U Banjaluci je 15. novembra premijer RS Milorad Dodik proizveden u predsednika RS. Novi potpredsednici RS su Emil Vlajki iz hrvatskog i Enes Suljkanović iz bošnjačkog naroda. Dodik će ostati predsednik vlade sve dok sam, u ulozi predsednika entiteta ne izabere mandatara za sastavljanje vlade.
Dogovorom Srpske demokratske stranke Radovana Karadžića i Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, prvi put nakon deset godina i obavezujuće sudske odluke, u rukovodstvu Narodne skupštine RS neće biti nikoga iz hrvatskog naroda. Ali biće Srbin, Bošnjak i Crnogorac. Prema popisu iz 1991. na 49 plus 51 odsto entitetskih BiH živelo je 10.048 Crnogoraca, što je 0,2296 odsto stanovništva.
Kad je Evropski sud za ljudska prava naložio Bosni i Hercegovini da u Ustavu i Izbornom zakonu ne diskriminiše nacionalne manjine, Dodik je presudio da će Romi i Jevreji imati pravo da se kandiduju u RS. U ukupnoj BiH je pre rata živelo 426 Jevreja i 178 Roma. Kad budu imali kandidata biće kao kad se na socijalističkom divanu hvalila repa repi kako “svaka od njih ima svoju šećeranu”.
Hrvati čine 1,3 odsto stanovnika RS, Bošnjaci 1,4 odsto. Pre rata su Hrvati činili 7,2, a Muslimani 31,5 odsto stanovnika RS. U RS su danas Srbi 91,3 odsto stanovništva.
Legitimitet matice je sednici takvog parlamenta RS darovao predsednik Srbije Boris Tadić. Bio je jedini predsednik države na inauguraciji koju je počastvovalo dvadesetak diplomata sa službom u Sarajevu. Tadić se iz krajolika životnog nedela Ratka Mladića vratio u Beograd, oprao ruke, pritegao kravatu i primio haškog tužioca Serža Bramerca. Urednici su već ranije tehnikom copy/paste odštampali naslov o susretima tužioca sa osobljem beogradskog establišmenta: “Steže se obruč oko Mladića”. Umesto obruča, građanstvo steže kaiš, jer Mladićeva sloboda svakog ko živi u Srbiji mesečno košta 159 evra.
Kao što su Hrvatima u Federaciji BiH Bošnjaci izabrali predstavnika u Predsjedništvu BiH, tako su im Srbi u RS izabrali potpredsednika RS. Iz „redova hrvatskog naroda“ izvučen je Vlajki, koga je Hažanin Slobodan Milošević na tri meseca unajmio da mu brani lik i delo. Toliko se Vlajki divio optuženom da je, komentarišući bombardovanje Srbije 1999. napisao: “Da je Milošević izdržao još mjesec dana, NATO bi se bio raspao kao kuća od karata.”
Vlajkiju je majka Jevrejka, otac Lujo Hrvat, a sam se nacionalno izjašnjava kao “Jugosloven”. Prema jevrejskoj tradiciji, dete Jevrejke može biti samo Jevrej. Vlajki se pohvalio da je njegov sin “50 odsto musliman”. Vlajkiju je upisano 614 glasova više nego drugoplasiranom kandidatu za hrvatskog potpredsednika RS. Pri glasanju za predsednika i potpredsednike RS bilo je 38.082 nevažeća glasova. Vlajkiju se posrećilo da baš on bude potpredsednik, jer je na vreme odustao da bude protivkandidat Dodiku, nosaču Svetog krsta čuvara Hristovog groba za predsednika RS.
Vlajki je do rata živeo u Sarajevu, potom u Otavi, pa u Parizu. Na poziv dodikovaca doselio se iz “grada svetlosti” 2006. u Banjaluku, grad koji se u svetlosti ognja odrekao svih svojih 16 džamija i u kome se “etničko čišćenje” pisalo velikim početnim “č”.
U posleratnoj RS je 200.000 Hrvata manje nego u predratnoj RS. Da svi Hrvati žive na istoj aglomeraciji, njima bi, prema standardima urgentne medicine, bio dovoljan samo jedan lekar koji je završio kurs reanimacije.
