvrst stav njegovog Ministarstva. Već pet sati kasnije, javio se ministar policije Dragan Jočić i oštro osudio stvaranje “NATO države”, upozoravajući Ameriku i njene saveznike na još čvršći stav njegovog Ministarstva nego što ima Ministarstvo prosvete; istog dana, uveče, oglasio se i državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković koji je oštro osudio stvaranje “NATO države”, upozoravajući Ameriku na flagrantno kršenje Rezolucije 1244.
Već negde oko ponoći, pisanom izjavom za agenciju Beta, javio se izvesni Srđan Đurić i vrlo oštro osudio stvaranje “NATO države”; Đurić koji je u prošloj Vladi bio šef Vladine kancelarije za odnose sa javnošću, danas je “premijerov lični savetnik za medije”, što je dovoljno besmislena a posebno opasna vojna pozicija iz koje je upozorio Ameriku na posledice njihove nepromišljene odluke spram “NATO države”. Nije hteo niti je smeo da izostane ministar energetike i rudarstva Aleksandar Popović koji je u najnovijem intervjuu oštro osudio stvaranje “NATO države”; Popović je energetski kazao i rudarski objasnio da se samo u planu pregovarača Martija Ahtisarija predviđa da “u navodno nezavisnom Kosovu” NATO snage imaju neograničenu vlast i da uopšte nemaju civilnu vlast nad sobom.
Tek se zahuktalo: idućeg dana ili možda juče, javio se još jedan savetnik premijera Koštunice, vrtoglavo-suludi Aleksandar Simić. Poznat po šizofrenom smislu za antialbansku šalu, raspolućeni Simić je prvo oštro osudio stvaranje “NATO države” a potom predložio da se na Kosovo što pre vrati hiljadu srpskih policajaca i srpskih vojnika prema kojima – kaže on – tamošnje stanovništvo ima “ambivalentan” odnos! Koliko je Simićeva bolest uznapredovala, pokazao je kad je posegao za uomobolnim objašnjenjem: povratak uniformisanih Srba na Kosovo – smatra Simić – realna je opcija. Toliko realna da je pre moguće da delegacija DSS na čelu sa Koštunicom poseti Veneru i proveri ima li tu nekih srpskih grobova – nego što ćemo srpske maskirne policajce videti bilo gde na tlu odavno nezavisnog Kosova.
Ima još: priliku da se nasloni na Simićevu velelepnu ideju o povratku naoružanih uniformisanih Srba na svetu srpsku zemlju – nije propustio Koštuničin ideolog i, dabome, savetnik, Slobodan Samardžić; u uvodu je osudio stvaranje “NATO države” a potom podržao bolesnog Simića glede Rezolucije 1244 kao Svetog pisma.
Da čitava priča dobije međunarodni sertifikat ludila – potrudili su se neizbežni Rusi, komada četiri: upravo je toliko Putinovih robova glasno izrazilo protivljenje stvaranju “NATO države”, što je u ovdašnjim medijima izazvalo ekstazu sličnu onoj od pre nekoliko dana kad su u ovdašnjem zoo-vrtu medvedi pojeli čoveka a ti isti tabloidi, sa slašću, na naslovnim stranama doneli fotografije raskomadane žrtve.
Kad se dramatično strpljivom specijalisti za mentalne DSS-bolesti moglo učiniti da ova saga ipak ima srećan kraj ili bilo kakav kraj – nigde medveda kad ti stvarno treba! – opet se, po drugi put, oglasio ministar prosvete Zoran Lončar. Ovo lice koje je u prethodnoj (staroj) Vladi bilo ministar za lokalnu samoupravu i koje, očigledno, ima diplomatske ambicije – ponovo je osudilo stvaranje “NATO države”, uz prugasti nastavak da je “Amerika najveća prepreka kompromisu između Beograda i Prištine”.
Budući da već deset minuta nema nijednog DSS člana da se ispovraća na “NATO državu” – pažljivo pratim radio, tv, internet, gramofon, CD iz kojeg The Films verovatno osuđuju ono što je Lončar već dvaput osudio – osluškujem zagrobnu tišinu Demokratske Tadićeve stranke koje se, kao obično, ništa ne tiče. Kao da su svi preminuli, isparili, nestali, izbrisani iz spiska živih; pretpostavlja se da je Boris Tadić još u životu – ali nema kriminalističkih tragova koji bi potvrdili ovu sasvim nerealnu pretpostavku.
Ovo je, dakle, Srbija sa Koštunicom sto dana posle Koštunice! Preostaje nam još svega 1100 dana nove Vlade! Šta je to u poređenju s beskonačnim kosovskim zavetom? Pičkin dim, kažem vam!
Feral Tribune, 22.08.2007.
Peščanik.net, 22.08.2007.