Više nisam zabrinut za Tomu Nikolića. Sad se brinem za Borisa Tadića. Naime, previše vremena protiče sad, kad treba donositi brze odluke. Dačić čak svako malo ponavlja da je veran prvobitnom dogovoru i preklinje Tadića da se požuri. Demokrati, međutim, mrljave i oklevaju. Zašto? U ovoj situaciji tajming je važan; oseća se nervoza. Blic nas teši: Boris premijer, Đido gradonačelnik! Boris, pak, daje uopštene izjave okružen tužnim zborom svojih ljudi; svi izgledaju kao popišane kokoši. Sad kad treba učiniti nešto.
Boris Tadić je u noći poraza brzopleto zamerio “intelektualnom sloju” da ga je izdao. To je pogrešna adresa, pre svega sociološki: Boris precenjuje uticaj tog “sloja”; nisu, međutim, krivi oni koje Teofil zove “neotomisti” (Vesna Pešić, Pera Luković i drugovi); bolje bi mu bilo, kao i Mićunu, da se okrenu oko sebe. Ne bih sada da svađam Borisa i njegove ljude, niti oni mare šta ja tu pričam. Ali, s nekim se okolnostima valja suočiti. Borisov tim savetnika, prodavaca magle i krojača carevog novog odela bio je arogantan, samouveren i drčan. Igrajući na iznenađujuće optimističke procene pojedinih agencija (58 odsto za Borisa!), na Tomine očigledne greške i ispade, na inerciju birača, na patrijarha (šta će on tu?), ti su ljudi odvratili od izlaska na izbore više glasača nego Srbijanka Turajlić, “belolistićari” i neotomisti zajedno. Nemam ja s tim ništa, da se odmah razumemo: svim mojim zamerkama na dotične ljude uprkos, glasao sam za Borisa u drugom krugu, od početka glasam za njega, od čega mi nije nimalo lakše. Ali, Boris i njegovi ljudi sami su pali i sami se ugruvali, bez ičije pomoći i to treba da shvate.
Krajnje je vreme, dakle, da se drugovi demokrati iz najuže koterije Kabineta konačno između sebe rastabire i da vide ko je za šta odgovoran, čija je bila koja glupa ideja itd. Umesto toga, kako mi se javlja, oni bi sada na Borisa da svale sve i da ga nateraju da uzme premijersku pokoru, jer niko od očiglednih kandidata nije oduševljen tom funkcijom. Svi zaista sposobni kandidati za premijera dovoljno su mladi i imaju dovoljno jake baze moći da bi sada tek tako slupali svoje karijere u toj nekoj novoj vladi; čuvaju se oni za bolja vremena; isto važi i za SPS, molim. Borisa oni vide kao već gotovog gubitnika: njega za premijera, on više nema šta da izgubi. A ako stvar ostane ovakva – eto nama Mirka Cvetkovića opet; ko će da im zabrani?
Zaista ne znamo šta se sve po Krunskoj ulici radi dok vreme prolazi. Nekako mislim da se čerupaju – znajući ih – ali to nije dobro; sada se treba pribrati i iskoristiti što je više moguće prednost obećane koalicije u parlamentu. Neka oni slobodno zavrću rep Borisu Tadiću da uzme mandat za novu vladu, zaslužio je; ali neka to već jednom uradi ili neka se skloni; dosta je više mrljavljenja.
I još jedno opažanje, molim: šta će biti sa onim Savetom za nacionalnu bezbednost koji su nepromišljeno sklepali, sve misleći da će doveka biti na vlasti? Tim telom formalno predsedava El Presidente, mada ga je praktično bio prepustio Mikiju Rakiću iz Kabineta; ko bi se još time bavio… Toma će dovesti nekog svog Mikija i šta tada?
Danas, 27.05.2012.
Peščanik.net, 28.05.2012.