Pala je teška reč. Urednik u civilu istoimene emisije na „Pinku”, Di-Džej Vučićević iz štampane stvari „Cinkaroš” (srpski: „Informer”), omiljeni domaćin Ace Vučića, nešto se jako najedio ovih dana. Čujem da je na nekoj „društvenoj mreži” (pišem u navodima, jer je to postala nepodnošljiva napast) napisao otprilike da oni koji idu u Hrvatsku na odmor zaslužuju da ih ponovo zakolju.
Ohladio sam se od straha, mada nisam živ klan nedoklan; još me nije snašlo, mada oduvek letujem u Hrvatskoj. Uplašio sam se za moju kćer, zeta i unuku koji su upravo u to vreme stigli na lepi Kvarner. Ne zato što bi ih neko tamo ili usput zaklao, daleko bilo; uostalom, godinama svi idemo tamo pa smo nezaklani; nego šta će Di-Džej da im uradi kad se vrate.
Neka kritički nastrojena javnost jako se naljutila na Di-Džeja, jer da je to „govor mržnje”, kao da je on ikada govorio nešto drugo.
Ne. To je poruka njegovim saveznicima u Hrvatskoj da već jednom počnu da kolju naše izdajnike i tako nam olakšaju posao; mi ćemo njihove, pak smo kvit. Hrvatske neoustaške i naše neočetničke snage dele istu ideologiju: svaki Srbin je četnik, a svaki Hrvat ustaša i tako jedino može. Sve ostalo sumnjivo je, „anacionalno” (kaže Koštunica), ukratko rečeno – za zaklati.
Molim: jesu li hrvatski nacionalisti isticali srpske nacionaliste kao uzor, grdeći zemljake što se ne protive dovoljno „Haškom kazamatu”? Jesu li srpski nacionalisti isticali hrvatske nacionaliste kao uzor kad su ovi demonstrirali u Splitu za generala Gotovinu? Jesu. Oni su braća, saveznici i drugari.
Mi smo „nacionalno neodgovorni” (opet Koštunica), moralno sumnjivi i uopšte suvišni, skoro pa zreli za klanje: bilo Srbi, bilo Hrvati, svi su oni isti – samo ako nisu četnici i ustaše.
U septembru, inšalah, idem i ja u Hrvatsku na more, a Di-Džej nek si pojede muda. Neka pokuša da me zakolje kad se vratim (nadam se da ima „laku ruku: samo ću se gicnem”), mada je pazio da pretnja ostane bezlična: da ih neko zakolje, molim da primetite.
Ko će da nas kolje (molim poštedite moju decu i unuke!)? Di-Džej neće, on je fin, on ugošćava Acu Vučića svako malo, on uređuje „Cinkaroša”. Ima ko će, glasi neizrečena poruka g. Vučićevića. Dobro, neka probaju, što im ne savetujem: probali su i bolji od njih…
Onda se pojavio neki lik iz UNS-a da kaže kako je reč ipak o slobodi govora; ne slaže se on, naprotiv, ali to je ipak „društvena mreža” pa oni nisu nadležni; da je Di-Džej to rekao u svom svojstvu civilnog lica, a ne urednika novina i da je ceo problem, ukratko, kako da vam kažem, fluidan, je li. Imamo, dakle, dva Di-Džeja: urednika u civilu i civila, što nije isto.
Naravno da nije, iako su obojica podjednako odvratni.
Pogled preko reke
Pančevac, 07.08.2014.
Peščanik.net, 08.08.2014.