Mnogo se magle podiglo i mnogo prašine bačeno u oči u polemici da li Srbija treba da uvodi sankcije Rusiji ili ne.
Spominjana je i ambicija Srbije da postane član Evropske unije (pa onda i obaveza da deli vrednosti spoljne politike EU i uvede sankcije), a s druge strane bučno se podsećalo na istorijske veze s ”bratskim ruskim narodom” (što bi trebalo da sugeriše odbijanje uvođenja sankcije). Ali, tema ovog teksta nije okrenuta toj polemici, nego više nekim (reklo bi se) ekonomskim razlozima i argumentima.
Tako su, na primer, kao najčešći argumenti protivnika sankcija navodi da bi to bio ”samoubilački čin” iz dva razloga: prvo, ove zime bismo se smrzavali jer zavisimo od ruskog gasa i drugo, jer bi bila zaustavljena izgradnja gasovoda Južni tok (koja faktički još nije ni počela).
Hajde da pogledamo te argumente, jedan po jedan.
Argument jedan – oko ruskog gasa za ovu zimu i mogućeg smrzavanja zbog njegove nestašice. Gas iz Rusije u Srbiju stiže preko Ukrajine i Mađarske. Naš ministar energetike obavestio je javnost da je skladište gasa u Banatskom dvoru puno i da su to rezerve za dva meseca. I to je ono što je Srbija za sada mogla da učini. Od nje dalje – ništa više ne zavisi.
Pogotovo ako se obistini najava ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka od 8. avgusta da njegova Vlada predlaže sankcije Rusiji koje bi podrazumevale ”prekid svakog tranzita” preko ukrajinske teritorije. ”To se odnosi na prelete aviona, ali i na tranzit gasa”, rekao je Jacenjuk.
Dakle, to znači da ako Ukrajina prekine tranzit gasa iz Rusije prema Evropi, gasa neće biti ni za Srbiju, bez obzira da li vlasti u Beogradu uvele sankcije državi na čijem je čelu Vladimir Vladimirovič ili ne.
Argument dva – gasovod Južni tok. Protivnici sankcija ”ubiše” se da dokažu kako će Srbija bez tog gasovoda da se ”ugasi”, da je to strateški važan projekat, da od njega zavisi energetska budućnost Srbije i da zato ne bi trebalo da uvodimo sankcije Moskvi.
A evo kako stvari zaista stoje.
Trasa gasovoda Južni tok ide iz Rusije, ispod Crnog mora, preko Bugarske ulazi u Srbiju i ide dalje prema Evropi. Ovde je važno koncentrisati se na – Bugarsku. Da bi, dakle, Južni tok ušao u Srbiju, on mora da prođe kroz Bugarsku i dođe do bugarsko-srpske granice.
Ali, bugarski predsednik Rosen Plevnelijev izjavio je 5. avgusta 2014. (a prenela srpska državna agencija Tanjug) da je izgradnja gasovoda Južni tok u Bugarskoj zamrznuta dok Evropska komisija ne odluči da li je taj projekat u skladu sa zakonima EU. ”Podržavam izgradnju gasovoda Južni tok prema evropskim zakonima i dok Evropska komisija ne donese odluku taj projekat će u Bugarskoj biti zamrznut”, rekao je Plevnelijev i time stavio tačku na mućke kojima je bugarska Vlada pokušavala ”ispod žita” da nastavi izgradnju tog gasovoda. Zato je Plevnelijev raspustio Parlament i imenovao prelaznu vladu do novih parlamentarnih izbora.
To konkretno znači da dalja sudbina Južnog toka formalno-pravno zavisi od oduke vlasti u Briselu a šire politički gledano, od razvoja ukrajinske krize i eventualnog dogovora EU, Amerike i Rusije.
Dakle, ako Južnog toka nema u Bugarskoj, neće ga biti ni u Srbiji bez obzira da li zvanični Beograd odluči da uvede sankcije Rusiji ili ne. Istina, možemo mi da se pravimo da nema cevi od gasovoda na granici s Bugarskom i da nastavimo da sami od naše granice sa Bugarskom pa do granice s Mađarskom gradimo Južni tok. Za takav pokušaj nema leka, ali ima ime – Potemkinov gasovod.
Okreni-obrni, sva dosadašnja polemika bila je pokušaj obične prevare.
Jer da li ćemo zimus dobijati ruski gas ne zavisi od nas nego od Ukrajine. A ni Južni tok ne zavisi od nas nego od Bugarske. Nema gasa i gasovoda ne zato što će Srbija (možda) uvesti sankcije Rusiji, nego zato što su tako odlučile vlasti Ukrajine i Bugarske. Hoću da kažem da ništa – ni Južni tok, ni gas za ovu zimu – ne zavisi od nas, niti od naših dobrih osnosa s Rusijom.
Namera ovog teksta nije da traži odgovore na pitanje treba li ili ne uvoditi sankcije Rusiji, nego da pokaže kako se deo vlasti i takozvani eksperti koriste prevarnim radnjama (i argumentima) da bi ubedili javnost u Srbiji da Rusiji nikako ne treba uvoditi sankcije.
Možda bi umesto takvih prevara bilo bolje da je otvorena debata o traženju alternativnih kratkoročnih rešenja za predstojeću zimu i dugoročnih rešenja za energetsku bezbednost Srbije koja uključuje i regionalni pogled na problem. Sve države u Evropi, ali i naši najbliži susedi, traže danas alternativu ruskom gasu. Drugo je pitanje koliko je to za sada uspešno, ali niko ne odustaje od traganja.
Samo se Srbija i dalje uljuljkuje u slatkim snovima bratskog zagrljaja.
Peščanik.net, 13.08.2014.