Tehnički i moralni problemi

Tehnički problemi

Sklon sam da verujem da se u Agenciji za borbu protiv korupcije zaista desila tehnička greška i da su zbog toga na njenom sajtu pogrešno prikazani zbirni iznosi troškova na parlamentarnim izborima 21. juna. Može mi neko pripisati da sam sentimentalno vezan za Agenciju, iako otvoreno kritikujem partijsko postavljenje njenog direktora, ali sam upravo kao član Odbora Agencije bio svedok kakvi problemi mogu da nastanu kada se uvodi softver za elektronsko unošenje podataka. Sada je, kako nam je saopšteno, stigao novi softver i to je razlog zbog koga se ne slažu zbirovi prihoda i rashoda i zbog čega su kao troškovi prikazani višestruko manji iznosi od onih koji se dobijaju ručnim (mukotrpnim) sabiranjem po rubrikama.

Transparentnost Srbija je nekoliko dana posle izbora objavila svoje procene troškova TV oglašavanja, prema kojima je naprednjačka lista potrošila nešto manje od 2,5 miliona evra za tu svrhu. Početkom avgusta obratili smo se Agenciji sa upitom kada će biti objavljeni izveštaji i dobili odgovor da se podnošenje izveštaja vrši prvi put na nov način, i putem nove aplikacije, da se pristigli izveštaji u Agenciji „formalno kontrolišu, verifikuju i nakon toga objavljuju“, te da je „kod izveštaja sa formalnim nedostacima naloženo političkim subjektima njihovo otklanjanje, jer samo potpuno formalno ispravan i potpun izveštaj može biti i aplikativno prihvaćen i istaknut“. Agencija u tom trenutku nije mogla da saopšti kada će se izveštaji pojaviti na sajtu.

Nadamo se da naš upit nije bio razlog da se objavljivanje zbrzi, ali desetak dana kasnije izveštaji su objavljeni, a mediji su preneli da su troškovi manji nego ikada. Prema tim podacima, lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ potrošila je u kampanji 181,8 miliona dinara, što je ni četvrtina od iznosa potrošenog na izborima četiri godine ranije (771,5 milion). I koalicija SPS-JS je, zabeležili su mediji, na osnovu podataka sa sajta Agencije, potrošila 62 miliona, dok je četiri godine ranije prijavila troškove od gotovo 360 miliona.

Za TS je ovo bilo prilično iznenađenje, jer se nikada nije desilo da naša procena troškova TV oglašavanja toliko odstupi od konačnih podataka.

Ispostavilo se, međutim, da su podaci na sajtu Agencije puni nelogičnosti i pogrešnih zbirova.

Tako se, na primer, kao zbirni troškovi kampanje (to je tih 182 miliona za SNS i 62 za SPS) navode znatno manji iznosi nego što su iznosi utrošenih sredstava navedeni u stavci Prihodi. Takođe su u zbiru pojedinih kategorija troškova, kao što su troškovi TV oglašavanja (što inače predstavlja i najveći deo troškova) izostavljene stotine miliona dinara.

Tako je, na primer, za listu „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ navedeno da su zbirni troškovi za celokupnu kampanju oko 181 milion, a troškovi TV oglašavanja 15,5 miliona, koliko je zapravo koštao samo zakup termina na TV B92. U izveštaju, međutim, postoje pojedinačni troškovi emitovanja nekoliko spotova i oglasa (ne navodi se na kojim TV stanicama) čiji je zbir veći od 350 miliona, ali to nije ušlo u konačan obračun troškova TV oglašavanja, niti u zbir ukupnih troškova kampanje.

Čak je jedan pojedinačan trošak označen kao „1.2.1 Oglas 1 – Usluge oglašavanja – POLITIČKI MARKETING“ veći od konačnog zbira i iznosi 186.245.045,29.

S druge strane, pod stavkom Prihodi vidi se da je utrošeno svih 460 miliona dobijenih iz javnih izvora i oko 220 miliona sopstvenih sredstava, što bi ukupno bilo 680 miliona – zaista manje nego pre četiri godine, ali 13 odsto a ne 77 odsto manje.

Slično je sa listom SPS-JS – kao ukupni troškovi navedeno je 62 miliona (od toga tri miliona za TV oglašavanje) iako pobrojani pojedinačni troškovi emitovanja spotova i oglasa prelaze 150 miliona.

