Foto: Ivan Šepić, januar 2013.

Foto: Ivan Šepić, januar 2013.

U emisiji Utisak nedelje predstavnik Srpskog narodnog pokreta “Naši”, Ivan Ivanović, u prisustvu Ministra pravde Nikole Selakovića, potvrdio je svoje ranije izneto mišljenje, da svako ko kaže da je Kosovo nezavisno treba “da ostane ne samo bez jezika nego i bez glave”. Svestan šoka koji je ova izjava proizvela u studiju B92, pokušao je da ovu izjavu upristoji, pa je, obraćajući se Sonji Biserko, predsednici Helsinškog odbora za ljudska prava, izgovorio sledeću glupost: “Vi tvrdite da je Kosovo nezavisno, vi time kršite Ustav Republike Srbije, i za to protivustavno delovanje ćete biti procesuirani.”

Prisutni resorni ministar pravde ovu izjavu nije komentarisao. Da li zato što se s njom slaže? I o kakvom protivustavnom delovanju se ovde radi?

Ovaj lažni argument se često pominje kad je reč o Kosovu. Reč je o preambuli Ustava u kojoj se prosto tvrdi da je “Kosovo deo Srbije”. Ta tvrdnja, iako notorno neistinita, uneta je i u Ustav gde joj nije mesto, kako bi zastrašila one koji bi se usudili da ustvrde kako Republika Srbija nema suverenitet na Kosovu. Dakle, tačno zato da bi neki “Naši” mogli ovako da prete Sonji Biserko. Suverenitet je pravni izraz koji označava sposobnost subjekta da faktički (!) vrši vlast na nekoj teritoriji. Reći da Srbija nije u stanju, već duže vreme, da na Kosovu vrši vlast je jednostavno – istina, štagod pisalo u Ustavu Republike Srbije.

Priznanje ove činjenice od strane Srbije bi naravno zahtevalo brisanje ove preambule iz Ustava. Međutim, čak ni zalaganje za ovu promenu u Ustavu nije i ne može biti “protivustavno delovanje”. Naravno da bi ta promena Ustava morala da se odigra na Ustavom predviđen način, to se podrazumeva. Međutim, zalaganje za promenu ustava ne može biti protivustavno, jer se onda nijedan ustav nikada ne bi mogao promeniti. To se odnosi i na zakone: predlog za izmenu nekog zakona nije a priori nezakonit.

Tvrditi suprotno čista je dogma. Ustav, nijedan ustav, nije zauvek dat, niti krivičnim sankcijama može biti zaštićen od budućih promena.

Peščanik.net, 30.01.2013.

TEMA – KOSOVO

The following two tabs change content below.
Srđa Popović
Srđa Popović (1937-2013), jugoslovenski advokat ljudskih prava. Branio mladog Zorana Đinđića, Brigitte Mohnhaupt (Baader-Meinhof), Vojislava Šešelja, Dušana Makavejeva, Milorada Vučelića, Mihajla Markovića, Miću Popovića, Predraga Čudića, Nebojšu Popova, Vladimira Mijanovića (Vlada Revolucija), Milana Nikolića, Mihajla Mihailova, Dobroslava Paragu, Milana Milišića, Vladimira Šeksa, Andriju Artukovića, Beogradsku šestoricu, profesore izbačene sa Filozofskog fakulteta... Pokretač peticija za ukidanje člana 133 (delikt govora), ukidanje smrtne kazne, uvođenje višestranačja u SFRJ... 1990. pokrenuo prvi privatni medij u Jugoslaviji, nedeljnik Vreme. Posle dolaska Miloševića na vlast iselio se u SAD, vratio se 2001. Poslednji veliki sudski proces: atentat na Zorana Đinđića. Govorio u 60 emisija Peščanika. Knjige: Kosovski čvor 1990, Put u varvarstvo 2000, Tačka razlaza 2002, Poslednja instanca I, II, III 2003, Nezavršeni proces 2007, One gorke suze posle 2010.