- Peščanik - https://pescanik.net -

Svetosavske pouke o demokratiji

Foto: Predrag Trokicić

Intervju patrijarha Irineja za Politiku, upriličen na Svetoga Savu, izazvao je veliko negodovanje na društvenim mrežama, pre svega zbog patrijarhove izjave da on lično ne vidi korist za narod od protesta u Republici Srpskoj, ali ni od podsticanja na proteste „u Beogradu i širom Srbije“. Protesti i socijalno nezadovoljstvo ne bi trebalo da cepaju narodno biće, imajući u vidu opasnosti od spoljnih pritisaka na Srbiju i politiku kosovskih Albanaca – formiranje vojske Kosova i uvođenje carina na srpsku robu – smatra patrijarh.

Komentar na patrijarhovu izjavu dao je i protođakon Ljubomir Ranković, glavni urednik Glasa Crkve: „To definitivno ne može biti stav Crkve, jer patrijarh kada govori o političkim pitanjima i komentariše društvene događaje crkva pravoslavna ne zna za instituciju ex cathedra i njegove izjave u tom pogledu nikoga ne obavezuju. Institucija koja može da definiše i izgradi stav crkve, to je Sveti arhijerejski sabor SPC“. Ranković je ovim izbalansirao poziciju SPC u pogledu tekućih političkih dešavanja. Podsetio je i na patrijarha Pavla koji je na čelu građanskih protesta 1997. godine prošao kroz kordon Miloševićeve policije.

Rankovićeva intervencija ipak nije sasvim na mestu. Formalna primedba, u ovom slučaju, ne rešava problem. Pravi su problem upravo prošlogodišnje odluke Sabora SPC-a iz maja i novembra o Kosovu i Metohiji.

Tačno je da srpskog patrijarha obavezuju odluke Sabora SPC (ne samo političke, nego i sve ostale). Međutim, patrijarhova izjava je data upravo iz takvog konteksta, nakon tendencioznog novinarskog pitanja. Politika: „Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve početkom novembra ponovio je stav da se ni po koju cenu ne sme dovesti u pitanje puni suverenitet i integritet Srbije na Kosovu i Metohiji. U međuvremenu, dogodili su se problemi sa uvođenjem taksi od 100 odsto na srpske proizvode i najave ukidanja granice između Albanije i Kosova i Metohije. Kako gledate na te najnovije pritiske na naš narod i našu državu koji se nesumnjivo pojačavaju?“ Patrijarh je nakon ovako sročenog pitanja nastavio sa odgovorom o štetnosti građanskih protesta, podrazumevajući pritom donete odluke Sabora SPC-a o Kosovu.

Njegova lična pozicija izgrađena je na osnovu prethodnih zajedničkih odluka svih episkopa i otprilike glasi: Dok se vlast bori za Kosovo i opstanak ukupnih srpskih zemalja, narodu nisu potrebna, niti mu donose korist određena demokratska prava, kao što je pravo na javno okupljanje i političko negodovanje. Naša građanska prava zavise isključivo od volje onih na vlasti: „Država i državni organi imaju obavezu da se više angažuju na stvaranju demokratske atmosfere, mira i saradnje u društvu, na rešavanju problema svih slojeva“. Možemo reći da je ovde iznet vrlo blagi apel državi da poboljša demokratsku atmosferu u društvu, budući da bi ona, prema mišljenju Irineja, mogla biti i malo bolja. Ostajemo bez odgovora na pitanje šta raditi ako se vlast ogluši o smerne molbe i odbije da se demokratizuje i dovede u red. Možemo li se onda kao građani, ali i kao pravoslavni vernici, buniti i boriti za svoja ljudska i politička prava?

Videli smo da patrijarh ne daje svoj blagoslov za građanske proteste. A ako država građanima nešto da, dala je. U suprotnom – ništa. Pretpostavljam da bi nam patrijarh savetovao da se umesto građanskih prava i sloboda zadovoljimo navodnom borbom režima za Kosovo. Bogu su izgleda miliji oni koji glume kosovske vitezove i izigravaju srpske spasitelje, nego oni koji žele da žive slobodno i dostojanstveno kao srpski građani.

Kosovsko pitanje zavisi od nade u Boga i svetske realpolitike. Patrijarh: „Kao što je s garancijama svetskih sila osnovana Republika Srpska, molim se Bogu i nadam se da će doći čas kada će vođe tih država prihvatiti činjenicu da srpski narod nikada neće odustati od Kosova i Metohije, svoje zavetne zemlje, i da će zajedno sa Rusijom, našom saveznicom i zaštitnicom, našim državnim vođstvom i predstavnicima Albanaca usaglasiti rešenje po kome će oba naroda nastaviti da žive u miru“. Proizlazi da Srbi neće pristati na mir sa Albancima ako velike sile ne poslušaju Božiju i patrijarhovu želju da srpskom narodu vrate njegovu zavetnu zemlju.

Srpski je patrijarh dosledan i potpuno je na liniji prošlogodišnjih sabora. Njegov stav je pokazao da se na osnovu odluka Sabora SPC o Kosovu i Metohiji može uskratiti podrška vrha Crkve građanskim slobodama u Srbiji. I to nije ništa novo. Kosovsko pitanje, demokratija i mir nikada nisu išli zajedno. Ali zašto bi se, uostalom, naša svetosavska SPC uopšte i uznemiravala u vezi sa stanjem demokratije u našoj zemlji, kada ni Sveti Sava nije znao ništa o toj političkoj izmišljotini starih Grka.

Peščanik.net, 29.01.2019.