Trtljanje po diviziji

Da li zamenik Zorana Radojičića laže? Ako bi se uporedilo ono što on priča i ono što stoji u zvaničnim dokumentima, moglo bi se, bez zaziranja, zaključiti da laže. No, možda bi to bila isuviše stroga ocena. Naime, zamenik glavnog gradskog neimara kućica za vrapce selice jednostavno trtlja, ne može da se zaustavi, kao famozni pevac iz crtanog filma, i onda mu se pomešaju i činjenice i mašta, i puste želje i strepnje i strahovi. Sve se slije u jedan tok, koji on zamišlja kao moćnu političku bujicu, a zapravo je potočić kakav se sliva niz ivičnjak posle kiše ili pranja ulice.

Bivšem gradskom menadžeru bi sigurno prijalo kad bismo ga, barem po umešnosti da od zrnca činjenica, rastvorenog u neistinama, maštarijama, nerealnim planovima i obećanjima, pravi čorbuljak za verne medije i za birače, uporedili sa Vučićem. Ali to će ići malo teže, jer se autokrata nametnuo kao onaj koji odlučuje o svemu, a Zamenik rešava postavljanje ogledala na raskrsnicu. I dalek mu je put do toga da dobije priliku da se upusti u borbu za pridobijanje birača. Zamenik je za sada samo kandidat za kandidata za mesto na listi što bi ga učinilo kandidatom za gradonačelnika. Ako uprostimo ovu političku jednačinu, zamenik je trenutno kandidat za kandidata za kandidata za gradonačelnika. Ali, za utehu, možda bi se po sklonosti da trtlja mogao uporediti sa Vučićem, kojeg je Božo Koprivica svojevremeno lepo opisao kao „svakosatno klepetalo“.

Kandidat za kandidata za kandidata u toj se kandidaturi upustio u neravnopravnu borbu sa favorizovanim Šapićem, pokrećući sopstvenu internu stranačku kamper-kampanju. U kojoj su građani statisti, prividna ciljna grupa stranka i stranačke kolege, a jedina meta Vučić kome treba dokazati da je Radojičićev zamenik sposoban da postigne rezultate i da ga građani vole, odnosno da neće biti balast na izbornoj listi. I da SNS pozivari neće opet morati da lažu birače da „Mali i Vesić uopšte nisu na listi“.

I najbolje što su on i njegov marketinški tim smislili je kamper. No o kamperu je već dosta rečeno, pa čitalac koji je, pročitavši ova tri pasusa, iskazao dovoljno radoznalosti, na granici mazohizma, za avanture zamenika gradonačelnika Beograda, zaslužuje objašnjenje šta je novo i čemu sve ovo.

Novo je da je gradska vlast potvrdila da zamenik laže. Ili da trtlja, ni sam ne znajući šta je istina, a šta nije. Naime, kada je kamper osvanuo na društvenim mrežama, a potom i u beogradskim selima i prigradskim mesnim zajednicama, osoba na Tik-toku poznata kao „Sićve011“ tvrdila je da je lično ona od svog prijatelja dobila vozilo na korišćenje.

Odgovor Grada Beograda na zahtev koji je tada uputila Transparentnost Srbija, a koji je stigao 12. novembra, pokazuje, međutim, da je „poslugodavac Nemanja Aleksić iz Novog Sada“ dao specijalno vozilo za putovanje i stanovanje na korišćenje „poslugoprimcu Gradu Beogradu-Gradskoj upravi Grada Beograda – Sekretarijatu za opšte poslove“. Da ne bi neko prigovorio da autor knjige o Beogradu, prevedene na engleski, ruski i kineski, troši gorivo o gradskom trošku dok krstari drumovima kao u kakvom roud-muviju, poslugodavac je priložio i snabdevanje grada Beograda gorivom za kamper u vrednosti od 20.000 dinara mesečno.

Kako je i zašto odlučeno da vozilo za putovanje i stanovanje postane „pokretna kancelarija“ lično i poimenice zamenika, bez pominjanja funkcije, da li je to poslugodavac tražio, ili je o tome odlučivala neka gradska komisija za raspodelu kampera i inih pokretnih kancelarija, ne zna se. Grad Beograd je, naime zaboravio da priloži ugovor u odgovor (iako u odgovoru stoji da je ugovor u prilogu), pa ćemo na te detalje još malo sačekati. A sada smo saznali da je u regularnoj proceduri odobreno da se vozilo, sa registarskim tablicama Rume, brendira grbom Beograda.

Ono što, međutim, nismo saznali jeste kakva je to akcija ili kampanja koju autor knjige za decu „Varoš beogradska“ sprovodi svojim motornim vozilom, a koju naziva „Beograd pobeđuje“. Beograd koji pobeđuje je ignorisao tačku zahteva kojom je tražen dokument koji pokazuje šta su ciljevi ove akcije, koga Grad Beograd treba da pobedi, koji organ Grada je planirao njeno sprovođenje, koji organ Grada je doneo odluku da se ona sprovede i koji organ je zadužen za njeno sprovođenje.

A šta da kažu? Da akcije nema, da je sve to kampanja čoveka zaslužnog što je „sadiša“ samo u novembru presadio 65 stabala (!). Jer, sigurno niste zaboravili, ovo što on radi, rade i gradonačelnici u Americi. Pa šta ako on nije gradonačelnik, to rade i kongresmeni i senatori. Za ovo njegovo rešetanje „kao ’maksim’ po diviziji“ izlišno je upustiti se u istraživanje čak i nivoa gugl pretrage, kako bi se utvrdilo koji to kongresmeni kamperom tokom trajanja mandata obilaze građane, ili to čine u izbornim karavanima tokom kampanje. Bilo da odlučni zaštitnik beogradske privrede od samovolje doktora Kona vidi sebe kao američkog gradonačelnika na točkovima, bilo da su mu se pobrkale američka predsednička kampanja i unutarstranačka naprednjačka kampanja, to je dražesno i dirljivo.

Ono što nije dražesno jeste da je u kampanju namenjenu jednom jedinom biraču – šefu Partije, uvukao gradske strukture i resurse. Kao u vicu o vodoinstalateru i policajcima, samo su klešta njegova, odnosno, samo kamper je dobijen na korišćenje bez vidljive i direktne naknade, a zamenika u njegovoj kampanji po mesnim zajednicama prate gradski funkcioneri, direktori javnih preduzeća, koji u ime kandidature za mesto kandidata, obećavaju rešavanje problema iznetih u kamperu. Promovišući tako vučićevsku instant hokus pokus politiku – institucije ne funkcionišu i nisu potrebne, jer probleme rešava Jedan Čovek koji se pojavljuje na čelu svite.

Eto, dočekao je Vesić i da ga pomenem imenom i da mu priznam da je i u posvećenosti gaženju zakona sličan političkom uzoru. Manji format, niža liga, ali i to je za njega veliko dostignuće.

Peščanik.net, 25.11.2021.