Ekonomisti Chang-Tai Hsieh i Esteban Rossi-Hansberg s Univerziteta u Čikagu objavili su 2023. godine studiju u kojoj pokazuju da sektor usluga u Sjedinjenim Državama prolazi kroz radikalnu transformaciju. Digitalne tehnologije i organizacione inovacije u maloprodaji, ugostiteljstvu, ličnim i medicinskim uslugama omogućile su nekim njihovim pružaocima da značajno uvećaju produktivnost i prisustvo na lokalnim tržištima koja su prethodno opsluživala manja i ne toliko efikasna preduzeća. Opisali su to kao „industrijsku revoluciju u sektoru usluga“.
Hsieh i Rossi-Hansberg veruju da veći deo rasta produktivnosti koji je otuda proistekao još nije prikazan u zvaničnim statistikama, ali čak i zvanično izmereni rast je impresivan. Između 2000. i 2024. godine, produktivnost rada u Sjedinjenim Državama rasla je po prosečnoj godišnjoj stopi od 3% u ugostiteljstvu, 2,1% u uslugama smeštaja, 2,9% u maloprodaji i 4,4% u veleprodaji. U poređenju s proizvodnjom, gde je rast produktivnosti po godišnjoj stopi od 0,2% praktično stagnirao, rekordni rezultati u sektoru usluga veoma su impresivni.
Takvi rezultati su neočekivani – i više nego dobrodošli. Neočekivani zato što je tradicionalno preovlađujuće mišljenje ekonomista bilo da su usluge kočnica rasta produktivnosti u privredi (ono što ekonomisti nazivaju Baumolovim efektom). Dobrodošli zato što usluge danas dominiraju ekonomskom aktivnošću i obezbeđuju najveći broj novih radnih mesta. Rast produktivnost je nužan (mada ne i dovoljan) uslov da se prekarni poslovi u sektoru usluga pretvore u dobre poslove od vrste kakvu inkluzivni prosperitet zahteva.
Što je još bolje, čini se da je to globalni fenomen koji je već zahvatio i zemlje u razvoju. Dok ekonomisti i kreatori državnih politika debatuju može li industrijalizacija u sadašnjem globalnom i tehnološkom kontekstu još obavljati tradicionalnu funkciju podsticanja rasta, usluge tiho prerastaju u glavni pokretač ekonomskog razvoja širom sveta.
Kada se usluge razmatraju u kontekstu ekonomskog rasta u zemljama u razvoju, fokus je obično na razmenjivim aktivnostima koje zahtevaju posebna znanja i veštine, kao što su informacione tehnologije, obrada poslovnih podataka ili finansijske usluge. Ali takve usluge po prirodi nisu prilagođene potrebama siromašnijih sredina. One apsorbuju tek manji deo radne snage – pa otuda (sa stanovišta razvoja) pate od istog problema od kog pati industrijska proizvodnja.
Ovog puta revolucija se odvija u manje glamuroznim, ali po ostvarenim efektima značajnijim segmentima sektora uslugama: restorani, isporuke, prevoz, maloprodaja, povremeni poslovi, čak i nega. Poslednja akademska istraživanja pokazuju da je ekspanzija usluga koje se pružaju srednjoj klasi važan pokretač ekonomskog rasta u Indiji, podsaharskoj Africi i Južnoj Americi.
U Indiji, na primer, proboji u razvoju IT sektora i upravljanja poslovnim procesima svakako su važni za diplomce tehničkih fakulteta. Ali ogromna većina manje obrazovane radne snage prvenstveno ima koristi od širenja onoga što su Tianyu Fan, Michael Peters i Fabrizio Zilibotti, ekonomisti s Jejla, nazvali potrošačkim uslugama fokusiranim na lokalna tržišta.
Izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda iz novembra 2025. godine pokazuje da marginalni proizvod rada u sektoru usluga u Indiji danas premašuje onaj u proizvodnji, delom i zato što se rast produktivnost rada u proizvodnom sektoru poslednjih godina usporava. U načelu, to znači da bi premeštanjem radnika iz proizvodnje u usluge Indija uvećala svoj ukupni dohodak.
Da ne bude zabune, i pored toga što direktno ne stvaraju mnogo radnih mesta, proizvodna preduzeća generišu važne indirektne efekte kroz povezivanje s drugim preduzećima i tehnološko prelivanje. Upravo to se navodi kao glavni argument za tvrdnju da usluge nisu dovoljne za izgradnju uspešnog modela razvoja. Ali činjenica je da današnji način organizacije globalnih lanaca vrednosti praktično garantuje da će korist od prelivanja u izvozno orijentisanoj proizvodnji biti gotovo zanemarljiva. Pošto se najveći deo poluproizvoda i kapitalnih inputa uvozi, na domaćem tržištu se generiše tek mali deo dodate vrednosti, a svako povratno prelivanje se svodi na minimum.
Nasuprot tome, modernizovani sektor usluga otvara značajne mogućnosti povezivanja. Na primer, diskontni maloprodajni lanci koji obično rade pod privatnom robnom markom nude pretežno lokalno proizvedenu robu. Kolumbijski maloprodajni lanci kao što su D1 i Ara oslanjaju se gotovo isključivo na proizvode lokalnog porekla. Sarađuju sa stotinama lokalnih dobavljača preko čitavog lanca vrednosti na tržištu hrane i namirnica i tako im pružaju prednosti ekonomije obima, kao i pristup većim tržištima. Takvi lanci snabdevanja omogućuju tehnološku nadgradnju u segmentima kao što su pakovanje, praćenje, skladištenje, kao i dosledniju primenu standarda kvaliteta. Jedan od efekata je uvećanje formalnog zapošljavanja u proizvodnji i poljoprivredi za nekoliko procentnih poena, bez negativnih posledica za zapošljavanje uopšte.
Victo Silva, gostujući istraživač u Harvardskom centru za međunarodni razvoj, dokumentovao je u neobjavljenom radu sličan fenomen u sektoru usluga dostave hrane u Brazilu. Uzmimo kao primer platformu iFood koja opslužuje 400.000 restorana svih veličina. Osim što isporučuje njihove obroke, platforma nudi ugostiteljima finansijske, logističke i organizacione savetodavne usluge i alate za analizu tržišta, što je dovelo do rasta produktivnosti u čitavom sektoru.
Kao što pomenuti nalazi pokazuju, potencijal za uvećanje produktivnosti u uslugama koje apsorbuju rad sasvim je stvaran i značajan. Naravno, postoji rizik da će svu korist prisvojiti poslodavci, posebno veliki lanci i platforme koje imaju načina da ucene zaposlene, kupce i dobavljače. Vozači Ubera i radnici Amazona u Sjedinjenim Državama nisu dočekali da vide značajan rast plata i poboljšanje uslova rada, uprkos izuzetnom skoku produktivnosti koji su te platforme omogućile.
To se ne razlikuje od sleda događaja u ranim fazama razvoja proizvodnih industrija. Da bi se dobici od rasta produktivnosti ravnomerno distribuirali neophodno je da postoji sila dovoljno snažna da primora korporacije da na to pristanu. Politike konkurencije, propisi i glas radnika jednako su važni u sektoru usluga kao što su bili u proizvodnji. Ako dobici od rasta izostanu, insistiranje na višim radnim standardima neće biti uskladivo s ukupnim nivoom zaposlenosti. S druge strane, ako se revolucija produktivnosti u sektoru usluga očuva, razvijene zemlje i zemlje u razvoju možda neće morati da donose neke surove i teške odluke.
Project Syndicate, 01.09.2026.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 07.10.2026.