Pre nekoliko godina, negde u jugozapadnoj Engleskoj, jedna porodica koja drži B&B (izdavanje soba sa doručkom) kažnjena je ozbiljnom novčanom kaznom, jer je odbila da primi gay par na prenoćište. Vlasnici su se branili stavom da se homoseksualizam protivi njihovim verskim ubeđenjima. Sud uopšte nije osporavao njihova verska ubeđenja, ali je nedvosmisleno rekao da oni rade javni posao, imaju registrovano prenoćište, plaćaju porez i da nije dozvoljeno da na bilo koji način diskriminišu svoje potencijalne goste. Drugim rečima, privatne verske i moralne norme nisu nešto što zanima društvo – ono ne dozvoljava diskriminaciju na bilo kojoj osnovi.
Kako saznajemo, srpska policija je ovog vikenda zabranila sve skupove “potencijalno visokog rizika”, što se jednako odnosilo na Paradu ponosa, kao i na “porodičnu šetnju”.
Prvo što moram da primetim je da meni nije poznato da je šetnja istopolno orijentisanih osoba ikada i igde u svetu završena napadom i agresijom na heteroseksualno orijentisane osobe. Istopolne osobe su tu i tamo žrtve napada, ali nikada i napadači. S druge strane, civilizovana država mora da zaštiti sve svoje građane. Ili, ako država diskriminiše svoje građane u jednoj sferi života, onda bi trebalo očekivati i da ih, primera radi, oslobodi plaćanja poreza.
Manifestna gay tematika ne zanima me previše. Međutim, ono što me zanima su ljudska prava. Istopolno orijentisani građani predstavljaju segment društva, jednako kao i protestanti, moralisti ili plavooki – svi oni pripadaju istom društvu, a država je tu da ih, u slučaju potrebe, štiti. U protivnom, država gubi svaki smisao i na sceni je fašizam. U Amsterdamu, na jednom od njegovih kanala, postoji vrlo ilustrativan spomenik posvećen svim homoseksualnim ljudima koje je fašizam “eliminisao”.
Međutim, ako hoćemo da budemo do kraja konsekventni, ova zabrana je manje slika države, a mnogo više slika društva. Da je srpsko društvo civilizacijski zrelije, na čelu Parade ponosa išli bi Tadić i Đilas – sa suprugama, naravno, ne zato što su istopolno orijentisani, nego zato što prvi predstavlja sve građane Srbije, a drugi sve stanovnike Beograda. Ovo SVI odnosi se i na onih verovatno 10 odsto homoseksualnih ljudi u Srbiji.
Bojim se da se “ljubav” Srba prema Evropi ogleda u ljubavi prema poklonjenom novcu, ali ne i u prihvatanju civilizacijskih vrednosti koje su pravi temelj Evrope.
Patrijarhalno i konzervativno srpsko društvo u mnogome liči na rusko – pre par dana sam se vratio iz te zemlje – a Đilas, bojim se, sve više liči na Luškova.
Peščanik.net, 04.10.2011.
LGBTQIA+