Ove godine iz budžeta nije izdvojena nijedna konvertibilna marka za povratak Hrvata u ovaj entitet. Vlajki je u svoje ime obećao specijalne veze RS s Hrvatskom, a zajedno sa Dodikom proglasio borbu protiv islamizacije Balkana i formiranje trećeg, hrvatskog entiteta u BiH. Naravno, na teritoriji Federacije BiH: “Hrvatska teritorijalna jedinica se ne može formirati na račun RS. Ako je Federacija BiH napravljena spajanjem bivše Herceg Bosne i bošnjačke teritorije, ne vidim zašto se ona po tom principu ne bi mogla i razložiti”, tumači Vlajki.
Tako su i posilni – Mate Boban i Karadžić – maja 1992. u Gracu podelili BiH, a po uputstvima vrhovnih komandanata Franje Tuđmana i Miloševića marta 1991. u Karađorđevu. Od oglodane BiH Beograd je uzeo srpske autonomne oblasti, a Zagreb Hrvatsku Republiku Herceg Bosnu.
Vlajki je o živom Miloševiću pisao sve najlepše, kao da piše o pokojniku: “U Hagu se odvija zombifikacija Miloševića, a preko njega i čitavog srpskog naroda. Miloševića tamo dozirano truju. Osuda Miloševića će biti i alibi za ukidanje Republike srpske. Optužnica protiv S. M. je optužnica protiv čitavog srpskog naroda. Osudom S. M. će se ta demonizacija legalizirati. U Srbiji su Miloševića lažno optužili, prodali u bijelo roblje. Milošević je postao simbolom otpora novom svjetskom poretku i njegovim zločinačkim metodama.”
Kao stalni saradnik portala Vidovdan potpisao je: “Propaganda o ‘masakru u Srebrenici’ je započela nešto prije hrvatskog osvajanja Krajine… ’Srebrenički masakr’ i pad Krajine su prvenstveno djelo Sjedinjenih Država. U sklopu pada Krajine, američke službe za psihološko ratovanje su iskonstruirale priču o Srebrenici kao amortizer za maskiranje budućih stradanja Srba nakon osvajanja Krajine. Napad na Krajinu se nije mogao izvršiti prije predaje Srebrenice kao ‘danajskog dara’ Srbima!”
Vlajki citira šta drugi misle o njegovim sposobnostima: “Ti si stručnjak koji može napisati deset stranica teksta o demonizaciji Srba Krajine i BiH kao zlim momcima kako bi se opravdalo ono što je došlo avgusta 1995. i u Dejtonu.”
Kao što je Milošević izabrao Rahmana Morinu, Sejdu Bajramovića i Mihalja Kertesa kao lojalne Albance, Rome i Mađare, Vlajki se preporučio da bude funkcioner Dodikovih Hrvata kada je tvrdio da su “SAD pomagale muslimane i protiv Hrvata i protiv Srba od rata i čine to i danas, napravili su muslimansko Kosovo, nije daleko dan kada će se to isto desiti i sa Sandžakom. Stvara se jedno tijelo unutar Europe i Balkana koje nije europsko.”
Iako to Milošević nije tražio, Vlajki je u novembru 2004. napisao Karli del Ponte: “U optužnici protiv Miloševića ispoljili ste krajnje neetičko antisrpsko ponašanje… Vi u ovoj optužnici afirmirate i neprikrivenu političko-vjersku diskriminaciju protiv srpskog naroda. Vas Vaša patološka mržnja prema Srbima čini slijepom i gluhom. Zašto u optužnici protiv S. M. u vezi Hrvatske nema Tuđmana, HDZ-a i njihovih zločina? Zašto u dijelu optužnice u vezi BiH nema ni riječi o, na primjer, djelovanju Orićevih bandi? Zašto u dijelu optužnice u vezi Kosmeta nema ni riječi o djelovanju albanskih terorista? Iz svega proizlazi da se Vi, Del Ponte, koji ste sastavili ovakvu diskriminatorsku etno-rasističku optužnicu prema Srbima, a koja se navodno odnosi na Miloševića, neizostavno smijenite i dovedete na optuženičku klupu.”
Peščanik.net, 18.11.2010.