„Građani Srbije“ ne silaze sa usta, što napućenih, što stegnutih, što osušenih, što napumpanih, što ispražnjenih, što oblizivanih, izbljuvavaju se i ispljuvavaju „građani Srbije“ svih veroispovesti, nacionalnosti, seksualne opredeljenosti i ostalih značajki neizmernog poštovanja svih ljudskih prava. Taksativnih.
Zbrajaju se, množe i dele građani Srbije, razmnožavaju se partenogenezom, istovremeno krate za glavu, za dostojanstvo, za imovinu, za šta god hoćete, za uvećanje računa za struju i grejanje. Koliko se više prebacuju iz ruke u ruku, sa noge na nogu, toliko se više zapeva, zaklinje, govori i činodejstvuje u njihovo ime. Sve u naše ime. Bilo je tako i ranije, u vreme ratovanja, u naše ime, te se valjda ta stvar „u ime“ mora izvrteti do kraja, do svojih krajnjih konsekvenci, ili se svi brojevi, sve količine moraju dovesti do ništice.
„To će odlučiti građani Srbije.“ O čemu će to odlučivati građani Srbije. Da li je to o čemu moraju da odluče građani Srbije ono što interesuje građane Srbije. „U interesu građana Srbije“, da li je borba za vlast u interesu građana Srbije. Šta je stvarni interes građana Srbije i u šta da ga oni udenu.
Veoma su zanimljiva obrazloženja uspeha ili neuspeha na izborima, analize kampanje, šta je ko tokom kampanje pogrešio, u čemu su bile slabosti. Iz toga se jasno vidi da se autorefleksija odnosi na ono šta su jedni uradili drugima, ili šta nisu uradili drugima. Ukratko, kako su se predstavljali, kako su „odigrali“, a ne šta su učinili u stvarnosti, šta je prethodilo kampanji, koji je rejting prethodnog legaliteta i legitimiteta.
Ne, nije ovo napad na demokratiju, već na kapacitiranost da se ona iznese u jednom procesu koji je upravo neće dovoditi u pitanje, koji je neće izbrukati i oblatiti, tako da se pojavi zahtev za „čvrstu ruku“, koja već maše, onako „opušteno“, uz muziku i talambase, uz jelo i piće, pa se steže, tvrdne da se digne sve u interesu građana Srbije.
Pandorina kutija postala je džak, pa odrasli ljudi i žene nosaju sa mesta na mesta džakove sa dokazima, a u džaku mačka, a onda stanu da nariču, pa se znoje, oči im suze, u pokušaju evokacije rituala koji ne može da se zapati, da „uhvati“ i zahvati građane Srbije, jednostavno zato što je lažan, zato mu forma dezavuiše sadržaj. A sadržaj je u dosadašnjim sadržajima, u istoriji, u prethodnom činodejstvovanju u vidu štrajka glađu i žeđu koji očito kraja nema, te odlazi tako u kontinuitetu u kič, koji jeste opasan, kao svaki kič, i potencijalno nasilan, dugo građen i čija je svrha u gubljenju, u uživanju u osećaju žrtve, predavanju, zapravo u gubitništvu, i to baš kada je takva „borba za moć“ u pitanju. Jer ni vlasti nema bez moći, ostane samo snaga i sila koja se ispuhava, tako protegnuta u vremenu, uz sve promene, na istoj žici. Prinude. Za dobro građana Srbije.
Čitava operacija sa džakovima izvodi se tako da je nemoguće ne primetiti, da joj je cilj da bude neuspešna. Jednom davno lider je izrekao kako je njegova omiljena literatura Šolohov, pa od Šolohova nadalje sve što u to spada, zapravo Grigorije Melenhov sa Aksinjom (plavom) ne uspeva da bude tragični junak. I u tome je ta vraška stvar između Pandorine kutije i mačke u džaku, između ispeglanih i presavijenih listića, između tinjanja vatre i požara, između tentanja i ostvarenja, puta i cilja, metoda i svrhe.
U stvari nije ta naša skupština Rajhstag, i nije svaki požar jedan isti požar, kao što ni preuzeti hepeninzi ne uspevaju, ako ne počivaju na kontekstu, ukoliko su samo preuzeti od one druge strane, imitaciju sa drugim sadržajem, ali taj sadržaj određuje mobilizatorsku snagu hepeninga, pa sve što se imitira, nema snagu originala, te se cigla i kamenje pretvaraju u stiropor, sve taman tako kako i jeste.
I kako se sve više i više upotrebljavaju „građani Srbije“, i njihova izborna volja, toliko je ta volja slabija, pa bi bilo dobro da građani Srbije potrpaju sve isprodukovano propagandno đubre, skupo, u te iste najlon kese, i oslobode prostore od fotošopova, i učinaka marketinških timova, samo nam fale fabrike za reciklažu, a to će biti kada stignu investicije.
Danas, 15.05.2012.
Peščanik.net, 16.05.2012.