S druge strane, u stavci Prihodi vidi se da je utrošeno 85 miliona iz javnih izvora, 8,8 miliona iz donacija i 3,6 iz sopstvenih izvora. Utrošeno je i 96 miliona od kredita. Gotovo upola manje nego 2016. godine, ali svakako ne 84 odsto manje.

TS je na ovo ukazala Agenciji i javno objavila svoje primedbe. Bio je to povod da na društvenim mrežama beskompromisni Vučićevi protivnici objave da je SNS pokušala da nešto slaže i ukrade, a neki su optužili Agenciju da krije podatke po Vučićevom nalogu. Ne znam da li je SNS pokušala nešto da slaže i da ukrade, odnosno da li izveštaj Agencije sadrži sve legalne troškove. Naš sistem finansiranje ne ostavlja mnogo prostora za mahinacije sa legalnim troškovima za oglašavanje, koji mogu da se prate monitoringom, kakav TS radi već petnaestak godina. Izmene zakona od pre 7 godina obezbedile su partijama sa najviše poslanika toliko novca za kampanju (omogućeno je da se novac koji se dobija za redovno finansiranje koristi u kampanji) da nema potrebe za „muljanjem“ (utoliko je teško razumeti zbog čega je SNS u više navrata posegla za vrlo sumnjivim donacijama istovetnih iznosa od po nekoliko hiljada „donatora“ ubacujući keš na kamaru novca iz javnih izvora i sa računa za finansiranje redovnog rada).

Postoji, naravno, prostor za manipulacije kešom (kupovina glasova, kupovina medijskog prisustva van oglasnog prostora i slično) ali to je nešto za policijske i tužilačke izveštaje, a ne izveštaje o finansiranju kampanje.

Takođe, Agencija nije prikrila pojedinačne podatke. Strpljivi građanin naći će u obrascu stotine miliona nestalih iz zbira. Većina će, međutim (kao i novinari koji su 18. avgusta objavili prvu vest) obratiti pažnju samo na konačni zbir u rubrici Troškovi kampanje. Neće pogledati drugu rubriku, znatno pregledniju, u kojoj su prihodi i utrošena sredstva, niti rubriku Krediti i zajmovi.

Agencija je odgovorila na dopis Transparentnosti, odnosno na mejl u kome je ukazano na ove nelogičnosti i objavila saopštenje u kome navodi da postoje „tehnički problemi“ koji se otklanjaju i da će u najkraćem roku svi izveštaji biće prikazani u ispravnom formatu. Agencija se, iznad svega, izvinjava političkim subjektima čiji su izveštaji netačno prikazani „čime su dovedeni u fokus medijske pažnje i analize“.

Moralni problemi

Da li su se stranke, tačnije da li se SNS naljutila na (svog) direktora, a direktor hijerarhijski dalje, nećemo nagađati. Verovatno su vredni medijski analitičari uočili da su se pojavile vesti o nelogičnostima u izveštajima, a starešine bot jedinica su uočile da su slobodni internet strelci to odmah pripisali proverbijalnoj sklonosti naprednjaka da sakrivaju podatke o utrošenom novcu.

Kao što su svi oni sigurno uočili i kada su mediji objavili višestruko manje iznose od stvarnih kao prijavljene troškove finansiranja kampanja. A tada se nijedna politička stranka nije javno oglasila i saopštila da su mediji i Agencija pogrešili. A sudeći po izostanku pravovremene reakcije Agencije nisu ni njoj, mimo oko i uha javnosti, postavljale pitanje šta se to desilo. Divno, zaključio bi onaj Basarin Marsovac – pustile su nezavisno telo da radi svoj posao. A mi znamo da ovdašnja vlast najviše voli da „pusti nadležne da rade svoj posao“.

Suvišno je, s druge strane, postavljati pitanje da li bi stranke propustile da reaguju da je objavljeno da su potrošile višestruko veći iznos od stvarnog. Ovde se, naime ne postavlja pitanje tačnosti (da ne upotrebim težak izraz „istinitosti“) već pitanje populizma. Videćemo, uostalom, narednih sedmica koliko ćemo vesti pročitati o stvarnim troškovima kampanje, višestruko većim od onih narodnougodnih „štedljivih“ od pre desetak dana.

Peščanik.net, 29.08.2020.