Hilari Klinton pred prvu predsedničku debatu, The New Yorker
Vikiliks je objavio još pisama i dokumenata koji bi trebalo da nam otkriju ko je zapravo gospođa Klinton. U jednom od njih ona se obraća brazilskim slušaocima i kaže kako je njen san da nekada u budućnosti oba Američka kontinenta čine prostor slobodne trgovine sa otvorenim granicama.
Od svih drugih otkrića, to je izazvalo najviše pažnje američkih komentatora, bar koliko sam ja bio u stanju da ustanovim. Otvorene granice? To je svakako najjasniji znak koliko je Trampova retorika uticala na javnu raspravu u ovoj zemlji.
U drugim okolnostima ovo bi izgledalo kao nešto prirodno što bi liberalni američki političar rekao u Brazilu ili, uostalom, u bilo kojoj drugoj zemlji Latinske Amerike. Zato što je to ono što ljudi u tim zemljama žele da čuju, rekao bi neki sledbenik Donalda Trampa. Jer Brazil je zagovornik slobodne trgovine i otvorenih granica? Što bi pak bilo na štetu Sjedinjenih Država?
Zapravo, reč je o dvema zemljama koje spadaju među najzatvorenije, bar kada je reč o spoljnoj trgovini. Zapravo, čitava Latinska Amerika, uključujući i Meksiko, koji je značajno povećao učešće spoljne trgovine u ukupnoj proizvodnji, privredno je veoma zatvorena. Uobičajena mera jeste zbir uvoza i izvoza robe i usluga podeljen sa bruto domaćim proizvodom (BDP). Za SAD i Brazil to je negde ispod 30 odsto, a još je manja trgovina Argentine. Tako da Hilari svakako nije to rekla Brazilcima zato što oni gledaju na svaki način da liberalizuju svoju trgovinu sa svetom, a posebno sa Amerikom. Trgovina između Brazila i Argentine veoma je ograničena, uprkos geografiji. Takođe, nema neke ozbiljnije migracije između Brazila i SAD, a u uslovima slobodne trgovine, nekada u budućnosti, sve će zavisiti od relativne razvijenosti i stanju na tržištima rada. Jer, dok jedna strana ima interes da poveća prodaju na tržištima druge, ne postoji slična podrška prekograničnim ulaganjima. Ali san o jednom tržištu, sličnom unutrašnjem tržištu Evropske unije, nekada u budućnosti, gde granice ne bi postojale, pretpostavlja privredni napredak i politički razvoj, što je svakako hvale vredan politički cilj. I nešto što se obično želi čuti od američkih političara i poslovnih ljudi, a što je retorika i levice i desnice u SAD u ovoj izbornoj godini promenila.
Nasuprot tome, koliko sam u stanju da vidim, zagovornici protekcionističkih mera, posebno kada je reč o trgovini sa Evropskom unijom, utihnulisu u Srbiji. Zašto? Pogotovo je to čudno, jer su svi drugi oblici evroskepticizma sve popularniji. Opet, kada je reč o javnim stavovima, zagovornici suvereniteta i nacionalnih interesa sasvim su prevladali nad ozloglašenim neoliberalima. No, trgovina izgleda nije više predmet napada. Zašto? Ne znam, što ne znači da nema smisla pogledati podatke o kretanju spoljne trgovine, pogotovo u periodu posle 2008-2009. godine.
Dakle, 2015. je izvoz u Nemačku bio veći 46 odsto nego 2008. (svi podaci su u tekućim dolarima). Važno je reći da su 2008. i izvoz i uvoz bili na najvišem nivou u odnosu na prethodne gotovo dve decenije. Izvoz u Italiju bio je veći 52 odsto, a onaj u Rusiju 31 odsto. Uvoz iz Nemačke i Italije je u istom periodu značajno smanjen, tako da je 2015. bio 78 odsto odnosno 87 odsto onoga u 2008. Uvoz iz Rusije je u 2015. prepolovljen u odnosu na 2008, što je najvećim delom posledica pada cene nafte.
Stvari stoje drukčije u razmeni sa susedima. Ne ulazeći u detalje, i uvoz i izvoz su smanjeni, osim u slučaju izvoza u Makedoniju. Nasuprot tome, izvoz u Rumuniju je gotovo dupliran, a uvoz smanjen za oko jednu trećinu (sve grubo rečeno, kako bi se samo istaklo koliko su značajne promene i u kojem pravcu).
Sa svim tim zemljama postoje ugovori o slobodnoj trgovini, čije je važenje postalo sveobuhvatno ili značajno upravo u ovom periodu. Šta se može zaključiti? Najpre, da je veličina tržišta važna. U uslovima značajnog pada domaće tražnje pristup tržištu Evropske unije bio je od najvećeg značaja. I nezavisno od toga što privrede Unije nisu, najvećim delom, imale neki naročito izražen privredni rast, sama njihova veličina omogućila je maloj privredi kao što je srpska da značajno poveća izvoz. Mala zemlja koja ima slobodan pristup velikom tržištu može da poveća izvoz zavisno od svojih proizvodnih sposobnosti i nezavisno od privredne konjunkture na izvoznom tržištu.
To pak ne važi za mala tržišta. Čak i kada je reč o ruskom tržištu, rast izvoza zavisi ne samo od ponude već i od tražnje na tom tržištu, a ona, tražnja, zavisi od ukupnih privrednih kretanja. Usled toga, rast izvoza u Rusiju usporen je usled recesije u toj zemlji, dok uvoz naravno zavisi od promena u ceni nafte. Pad te cene značajno je popravio ne samo bilateralni nego i ukupan srpski platni bilans. A trebalo bi povoljno da utiče i na proizvodnju i potrošnju, u ne maloj meri usled smanjenog inflatornog pritiska, ali to je druga tema.
Trgovina sa susedima, pak, trpi od negativnih kretanja ili joj pogoduju pozitivna kretanja. Za ovo drugo značajan je rast izvoza u Rumuniju jer privreda te zemlje ima pozitivan trend. Dok druge zemlje u susedstvu imaju isti problem kao i Srbija – slaba domaća tražnja i potreba da se privredni oporavak obezbedi rastom izvoza.
Protivnici slobodne trgovine u SAD uzimaju za primer rast izvoza Meksika, jer je za tu zemlju, kao i za Kinu uostalom, američko to veliko tržište na kojem mogu značajno da povećaju svoj izvoz, ali za Ameriku je svetsko to veliko tržište na kojem bi ona mogla da poveća svoj izvoz nekada u budućnosti kada ne bude više granica.
Novi magazin, 17.10.2016.
Peščanik.net, 18.10.2016.
Srodni linkovi
Paul Krugman – Hilari pobednica
Predrag Lucić – Hrvatski trumpoljubi
Paul Krugman – Glasaj kao da je važno
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vladimir Gligorov (see all)
- Kosmopolitizam je rešenje - 21/11/2022
- Oproštaj od Vladimira Gligorova - 10/11/2022
- Vladimir Gligorov, liberalni i nepristrasni posmatrač Balkana - 03/11/2022
