Nadmudrismo Arbanase tj. Arnaute na njihovom terenu: koliko god velikodostojnika iz Beograda dođe na promociju patrijarha toliko će i nas iz Prištine doći! E, mi iz Beograda sad šaljemo samog predsednika, a vas je, braćo arnautska, vaš predsednik ostavio na ustavnom cedilu poradi toga što mu je skrenuta pažnja da ne može sedeti na dve stolice!
&
Kad već idem sam, ići ću pešice od administrativne granice do lica mesta, ne svojim glasom nego iz srca reče Boris Tadić. Hodočasnici zar nisu svi bili zakleti pešaci? Ako mi stanovništvo usput bude klicalo dobro jest, ako ne, opet lepo, usput ću smisliti zdravicu Njegovoj svetosti, premda ono što sam rekao Miletu (Dodik, Milorad, kućevlasnik, rentijer, premijer RS) neću moći da prevaziđem, pa ni da mu se približim, ne biva takva govorancija dvaput uzastopno, evo Kleo jedan penal iskoristio, drugi ne, kako te dobro razumem, novi podaniče!
Da vidimo kako sam besedio, jer o besedi je reč, u slobodarskom Drvaru: „Ovde sam da ne govorim svojim glasom već iz srca. Ovde sam da podržim Milorada Dodika, Nebojšu Radmanovića, Nikolu Špirića, Igora Radojičića, Dušanku Majkić…“
Ovo sa glasom i srcem ostaje i za patrijarha, to je super, znači: Ovde sam da ne govorim svojim glasom već iz srca. Ovde sam da podržim Vašu svetost, patrijarha Irineja, vladiku tog i tog, dosta će biti četiri komada, s tim što sam u Doboju imao i rodnu ravnopravnost, onu Majkićku, nema veze, šta sam još kod Mileta rekao?
„Ovde sam da podržim svoje prijatelje koji najbolje vode Republiku Srpsku, sa Miloradom Dodikom već godinama povezujem naš narod, zajedno investiramo u privredu, povezujemo ekonomiju, gradimo mostove i škole. Građani RS imaju isti san kao građani Srbije kada dođu na školovanje u Beograd i Srbiju!”
Čoveče, pa ovo sve može komotno za ustoličenje: Ovde sam da podržim svoje prijatelje koji najbolje vode Srpsku pravoslavnu crkvu; sa Vašom svetošću, a ranije i sa upokojenim u Gospodu patrijarhom Pavlom, već godinama povezujem naš narod, zajedno investiramo u privredu, povezujemo ekonomiju, gradimo mostove – dobro, ovo bi bilo malo figurativno, šta ima veze patrijarh sa gradnjom mostova – i škole. Škola ostaje, to će zvučati baš svetosavski! Vernici SPC imaju isti san kao neznabošci ili parohijani drugih crkvava kada dođu na školovanje u Beograd i Srbiju. A sada, pošto ovo nije stadion, da nazdravimo bez straha od sudije za prekršaje!
Nego, da ubacim i nešto od onoga što je Trivan sročila o meni, ono je ekstra:
„Ukoliko znamo da Srbija nema boljeg predsednika, ukoliko znamo da je Boris Tadić formalno i neformalno lider u regionu, onda je nerealno očekivati da unutar same DS postoji neko ko ne deli to mišljenje i ko bi mislio da je bolji od njega!”
Tako treba da govori član partije, šteta što ovo nije dobilo dovoljno medijske pažnje, a dobro je toliko da čini smešnim i buduće izbore i samu ideju o smenjivosti mene kao predsednika! Reći ću i to patrijarhu, a ako me uhvati u ovoj da kažemo persiflaži, reći ću da nisam mogao ništa laskavije smisliti o Njegovoj svetosti pa sam zahvatio iz Svetog pisma Demokratske stranke!
Evo: Ukoliko znamo da Srbija nema boljeg patrijarha, ukoliko znamo da je Njegova svetost gospodin Irinej neformalno verski lider u regionu, onda je nerealno očekivati da unutar same SPC postoji neko ko ne deli to mišljenje i ko bi mislio da je bolji od Njegove Svetosti, amin, super, ovo nema alternativu!
Udvorice meseca ili kako je nestala svečana tabla sa imenom onoga koji opravku mosta Vrbašanima darova
Nadmostna ploča sa veleuklesanim imenom i univerzitetskom titulom predsednika pokrajinskog izvršnog veća ukradena je, nestala. Ronioci su pretražili dno nadajući se da je vandali bacili u vodu, ali je u mulju ne nađoše, policija pravi racije kod proizvođača sira, ploča je teška taman toliko da bi mogla biti zloupotrebljena u tu svrhu, bilo je predloga da se pretresu i domaćinstva koja kisele kupus, ali za tako šta ploča je odviše tanka…
Voleo bih da vidim autora natpisa kako odnosi svoj koncept kamenorescu i tamo bira font kojim će njegov nadređeni ući u večnost, pa bih da čujem šta je junak table kazao kad se suočio sa svojim imenom, uglavnom je autor teksta na nestanutoj tabli bio moj kandidat za ulizicu meseca, možda i godine, mada je tek kraj septembra, a onda se oglasila gospođa Trivan i kao Bob Bimon skočila 8,90m.
Peščanik.net, 30.09.2010.