„Ništa novo kada je o vremenu reč ni narednih dana“, kažu nam u vremenskoj prognozi na RTS-u, „dakle, nastavlja se oktobarsko leto“, dok se boje na satelitskoj mapi Evrope u pozadini smenjuju sa zelene na različite nijanse žute. Prema izveštajima, građani su mogli da uživaju u još jednom toplom i sunčanom danu u drugoj polovini oktobra, mesec dana nakon septembarske ravnodnevice koja zvanično označava početak jeseni i smenu godišnjih doba.
Ovakve vremenske prognoze daju nam uvid u stanje meteoroloških pojava u datom momentu: stepene Celzijusa, količinu padavina ili vlažnost vazduha – nepovezani niz podataka koje dobijamo iz dana u dan. Ali kad se oni stave u širi kontekst, vreme postaje klima koja označava skup procesa koji karakterišu određenu teritoriju tokom određenog vremenskog perioda. Ta veza između vremena i klime nije deo dvominutne vremenske prognoze ili onog ugla novina u kojem gledamo kakvo će biti vreme danas. A da jeste, shvatili bismo uticaj klimatskih promena na vreme.
Na primer, prošle nedelje smo u vremenskoj prognozi mogli da čujemo, ili vidimo, da je širom Srbije bilo oko 25°C. Ali nije nam rečeno da je prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), maksimalna dnevna temperatura vazduha protekle nedelje odstupala od referentnog perioda, koji označava uobičajenu temperaturu za taj period godine, od 7,6°C na Paliću do 11,6°C u Ćupriji. Niti da je u Ćupriji protekli septembar bio četvrti najsušniji septembar od kada se vrše merenja, dok su u Nišu i Kruševcu u oktobru bili zabeleženi tropski dani. Nismo saznali ni da je Srbija trenutno pod toplim talasom, za koji iz RHMZ-a kažu da „s obzirom na intenzitet i vreme trajanja [predstavlja] veoma opasnu vremensku pojavu“, da uslovi vlažnosti u Šumadiji spadaju u kategoriju „izuzetne suše“ i „ekstremne suše“, a da širom Srbije trenutno postoji „visoka“ do „ekstremna“ opasnost od pojave šumskih požara.
Prema procenama RHMZ-a, jesen 2019. će biti topla sa odstupanjima od prosečne temperature za tu sezonu. „Topla“ u ovom slučaju ne označava (samo) subjektivan osećaj, već i odstupanje od srednje temperature izmerene u periodu od januara 1981. do decembra 2010, koja se smatra „normalnom“. I sve to nakon avgusta u kojem su srednje temperature na 23 od 28 srpskih mernih stanica bile u kategoriji „veoma toplo“, što znači da je između 91 i 98 odsto prethodno izmerenih temperatura bilo ispod onih izmerenih u avgustu ove godine. Sama 2018. je po srednjoj temperaturi vazduha bila najtoplija godina u Srbiji od 1951, dok je ista godina u Beogradu bila najtoplija godina od početka rada te stanice pre 110 godina. Trend odstupanja srednje godišnje temperature u Srbiji je u porastu poslednjih 37 godina, što se poklapa sa periodom takozvanog „velikog ubrzanja“ klimatskih promena u svetu. Interesantno je takođe da referentni period, koji prati smernice Svetske meteorološke organizacije, već predstavlja period znatnog povećanja temperature u svetu, što ova „odstupanja“ čini još strašnijima.
U Srbiji je nakon 2000. zabeleženo 12 od 15 najtoplijih godina od početka merenja temperature. Prošli oktobar je bio treći najtopliji oktobar u Srbiji od 1951, dok su ostalih 7 od 15 takođe zabeleženi nakon 2000. U istom periodu se znatno povećao i broj letnjih i tropskih dana, ili dana sa temperaturama višim od 25°C, odnosno 30°C. Na primer, 2018. imamo 2 do 17 tropskih dana više nego prosečno, dok je 2017. zabeleženo 17 do 25 takvih dana. Samo letos je već zabeležen 21 tropski dan iznad proseka. A u Beogradu je bilo i 30 tropskih noći više nego što je „normalno“. Isto tako, prošle godine smo imali 10 toplotnih talasa, a godinu dana ranije svega 4. Kao što je bilo i predviđano u izveštajima Međuvladinog panela o klimatskim promenama, kao posledice klimatskih promena možemo da očekujemo veći broj toplijih dana, povećan broj toplotnih talasa, ali i sušu i obilne padavine, koje će biti sve teže predvideti.
Nakon Samita u Parizu 2015. grupa od 140 medijskih meteorologa širom sveta se obavezala da tokom svojih prezentacija gledaocima objašnjava i klimatske promene. Oni trenutno pokrivaju oko 375 miliona ljudi i doprinose podizanju društvene svesti o klimatskim promenama. Vreme je da se i domaći medijski meteorolozi priključe ovoj kampanji. Možda bismo tada bolje uvideli da nešto nije u redu sa našim oktobarskim letom.
Autor je nezavisni istraživač iz Toronta.
Peščanik.net, 25.10.2019.
EKOLOGIJA